Virtuelni vrt

Vladimir Matković

Novinar je kulturne rubrike Danasa od 1999. godine, svoj novinarski život počeo je na kulturnoj ribrici Politike. Zanimaju ga književnost, umetnost i humanističke nauke. Govori engleski, španski i italijanski, a upravo savladava osnove turskog jezika.

Izgubio sam osećaj nevinosti

Španski književnik Edvardo Lago našao se u Beogradu sasvim slučajno i to, kako sam kaže, „iz privatnih razloga“. Svoj neočekivani pohod u ove krajeve iskoristio je da predstavi svoj novi roman „Kradljivac mapa“, u izdanju Derete (prevod Sandre Nešović). Srpski prevod njegovog prethodnog romana „Zovi me Bruklin“, za koji je 2006. godine dobio nagradu Nadal, rasprodat je, a koliko je ovaj pisac popularan govori i podatak da je „Bruklin“ već preveden na četrnaest jezika, a upravo se prevodi na engleski.

Novi vid komunikacije

U svetu je odavno lansiranje veb stranice za određenu knjigu pre njenog pojavljivanja u knjižarama postalo normalna stvar. Izdavači na taj način hoće da skrenu pažnju na određeni roman i da stvore „pozitivnu“ tenziju iščekivanja željenog štiva za čitanje, ali i da privuku nove sajber generacije da čitaju odnosno da im makar preko globalne kompjuterske mreže ukažu na činjenicu da je čitanje lepa navika koja se isplati.

Posveta noar žanru

Prema dobitniku Pulicerove nagrade za književnost Majklu Čabonu, niko nije ravnodušan. Njegovo pisanje se ili voli ili prezire. Književni kritičari su njegovom spisateljskom talentu odavno odali priznanje. Na srpskom jeziku se upravo pojavio Čabonov najnoviji roman „Jevrejska policijska stanica“ (Dereta).

Tema o kojoj se pisalo isuviše malo i isuviše kasno

Amerika je poludela za romanom „Sluškinje“, a producentska kuća Stivena Spilberga „Drimvorks“ upravo snima film. Knjiga je prodata u nekoliko miliona primeraka, a broj prevoda na strane jezike raste. Reč je o prvom romanu Ketrin Stoket (izdavač „Čarobna knjiga,“ prevod Igor Adžić).

Ironija, bol i smeh Kariba

Književnicu Džamejku Kinkejd (1949) književni kritičari odavno smatraju za jednu od najznačajnijih predstavnica postkolonijalne književnosti. Nažalost, ova književnost nije dovoljno poznata kod nas naprosto zato što se urednicima ovdašnjih izdavačkih kuća ne čini dovoljno zanimljivom odnosno nije komercijalna i ne spada u kuvare, ljubiće, priručnike za sve i svašta koji se po prirodi stvari dobro prodaju čim imaju oznaku „bestseler“.

Četvrti rajh 2013.

„Najednom sam postao svestan kako mi novinari, s ove i one strane, trujemo informacije, kopajući jamu između dva sveta, jamu koja za obične građane ne postoji.

Edukacija je proizvod koji se najteže prodaje

Sve je prodaja. Jer, kad komuniciramo sa nekom osobom ili sa okruženjem u nameri da prenesemo neku poruku, odnosno da na nekoga ili na nešto utičemo, mi zapravo prodajemo robu ili uslugu - kaže u razgovoru za Danas Dragiša Ristovski, biznis trener i osnivač trening centra „Gilbert“, čija je knjiga „Ring prodaje“ (izdavač: Čarobna knjiga) nedavno izašla iz štampe.

Ličnost Danas: Herta Miler

Postoje autori koji se određuju isključivo kao disidenti i koje kritika i posmatra u tom okviru. Pisca zasigurno obeležava činjenica da je pobegao iz zemlje, bilo da je reč o Istočnoj Evropi ili Iranu. Ipak, književni kriterijumi su ti koji pobeđuju i verujem da se rad disidentskih pisaca ocenjuje i procenjuje kao i svaki drugi. Što se mene lično tiče, nikada sebe nisam smatrala disidentom i to stalno ističem.

Junaci u ozbiljnim godinama i punoj snazi

Ovo je zlatna godina za neke legendarne junake devete umetnosti, odnosno stripa. Tintin puni osamdeset, isto toliko godina puni i mornar Popaj, dok je Betmen tek zašao u sedamdesetu. Treba reći i to da su, iako u malo ozbiljnijim godinama, ovi junaci u punoj snazi.

Tajne kanibalističkog plemena

Davor Rostuhar (1982) jedan je od najznačajnijih hrvatskih putopisaca i istraživača, koji sa putovanja donosi nezaboravne reportaže i fotografije. Dosad je objavio preko stotinu reportaža i oko hiljadu fotografija. Putovanja su njegov „modus vivendi“.

Ključno razvijanje svesti

U ovoj zemlji se još vode polemike o tome treba li imenicu internet pisati s velikim ili malim početnim slovom. Pristalice velikog početnog slova tvrde da je reč o jedinstvenom tehnološkom izumu kome makar kroz pisanje u jeziku treba odati dužno priznanje, dok s druge strane, ljudi iz struke, ali i lingvisti, napominju da ovu imenicu treba pisati malim slovom. Priključak na svetsku kompjutersku mrežu je, u razvijenom svetu odavno, a kod nas polako biva, izjednačen sa priključcima za struju i vodu.

Leonardovi labudovi

Italija i sve što ima veze sa ovom čarobnom zemljom kada se pretoči u dobar roman garancija je dobrog uspeha. Postoji u Italiji nešto što pleni, nit kojoj se ostatak sveta divi. Ta lakoća življenja koja kroz stoleća do današnjih dana svima koji su željni inspiracije, nadahnuća, ljubavi i hedonizma predstavlja ideal kome se teži.

Mesto skrivenih značenja

Pamtim je sa slike u bezbrojnim monografijama i turističkim vodičima. Pamtim je sa TV-a. Čim je vidite, poželite da je odmah i obiđete i uverite se da li je ono što ste videli na fotografiji u realnom vremenu i prostoru toliko lepo i neobično: ili će kad je vidim uslediti razočarenje kao što mi se dogodilo nekoliko puta kada su kulturno-istorijske znamenitosti u pitanju.

PrvaPoslednja