Aleksej Kišjuhas

Bliski istok je ovde nešto bliži. Jer, pojas Gaze je kao sever Kosova na steroidima. Dok Ne damo svetinje komotno može da bude slogan Hamasa (ili Izraela) u najnovijem krvoproliću na Levantu, toj kolevci ljudske civilizacije i monoteizma. Isto kao i Kad se vojska u Jerusalim (ili Gazu) vrati.

Počeo je novi rat, a Srbija se opet sakriva ispod kamena.

U ponedeljak je 600. dan rata u Ukrajini. I bez obzira na krajnji ishod, istorija će o ruskoj agresiji svedočiti kao o tragičnom fijasku. Jer pobednici pišu propagandu, a naučnu istoriju pišu istoričari.

Dogodio se smrtonosni cirkus na Kosovu. Avanturizam i šljamperaj koji je u već turobnu stvarnost vratio mogućnost embarga, izolacije, viza i - rata. Očigledno nam nije bilo dosta, pa deder jednog te istog.

Čemu se veselimo na nedavnoj proslavi i patriotskom mitingu ispred balkona Skupštine grada Beograda? Pre svega, vanserijskim uspesima Novaka Đokovića u tenisu, i neverovatnom uspehu ove, ovakve, te unapred otpisane reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u košarci.

Možda najvažnija revolucija u ljudskoj istoriji bila je Naučna revolucija iz 17. veka. A da li smo čuli za nju i zašto nismo?

Po običaju, leto se završilo prebrzo i počela je školska godina. Međutim, čak ni masakri iz maja meseca nisu učinili da srpsko društvo započne ozbiljan razgovor o svom - obrazovanju. Ali ćemo zato do iznemoglosti da mrsomudimo o broju opozicionih kolona, u tome smo stručnjaci. I sad, na vrat, na nos, i na svoju ruku - Ministarstvo prosvete je samo dve nedelje pred početak škole, poslalo izvesne "Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada".

Seća li se neko Petog oktobra? Ali ne onog iz 2000, već 1988? Kad je uspešno započela naša kolektivna destrukcija i slom?

Leto ubrzano prolazi, i klizi nam iz ruku i njihovog odmora.

Građevine su odraz društva u prostoru. Ono što mislimo, pišemo i štampamo o sebi je jedno. Ali, ono što ostavljamo iza sebe u kamenu, cigli i malteru je nešto posve drugo - i mnogo istinitije svedočanstvo.

Protesti "Srbija protiv nasilja" ušli su u svoju izduvanu letnju šemu.

Dok se šut i iščupano drveće po Novom Sadu i Vojvodini još nisu ni raščistili, pojavljuju se teorije zavere o nedavnim olujama. Kao otrovne pečurke ili toksični narativi posle kiše.

Nemačka kancelarka Angela Merkel svojevremeno je uzburkala duhove ničeovskom izjavom da je "multikulturalizam mrtav".

Od genocida, preko "strašnog zločina", stigli smo do "dešavanja u Srebrenici". Do jednog iventa, takoreći. Čitavih 28 godina nakon 11. jula 1995, ovako besramno je o genocidu u Srebrenici izvestila državna Radio-televizija Srbije.

Bauk kruži Srbijom - bauk obojene revolucije.