Safeta Biševac

Antička Grčka je kolevka evropske civilizacije i demokratije, ali na oblikovanje kontinenta uticali su i drugi narodi, zajednice, države. Rimsko carstvo, na primer. Od 73. do 71. godine pre nove ere Rim, tada republiku, potresao je Treći ili Spartakov ustanak robova. Predvodio ga je gladijator Spartak, poreklom Tračanin, koji je, od prvobitnih 70-ak, okupio 120.000 pristalica.

“Zakuvalo” se ovih dana i nedelja između Srbije i BiH. Godišnjica genocida u Srebrenici, rezolucije predložene tim povodom, Naser Orić, izjave raznih političara, medijski izveštaji... daleko bilo, kao da je 1992. godina. I to nije dovoljno. Sad će, izgleda, u Savetu bezbednosti UN da “zarate” Britanija i Rusija, čija rezolucija će da “prođe” –britanska “sa genocidom u Srebrenici” ili ruska “bez”.

Opet mi se obratio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Za razliku od prošlog puta kada je obraćanje, zbog kolumne koja mu se nije dopala, bilo lično, sada je bilo nacionalno. Ipak sam se osetila prozvanom. Osetile su to i kolege u Danasu koje su pažljivo gledale nedavno obraćanje premijera. Ja sam pokušavala da ignorišem. Ne mogu da "svarim" Vučićevu dramatiku, a i imala sam posla. U Danasu mora nekad i da se radi, ne može samo da se kafeniše u "Lovcu". "Posebno se obraćam Bošnjacima", izgovori Vučić, a kolege zavapiše: "Safeta, dođi, obraća ti se premijer". A kad premijer zove, ja se odazivam.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije juče otišao u Sarajevo, ni prošetao Baščaršijom. Šteta. Kao lokalpatriota, više volim pazarske nego sarajevske ćevape, ali Baščaršija je jedna. Šteta što je Nikolić nije obišao, pogotovo što se, kako podseća novinarka Danasa Snežana Čongradin, "pretpostavlja da je poslednji put boravio u Sarajevu tokom rata u Bosni, u svojstvu potpredsednika SRS, nosivši titulu četničkog vojvode".

Premijer Srbije Aleksandar Vučić vratio se iz, jedni kažu, uspešne i istorijske, drugi tvrde promašene i propagandne, posete Americi. Istina je verovatno negde na sredini. Jeste da, zbog porodične tragedije, domaćin, potpredsednik SAD Džozef Bajden nije mogao da se sastane sa premijerom Srbije i da je Vučića u Vašingtonu, realno, primio "niži" ešalon državnih službenika, ali svaka poseta i kontakti sa vodećom svetskom silom su važni. Mada bi verovatno bilo pametnije da je Vučićev put u Vašington odložen zbog smrti Bajdenovog sina, ali i ovako će valjda biti neke koristi. Ili bar neće biti štete.

Čuvena jugoslovenska glumica Milena Dravić obratila se Danasu povodom senzacionalističkih napisa u pojedinim medijima o bolesti svog supruga, takođe poznatog glumca Dragana Nikolića. Apel Milene Dravić objavili smo u vikend izdanju, ali vredi ga ponoviti. "Medijski linč koji se dogodio u danima koji su iza nas, a događa se i u ovim trenucima, primorao me da kao supruga Dragana Nikolića, umetnika, glumca, da kao Beograđanka i kao umetnik, postavim pitanje vlasnicima, urednicima, novinarima listova i internet portalima.

U vreme protesta zbog krađe na lokalnim izborima 1996-97. godine, demonstracije su u glavnom gradu održavane pod parolom "Beograd je svet". Parola je bila široko prihvaćena i tada se zaista činilo ne samo da je Beograd svet već i da energiju i optimizam tada uglavnom mlađih demonstranata ništa ne može da pobedi. Davno su prošla ta vremena. Mladi koji su 96-97. šetali beogradskim i ulicama drugih gradova Srbije, porasli, mnogi završili fakultete, magistrirali, doktorirali, sabrali "dva i dva", shvatili da se od parola ne živi i pobegli u beli svet.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić u sredu, 13. maja, u Sarajevu je izjavio da je interes Srbije dogovor i najbolji odnosi sa Bošnjacima. "Srbi i Bošnjaci žive zajedno, ako to neko ne vidi, kupiću mu naočare", poručio je Vučić.

U subotu uveče zapucalo se u švajcarskom gradu Virelingenu. Policija je pronašla tela petoro mrtvih u porodičnoj kući. Strahovanje da je teroristički napad odmah je demantovano. "Nema govora o terorizmu, u pitanju je porodična tragedija", izjavio je predstavnik lokalne policije i to britanskom BBC. Istovremeno, oko hiljadu kilometara dalje, u Kumanovu, u Makedoniji, odvijala se drama.

Viši sud u Beogradu mogao bi 14. maja da objavi odluku o rehabilitaciji komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića. Ovaj sudski proces odužio se kao zidanje Skadra, a ukoliko uskoro bude okončan, malo je verovatno da će Srbiji doneti išta dobro.

Svakom može da se desi da ima loš dan. Plata kasni, računi stižu - eto razloga za neraspoloženje. Može da bude i gore. Plate uopšte nema, računi svakako stižu. Dešava se i da sve bude potaman. Stignu i plata i računi, vreme lepo, sunčano, okolina, porodica, prijatelji, posao, sve bude uobičajeno, ali nešto ne štima. Pukne vam film. Ukoliko ste N. N. lice, obično nema značajnijih posledica. Malo se iznervirate, eventualno izvičete ili ubedačite, ali prođe.

Sećate li se Danila Ž. Markovića? Bio je ministar prosvete u Slobino vreme, od 1989 do 1993. godine, potpredsednik Vlade Srbije, ambasador u Moskvi. Smatralo se da je bio porodični prijatelj bračnog para Milošević-Marković, da je "pogurao" akademsku karijeru Mire Marković, što mu je navodno pomoglo da napreduje u politici. On se ipak najviše ponosio time što je još 1990. dobio počasni doktorat moskovskog Univerziteta Lomonosov.

Praznici, po pravilu, potisnu politiku u drugi plan. Tako je bilo i tokom Uskrsa. Ali, pojedinci se i u takvim okolnostima izbore za pažnju javnosti. Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta i savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića se, tako, baš iskazao u nedavnom gostovanju na TV Pink. Agencije prenose da je optužio "većinu medija" da ne podržavaju predsednika Republike već ga "mučki napadaju". Ne samo njega već i njegovu porodicu. "Prema Ustavu - grb, zastava, himna i predsednik Republike su zaštitni subjekti i u krivičnom pravu. Uvreda Srbije jeste uvreda jednog od ova četiri elementa, ali to se ne primenjuje u praksi", rekao je Antić. Priznajem, nisam diplomirala na Pravnom, već na FPN (državnom, da parafraziram premijera Vučića), ali u Ustavu Srbije nisam videla odredbu koja posebno štiti predsednika države.

Između Zagreba i Beograda, Hrvatske i Srbije, uvek su postojali rivalski odnosi u različitim oblastima. Politički su poslednjih dana, nažalost, na hladnoratovskom nivou, ali "zlatnih" osamdesetih nije bilo tako. Gledalo se koji grad ima bolje muzičke klubove ("Kulušić" ili SKC), rok bendove, što se dokazivalo čuvenim koncertima "Pozdrav iz Zagreba" i "Pozdrav iz Beograda".

Srbiji je taman krenulo, budžet puniji nego ikada, bruto društveni proizvod raste, očekujemo dozvolu MMF za povećanje plata i penzija, kad iz Haškog tribunala stiže "haber" da Vojislav Šešelj, lider SRS, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini pred tim sudom, treba da se vrati sa privremene slobode u tamošnji "kazamat". Pošto Šešelj, koga je Tribunal, iz zdravstvenih razloga, pre četiri meseca pustio na privremenu slobodu, nema nameru da dobrovoljno ode, Srbija bi trebalo da ga uhapsi i izruči. U Vladi Srbije smatraju da bi to moglo da destabilizuje zemlju, sa čime se slažu i mnogi ovdašnji analitičari. Šešelj, tako, ponovo "drma" Srbiju, a "neprijateljski" Hag, po običaju, "ubacuje klipove u točkove našeg razvoja".