05.12.2012. 16:14
Kada sam imao četrnaest godina pala mi je na pamet genijalna ideja da napišem SF roman čija radnja počinje u Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata i tiče se nekakvog vremeplova koji KGB želi da iskoristi da eliminiše neprijatelje poretka (o da, kakav nerd, imao je i naočare nosio i bele New Balance patike...). Dalje bi se radnja nastavila tako što bi vremenski agent bio poslat u Jugoslaviju 1947. godine (ili možda Kumrovec 1892, ko bi ga znao).
02.12.2012. 16:47
Često korišćeni citat iz poslanice mog imenjaka Korinćanima govori o ljubavi, veri i nadi, izdvajajući ljubav kao najvažniju. Istina, neki prevodi umesto nade navode milosrđe, stavljajući ga ispred ljubavi, no, kako i austrijski reditelj Ulrih Zajdl termine koristi kako bi postavio tematski okvir (čak i ne navodeći njihovo poreklo, usput izbegavajući pretenciozne natpise pre špice) verovatno bi u začetku valjalo izbeći nekakvu teološku raspravu.
29.11.2012. 17:16
Filmski autori koji su pre toga godinama pisali filmske kritike, nedostatak želje da se kod gledaoca izazove empatija prema junacima, negiranje klasičnog narativa, teorijsko poigravanje formatom trake... aah, predivni svet festivalskog filma. Kada je u pitanju Leo Karaks, dilema koja je postojala nakon filma „Mauvais sang“ iz 1986. godine ostaje i gotovo tri decenije kasnije.
23.11.2012. 18:26
1849. godine, u južnopacifičkoj ostrvskoj, malo je reći, zabiti, mladi američki advokat (Džim Stardžes) sklapa (mada u početku nije toga svestan) prijateljstvo sa crnim robom koji kasnije postaje slepi putnik na jedrenjaku koji kreće ka San Francisku, dok u isto vreme advokata napada misteriozna tropska bolest koju bizarnim metodama leči brodski lekar (Tom Henks);
12.11.2012. 16:39
Bosanski film „Djeca“ Aide Begić na prvi pogled je naturalistička priča o tranzicionom beznađu. Recimo, dvadesetpetogodišnja Rahima (zovu je Mima), urbana ali tradicionalna muslimanka (kako u Bosni kažu, „pokrivena“) i njen petnaestogodišnji brat Nedim ratna su siročad koja se izdržavaju od njene plate koju dobija kao kuvarica u novokomponovanom noćnom klubu/restoranu za pobedničku klasu u novim okolnostima.
07.11.2012. 17:28
Za razliku od politički korektnih autora dokumentarnih filmova koji istražuju poziciju obespravljenih manjina ili, na direktan način, probleme unutar visoko razvijenih evropskih ili severnoameričkih društava, Danac Mads Bruger bavi se, na prvi pogled, apsurdom i ludilom koje se može naći u politički anahronim državama kao što je, u „Crvenoj kapeli“, Severna Koreja, ili, u filmu „Ambasador“, zemljama trećeg sveta. U srži Brugerovog agresivnog postupka nalazi se prevara.
06.11.2012. 17:24
Na početku romana „Kazino Rojal“, u rečenici kojom Džejms Bond započinje svoj put kroz istoriju popularne kulture, Ian Fleming nas obaveštava kako njegov junak „odjednom shvata da je umoran“. Uopšte, neka vrsta neizlečivog umora obavija literarnog Džejmsa Bonda, barem u prvoj knjizi. Moglo bi se čak reći da se oko njega širi zadah smrti. Kada na kraju prvog poglavlja Bond konačno zaspi, pomalo kao mašina, prvo, ležeći na jednoj strani, razmislivši o onome šta je tog dana uradio i šta ga sledećeg čeka, zatim kada se prebaci na drugu, brzo ugasivši svoj operativni sistem, pisac primećuje kako „kada su toplina i duhovitost njegovih očiju iščezli, njegove crte lica postaše ironične, brutalne i hladne“.
04.11.2012. 17:13
U zaostalom libanskom selu, u kojem valja popeti antenu na obližnje brdo da bi se uhvatio TV signal, mada je teško zamisliti da tu ne postoji neki lokalni heroj sa mercedesom i satelitskom antenom, tinja vekovni sukob hrišćana i muslimana.
01.11.2012. 17:07
Nakon što je kao scenarista učestvovao u bezobraznom prekrajanju istorije filmom „U-571“ (ispalo je da su Amerikanci a ne Englezi zaslužni za zaplenu mašine za kodiranje „Enigma“) za šta se kasnije izvinjavao ali tada je već bilo kasno, Dejvid Ajer se posvetio pisanju scenarija, kasnije i režiranju priča koje mnogo bolje poznaje, baveći se kriminalom na ulicama Južnog Los Anđelesa. Teško je, sada, kada je Džoe Karnahan („Narc“) prešao na druge, manje vredne teme, a Alan Korno nije više među živima, u svetu pronaći autora toliko okrenutog sveobuhvatnom prikazu policijskog posla u okviru žanrovskog filma.
29.10.2012. 17:30
Džejms MekTig je na, u njegovom slučaju posredan način, nepovratno uključen u popularnu kulturu i političku ikonografiju početka XXI veka, potpisujući film „V for Vendetta“ čiji su glavni lik i maska Gaja Foksa koju nosi postali simbol antiglobalističke i antikapitalističke borbe da se svet promeni u... nešto drugačije, šta god to bilo. No, „posredan“ je ključna reč jer MekTig je reditelj zanatlija, dugogodišnji saradnik braće Vahovski koji je tek egzekutor tuđih ideja i neko ko transformiše komplikovane, gotovo teorijske scenarije u dinamične, akcione filmove.
12.10.2012. 17:48
Iako, slično kao u slučaju serijala „Pritajeno zlo“, novi „Sudija Dred“ zapravo nije američki film, već novac dolazi od nekakve indijske medijske korporacije (dok je mesto snimanja Kejp Taun), mesto radnje jesu postapokaliptične SAD te nije neprikladno, u ilustraciji ljudske ideološke opredeljenosti upotrebiti jednu američku mudrost koja kaže kako je Demokrata zapravo Republikanac koga još uvek nisu opljačkali na ulici. Poenta je jasna, suočavanja sa surovošću sveta naše umerene stavove pune saosećajnosti prema ljudskom rodu bacaju u vodu i pretvaraju nas u crve koji traže da vlast primeni svaku moguću surovost prema izvorima opasnosti.
24.09.2012. 17:00
Prvi „Resident Evil“, snimljen pre deset godina, neobična je zverka po više osnova. Zasnovan na japanskim kompjuterskim igrama, produciran od strane nemačke kompanije „Konstantin Films“ (čiji je prvi rad bila „Beskrajna priča“), sniman u Berlinu u nekoj vrsti žanrovsko-produkcijske konstrukcije u kojoj, par godina ranije, ne bi bilo neobično zamisliti Kristofera Lambera.
26.07.2012. 17:29
Postoje čudne veze između likova Betmena i Čarlsa Fostera Kejna iz filma „Građanin Kejn“. Nastali su u isto vreme, pred ulazak SAD u Drugi svetski rat. Na najprostijem nivou, autor Betmena zove se Bob Kejn, Betmenovo svetovno ime je Brus Vejn, dok u najnovijem serijalu Alfreda igra Majkl Kejn. No, kada se zagrebe malo dublje primeti se da su oba lika bogataši koji su odrastali bez roditelja, plejboji koji u nekom trenutku svog sazrevanja izražavaju opasnu želju da utiču na to kako svet izgleda.
20.07.2012. 18:04
Odnos Rusije dvadeset prvog veka prema svojoj istoriji prilično je perfidan. Sa jedne strane, komunizam se stavlja u prvu fioku odozdo, kao nešto što se otvara samo kada se mora, dok su slavni trenuci Velikog otadžbinskog rata uvek tu, na dohvat ruke, kao da jedno sa drugim nema mnogo veze. Shodno tome, i filmovi na temu Drugog svetskog rata, ideološki gledano, još uvek prate nekakvu srednju liniju, pa kada je i slučaj da na spisku država koproducenata pronađete i Belorusiju, jasno je da tu neke velike subverzije i bezobrazluka ne može biti.
19.07.2012. 18:29
Ko bi rekao, mada se naravno, slične stvari događaju na više bliskih lokacija upravo dok kucam ovu rečenicu, da su dešavanja opisana u rumunskom filmu „Iza bregova“ zapravo, do u najsitnije detalje, inspirisani istinitim događajima iz knjige urednice rumunske ispostave BBC-ja. Kada je film toliko blizak životu kao što je to „Iza bregova“, nekako želite da se ubedite kako je barem fabula fiktivna, ili barem, nakon što je bazirana na realnosti, raspisana u nekoliko izmišljenih linija priče. Jer, mogli bismo se zapitati, koja je onda poenta igranog filma?
