Vladimir Jokić

Na tajnoj adresi, u Nemanjinoj 11, tajno zaseda Državni vrh u proširenom sastavu. Prisutni su najeminentniji intelektualci i njihovi zamenici, kumovi, rodbina i prijatelji. Sve sam nosilac do nosioca najviših akademskih zvanja, znalci i poznavaoci, lučonoše i mislioci. S leva na desno tu su: master opšteg menadžmenta Toma Nikolić, magistar nauka Velja Ilić, inženjer Milutin Mrkonjić, erudita Dragan Marković Palma, student generacije prestižnog FPN Ivica Dačić i mnogi drugi. Predsedava još jedan student generacije, renesansna ličnost, Aleksandar Vučić.

- Srpska se truba s Kosova čuje!- Odakle?- Iz Guče, iz Guče...

IBUNAR ŽELJADinkić: Želim mesto potpredsednika Vlade za strana ulaganja, Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture, turizma, telekomunikacija i informatičkog društva, deset s lukom, kilo i sifon.

Ispod grma golemoga lavu izać trudno nije. (Njegoš)

Gradska biblioteka u Stepojevcu. Na zidovima slike srpskih velikana: Sveti Sava, Nikola Tesla, Ivo Andrić, Nikolaj Velimirović, Velja Ilić. U dnu nevelike prostorije nalazi se furuna sa ručno heklanim miljeom, a podalje od furune su dve police krcate raznim knjigama. Na stolu levo od ulaza uredno su složene dnevne novine Novosti, Kurir, Alo, Informer, Politika, a pored njih je i periodika: Glorija, Story, Skandal, Svet, Hallo, Puls. Za tim stolom neveselo sedi Desanka i uzdiše. Ona je duboko potresena nesrećnom sudbinom Dare Bubamare, u uglu oka iskri joj jedna sićušna suza.Bučno se otvaraju ulazna vrata: ulazi lokalni kontroverzni biznismen Ljubinko u društvu dva pomoćna radnika-telohranitelja.

Miiiiirno! - zagrmelo je Pasuljarskim livadama. Ispred junačkog stroja nepobedive Vojske Srbije stupa Vrhovni Komandant u maskirnoj uniformi.

II bi Vidovdan. I bi šta bi. I dobismo ono što nismo.I? Šta sad?

PRVA SRBIJAKoštunica: Kakav plavi anđeo, kakvi bakrači! Taj plavi barjak sa tim krugom žutih zvezdica u koje kao u omču guramo glavu, patriotske snage nikad neće priznati! Demokratska stranka Srbije, kao državotvorna stranka, nikad neće priznati ni lažnu državu Kosovo, ni Briselski sporazum, ni Svetoandrejsku skupštinu, ni Karlovački mir, ni Hatišerif, ni Zlatnu bulu...

UDARALJKE(Prvi stav: Allegro furioso)- Krvi ću, bre, da ti se napijem, kalašturo! Srce ću, bre, da ti iščupam golim rukama, profuknjačo jedna!- E baš sam se (pip) od straha. Sva se tresem, vidi kako se tresem. Drhtim!

I MOTUS: SABORU prošli ponedeonik u Nišu se okupilo naroda sačuvaj bože. Sleglo se to sa svih strana, i muškinje i ženskinje. Najugledniji srpski domaćini došli s celom familijom da uveličaju krsnu slavu Mileta Ilića i vaskolikog grada na Nišavi. Došli gosti, bila parada, roštilj, pivo, pečenja ko drva... Bile i pevačice, i muzikanti, i neki s peruškama na glavi, i umetnici što se uvijaju i izvode razne kerefeke. Bilo svašta.

Stigla dva pisma. Jedno napisano mastiljavom olovkom, drugo onako.

Oh, mein Got, das ist ein Wunderkind! (Gete)

Na adresu autora bestselera Decenija: godine koje smo pojeli skakavci stiglo pismo i e-mail.

triptihU IME OCA...„Šešelj je najveći intelektualac u Srbiji. On me je svemu naučio. On mi je rekao koje knjige iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pročitam.“ (1. jun 2004.)