24 laži u sekundi

Pavle Simjanović

Pavle Simjanović, filmski kritičar Danasa. Neplaćen, uglavnom. Zato piše ono što želi a ne po narudžbini. To više liči na kolumne, pa je u međuvremenu prešao u kolumniste. Takođe neplaćeno, ali slava je veća. Kao njegov urednik možete se suočiti sa šalom za svaku pomerenu zapetu, o promenjenom naslovu da ne govorimo. Nije ni čudo jer je završio dramaturgiju. Dakle, pisac. Ima Jelenu, slikarku, zajedno imaju Noru. Ima i pse i mačku. Od urednice kulture tražio je (verovatno u okviru perverzne želje da oseti kako je to kada vas neko svede na niz reči i proreda) prethodnih nekoliko rečenica dok je njegova verzija biografije bila: „Pavle Simjanović, dramaturg iz Beograda. Nije zadovoljan.“. Izgleda da ponekad ipak jeste zadovoljan.

Potrebe trenutka

Postoje te žurke koje zakažete i organizujete sa puno nade samo da bi se na vaš poziv odazvale uglavnom iste njuške koje gledate skoro svakog dana, ovaj put malo skuplje obučene.

Instrumenti smrti

Nije bilo mnogo stvari na otkrivanju spomenika palom borcu pre nedelju dana koje već nismo videli. Bilo je stanovnika banatskog sela i onih drugih, dovedenih autobusima kako bi total trgića u živom prenosu bio popunjen telima i zastavicama.

Da li nas ima dovoljno?

Nekada davno je bila obaveza, ukoliko ste osoba koja voli da je u toku svetskih umetničko-političkih zbivanja, pročitati najznačajniji roman pisca kome je dodeljena Nobelova nagrada ili pogledati film koji je osvojio nagradu Oskar.

Kada je pojedinac bio pozitivac

Pre tri godine, u vreme kada je u ovoj zemlji još uvek postojala potreba za filmskom kritikom u dnevnim novinama, bavio sam se, pomalo na silu, nastavkom filma „Grad greha“.

Toplota kamena

Da, nepostojeći bog nije pravedan. Da jeste, devojčici rođenoj u Stokholmu 1915. godine ne bi u drugoj godini života umrla majka, Nemica (možda jevrejskog porekla), Frida Bergman, devojačko prezime Adler, niti bi umro otac, švedski fotograf i umetnik Justus Bergman, kada je imala dvanaest godina.

Kad se fioke otvore

Postoji tip dece koja u uzrastu od osamnaest meseci do četiri godine vole da tumaraju stanom otvarajući svaku fioku na koju naiđu.

Sve naše prerije

Dok se voze po Novom Meksiku prateći ubrzanu seriju promišljenih pljački banaka, dvojici policajaca sa kaubojskim šeširima prepreče put pravi, hardkor kauboji koji gone stoku preko ravnice pokušavajući da uteknu od požara.

Crni odraz čoveka u belom

„Jedino što si uradio je osnaživanje Monroa. Nećeš pobediti, kao što ni ja ne bih pobedila ali sam barem pokušavala da predstavljam... Ne znam šta! Sigurno ne „jebe mi se za sve". Da si zagovarao revoluciju to bi bilo nešto ali nisi zato što bi za to bila potrebna hrabrost i stav. A ti, šta imaš? Ko si ti? Za šta si?"
Prva Poslednja