Resetovanje

Safeta Biševac

Kada bi Danas svojim „prvoborcima“ delio spomenice, bila bi verovatno prvi nosilac, jer je od prvog dana i prvog broja u našoj dnevnoj novini. Pre Danasa, radila u Našoj Borbi. Bila je urednica unutrašnje rubrike, izveštavala iz Skupštine Srbije, Haškog tribunala, studentskih i političkih protesta, bavila se ljudskim pravima, humanitarnim i izbegličkim temama. Trenutno je kourednica dodatka Sandžak Danas.

Sumrak srpskih brendova

Razumem i podržavam želju lingvista i mnogih drugih da srpski i ostale bliske jezike koji se govore na našem prostoru sačuvaju i zaštite od preteranog uticaja stranih i „velikih“ jezika. Šut s rogatim ipak ne može, a i jezik je živa kategorija u kojoj su uticaji uobičajena pojava.

Cane, alo, đe si

Nije mi žao što Oliver Katić nije izabran za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije. Ne zbog Katića koji je dobar pevač već, po meni, neobično glupe pesme „Predsedniče, halo“ u kojoj se, ako smem da primetim, ne zna da li su lošije reči ili muzika.

Šengen se sivi

Verovali ili ne, u vreme ekonomske krize koja, kao i ova zima nikako da prođe, uprkos Dinkićevih najava, (ministar ekonomije najavljuje izlazak iz recesije i kraj krize, a ne zime) mnogi građani Srbije razmišljaju o odlasku na letovanje.

Lider bez prijatelja među susedima

Ima li nekog ko bar 10 puta nije dobio šaljivi meil o nesrećnoj budućnosti EU? Verzije su različite, ali suština je ista - kad „mi“ uđemo rasturamo ih. Skraćena verzija ide ovako: 2012. Hrvatska ulazi u EU; 2015. u EU ulaze Makedonija, BiH, Turska, Albanija, Kosovo, Srbija i Crna Gora; 2016. zapošljava se prvi naš čovek u administraciji EU; 2017. prvi naš čovek u administraciji EU zapošljava svoju, ženinu i kumovu rodbinu, kao i članove porodica najbližih suseda, a i neke ljude iz svog rodnog kraja; 2022. udeo naših u administraciji u Briselu je 60 odsto.

Neka himna svira

Srbija je zemlja u kojoj se stalno nešto dešava i koja vrlo verovatno neće u skorije vreme postati ni dobro uređena ni dosadna ni stabilna, a takvih država, verovali ili ne, ima. Nisu brojne, ali postoje čak i u ova krizna i vremena elementarnih nepogoda.

„Crnogorka“ protiv „parižanke“

Nažalost, nisam bila u Parizu. Izuzimam višečasovni boravak na aerodromu Šarl de Gol u davna vremena devedesetih kada smo bili pod sankcijama. Sada smo na „beloj“ Šengen listi, pa je „grad svetlosti“ pri vrhu mesta koja planiram da obiđem čim mi to objektivne okolnosti, zvane novac, dozvole. Rado bih obišla i tu rezidenciju Srbije pri Unesku koju plaćamo sedam hiljada evra, ali pošto se predsednik Boris Tadić založio za revidiranje ugovora o zakupu, nisam sigurna da će biti izvodljivo. Ne znam kakve su cene u Parizu, ali mi sedam hiljada za iznajmljivanje stana od 240 kvadrata deluje previše.

Otadžbina zove dijasporu

Prirodom posla, primorana sam da pratim dešavanja u različitim oblastima. Iskreno i da se ne bavim novinarstvom verovatno bih sa jednakim žarom „otvarala“ različite sajtove, pratila vesti kod nas i u svetu jer jednostavno volim da budem obaveštena. Pratim tako događaje ne samo na političkom već i sportskom, ekonomskom, sveukupnom društvenom planu.

Rođendanske poruke

Bila sam u sredu, 3. februara, na rođendanu. Ne onom slavlju Demokratske stranke već na rođendanu veoma bliske drugarice. Skupilo se društvo malo i verovali ili ne, niko nije pomenuo politiku. U stvari, jesmo malo, ali onako uzgred.

Most neće pasti

Ukoliko je neko primetio, prošle nedelje nije bilo kolumne na ovoj strani iz prostog razloga - poslovni put u inostranstvo sprečio me je da napišem. Sa zadovoljstvom sam boravila nedelju dana u Turskoj, koja me je začudila na samom početku.

Kondicionalna obećanja i poneka pretnja

Nekako je prirodno, normalno i uobičajeno da u predizborno vreme političari, kod nas i u svetu, obećavaju sve i svašta. Što se kampanja više zahuktava, ministri i ostali funkcioneri prosto nas bombarduju lepim vestima i prognozama. Putevi, mostovi, fabrike... niču na sve strane, a, ukoliko zaokružimo baš njihov broj, ima sve da cveta.

Ljudi i glasači

Dobrodošli u prestonicu srednjovekovne Srbije, poruka je sa internet prezentacije opštine Kuršumlija, koja je ovih dana u vrhu vesti zbog višednevnog protesta radnika privatizovanih preduzeća „7.jul“ i „Kopaonik“. Na pomenutom sajtu piše da opština Kuršumlija ima površinu od 952 kvadratna kilometra.

Referendum i rezolucija

Jedna od definicija kaže da je referendum oblik direktne demokratije, tačnije „neposrednog učešća građana u vršenju državne vlasti i donošenja političkih odluka“. Građani se na referendumima izjašnjavaju da li su za ili protiv određenog zakona, akta, političke ili druge odluke koje su već donete ili se njihovo donošenje planira. U novijoj istoriji praksu referenduma uveo je Napoleon postavljanjem pitanja da li ga narod prihvata za doživotnog konzula, odnosno da li priznaje naslednost carske titule u njegovoj porodici. Referendum je uspeo.

Čija je ovo tužba?

Ko nije gledao dokumentarni film „Čija je ovo pesma?“ bugarske autorke Adele Peeve, puno je propustio. Neka se potrudi da odgleda film koji predstavlja svojevrsnu odu balkanskoj lepoti i gluposti.

Složna balkanska braća

Priznajem da nikada nisam volele književna dela Miroslava Krleže. Težak mu je stil, pa sam pročitala samo „Gospodu Glembajeve“ i to zato što je to bila obavezna literatura. Priznajem, uzdajući se u onu narodnu da će mi pola biti oprošteno, ali ću se potruditi da nešto od Krleže pročitam.

Svi Tadićevi jarani

Na nimalo inventivno, ali redovno novinarsko prednovogodišnje pitanje „sa kim i kako ćete provesti najluđu noć?“ (kao da doček Nove godine mora da bude lud ili najljuđi), građani Srbije najčešće kao iz topa odgovaraju „skromno, u krugu porodice“, (jedan tako 1999. dočekao i NATO bombardovanje), ili „uobičajeno, sa porodicom i prijateljima“. Neki pomenu ugostiteljske objekte, a retki putovanje u i van granica zemlje. Tako je bar bilo u ono crno, ne ponovilo se, vizno vreme. Sad sa belim šengenom i biometrijskim pasošem kad krenemo po evropskim metropolama...
Prva Poslednja