Aleksej Kišjuhas

Na galeriji Narodne skupštine naše Republike, bio je razvučen transparent sa sledećom porukom: "Dosovske lopuže, opet biste da pljačkate Srbiju. Neće moći!". Upadljivo ga isteraše jedino žene, poslanice Srpske napredne stranke.

Protivnici vakcinacije ubili su još četiri bebe u Srbiji. Imale su manje od tri meseca života.

Ko o čemu, Srbija o tradiciji. Tradicionalna porodica, tradicionalni moral, tradicionalno vaspitanje, tradicionalne vrednosti i tako dalje, i tome slično. Poput slobode ili pravde, i tradicija je pojam koji zvuči zgodno, ali može da znači sve i svašta. A poenta je u sledećem - o kakvoj tačno tradiciji se radi?

Sezona praznika traje li traje, pa u Srbiji pevamo sa pucanjem.

Tresli se izbori, rodio se miš. I zahladilo je za goleme antirežimske proteste, realno govoreći. Sezona je praznika, pa valja žvakuljati hladnu prasetinu i prorusku salatu u toplini doma svoga. Jer, uprkos nesumnjivim zloupotrebama i nagoj izbornoj krađi, ostaje utisak srbijanske opozicije koja je kilava, nezanimljiva, jalova i impotentna. Zašto je to tako?

Biće da turbopravoslavne vernike valja naučiti šta je zapravo Božić. Zvuči šašavo, ali tada se praznuje rođenje izvesnog - Isusa iz Nazareta.

Bauk Majdana kruži Srbijom. O ozloglašenom Majdanu izdašno govori vlast, a ponajpre sateliti vlasti: onaj Nestorović i njegov reakcionarni pokret "najsmešnijih doktora", ona Milica i njeni neoradikalski Zavetnici, te tušta i tma proruskih analitičara po ružičasto-srećnim televizijama.

Ljudi vole da piju. Alkohol je ubedljivo najpopularnija i najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca na svetu.

Bili su izbori, i bio je to još jedan praznik nedemokratije. Zahvaljujući pametnim mobilnim telefonima, inače glupave društvene mreže preplavili su snimci bugarskih vozova, bosanskih autobusa, crnih džipova, sivih Mercedesa, duplih spiskova i koverata sa par crvenih unutra. A poštanske sandučiće preplavili su pozivi za glasanje ljudima koji tu ne stanuju.

Za vikend su važni izbori, a mnogi nas ubeđuju da ideologija nije važna.

Bauk Evrope kruži predizbornom Srbijom. A kako najlakše upropastiti šanse "proevropske opozicije" ili koalicije Srbija protiv nasilja na izborima?

Pre mesec dana na Cetinju je održan drugi po redu Cetinjski forum u organizaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost i Crnogorskog PEN centra. Tema je bila Crna Gora: ubrzano ka Zapadu ili polako ka Istoku?, a otvorio ga je kurdski književnik i predsednik PEN International Burhan Sonmez. Bila je to sjajna mogućnost da se političari, naučnici i književnici sretnu, povežu i progovore o društvenim problemima u regionu Postjugoslavije.

Ko o čemu, Srbija o predizbornim kolonama. Prema jednoj školi nadri-analitičarskog mišljenja, sproću Vučića valja ostaviti ideološke razlike u stranu, te ujediniti i levo i desno, pa i kuso i repato.

Da bi stvarnost potvrdila napisano, bilo je nužno nasilje... U tom iracionalnom pozivu na ispravljanje istorije, drugi su videli početak neograničenog nasilja - napisala je Latinka Perović. A ti drugi, koji su dalekovido uvideli "početak neograničenog nasilja", bili su pripadnici tzv. Druge Srbije. Naime, ovaj citat je iz Latinkinog predgovora za (drugo izdanje) knjige Druga Srbija iz davne 2002.

Osnovno pitanje iza palestinsko-izraelskog sukoba na Levantu, ili srpsko-albanskog sukoba na Kosovu, glasi ovako - Čija je naša zemlja?