Aleksej Kišjuhas

U martu je počelo emitovanje nove inkarnacije kultne naučne dokumentarne serije "Kosmos", koju je prvobitno vodio Karl Sejgan, a danas to čini Nil de Gras Tajson. Za one sa jeftinijim ulaznicama, Sejganov "Kosmos: Lično putovanje" iz 1980. godine bio je jedan od najpopularnijih naučnih programa širom sveta, uključujući tu i bivšu Jugoslaviju.

Sve nas zainteresovane za popularnost u svom mikrosvetu (dakle, ljude), kao i onu podvrstu čoveka zainteresovanu za rejtinge u političkom svetu, često muči odgovor na jedno pitanje: kako biti i ostati upamćen? Ili bar primećen, ako već ne legendaran? Dođavola, kako biti - zanimljiv? Interesantan? Uzbudljiv? Kako navodi psiholog i kolumnista Gardijana Oliver Berkman, živimo u "Dobu zanimljivosti", jer privlačenje pažnje znači i privlačenje novca. Osim što je ovako bilo skoro oduvek, u svakom dobu.

Trojica politikologa sa Dartmuta, Harvarda i Prinstona su pre dve nedelje upitali preko 2.000 uzorkovanih Amerikanaca dva jednostavna pitanja: gde se na mapi nalazi Ukrajina i kakvu reakciju od strane Sjedinjenih Država u vezi sa ukrajinskom krizom priželjkuju. Prvo, pokazalo se da tek svaki šesti Amerikanac u uzorku (16 odsto) ume tačno da pokaže gde se Ukrajina nalazi.

Svi smo pogledali bar jedan tinejdžerski film u kojem se neki štreberko i/ili ružnjikava cura prizovu pameti, potpuno promene svoj fizički opis i ponašanje, te postanu najpopularnija osoba u školi. Dečaci obično pobede u nekakvom loptanju u par poslednjih dramatičnih sekundi dok je devojkama u toj gužvi mnogo lakše i ne moraju ni da se oznoje.

Prošla nedelja je bila izuzetna za istoriju univerzuma. Pardon, za istoriju čovekovog razumevanja istorije univerzuma. Kosmos, hladan i razvučen kakvim ga je Veliki prasak dao, ostao je nezainteresovan za naša sitna razumevanja i skapiravanja. A, vaistinu, dao ga je Veliki prasak, kako su dokazi iz prošle nedelje i definitivno potvrdili.

Nekada pogrešimo. Ili zabrljamo. Ali to je okej, zar ne? Uostalom, već imamo čitav niz spremnih opravdanja za naša brljanja: "Grešiti je ljudski", "Pogreši čovek", "Učimo na greškama" i tome slično. Ovo poslednje je posebno uporno i sveprisutno. Svi se sećamo životnih trenutaka kada nam je nešto zaista traljavo išlo, kada smo grešili, ali zatim postajali sve bolji i bolji. Holivud je riznica ovakvih inspirišućih motiva, od "Bekstva iz Šošenka" do "Rokija III".

„..nauka je suprotstavljena teološkim dogmama zato što se nauka zasniva na činjenicama. Za mene, univerzum je samo jedna velika mašina koja nikada nije nastala i koja nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak od prirodnog poretka. Čovek, kao i univerzum, je samo mašina ... ono što nazivamo 'dušom' ili 'duhom' nije ništa više od sume funkcionisanja tela. Kad ovo funkcionisanje prestane, nestaju i 'duša' ili 'duh'".

Ljudi gutaju medijske senzacije kao prženi lešnik ili slani kikiriki. Posebno ako se radi o tzv. crnoj hronici i pričama o tome da je muž ucmekao ženu ili žena sekirom nasekirala muža. Ili da je prebijen policajac ili vozač autobusa, silovana maloletnica ili baba, zaplenjen heroin ili dečja pornografija, šta nas već pali. A ako je akter kojim (ne)srećnim slučajem slavna ličnost - javnost ume da odlepi kao Mlađan Dinkić sa obećanjima u predizbornoj kampanji.

Gradski trg, kao osnovni urbanistički izraz javnog prostora, oduvek je bio središnja tačka kulturnog, političkog i društvenog života zajednice. Od Ura i Uruka, preko atinske agore i rimskog Foruma, sve do pijaca renesansne Firence i Venecije, gradski trg je bio i realno i simboličko mesto na kojem se projektuju kolektivno blagostanje, mogućnosti i aspiracije gradskog čoveka.

Približavaju se najnoviji neočekivani i ničim izazvani izbori, a pitanje na usnama mnogih partijskih trudbenika i trustova je, kao i obično: kako će Srbija glasati? Poput modernih vračeva i proroka, mnogi sociolozi, politikolozi, famozni politički analitičari i ostali politički meteorolozi opsedaju televizijske studije i nude svoje prognoze.

„Nemamo za cigare, al' imamo vatre!" je, navodno, grafit koji je ovih dana osvanuo u Sarajevu. Na zidovima zgrade Vlade Tuzlanskog kantona napisano je "Smrt nacionalizmu!", više puta. I ova dva grafita najbolje oslikavaju "bazu" pobune koja je započela u Bosni i Hercegovini prošle nedelje.

Osim što je na filmskom platnu bio Han Solo, Indijana Džons, Blejd Raner ("Istrebljivač") i još gomiletina bogova iz panteona popularne kulture, Harison Ford je akcioni heroj i u životu van bioskopa. Jedna od njegovih strasti je pilotiranje helikopterima uz pomaganje ljudima unaokolo za džabe.

Kako nastaju revolucije? Od Tukidida preko Marksa naovamo, pametni ljudi su tvrdili da do njih dolazi usled nekakvog nezadovoljstva i nekakve materijalne bede običnog čoveka. Neki drugi pametni ljudi, poput Tokvila, tvrdili su da je njihov uzrok u pojavi novih, revolucionarnih ideja među građanstvom. I neku verziju ove priče su usvojili i laici - do pobuna dolazi zbog manjka novca u novčaniku ili zbog viška ideja u glavi.

„Istorijski dan" je bila sintagma na usnama Ivice Dačića i Štefana Filea u utorak, 21. januara 2014. godine. Na dan izvesne Međuvladine konferencije, kojom Srbija zvanično započinje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Dačić je dodao i da je u pitanju "najvažniji događaj za Srbiju od Drugog svetskog rata".

Na rođendan Stivena Hokinga, 8. januara, blistavu tamu knjižarskih polica obradovao je srpski prevod njegove knjige "Kratka povest mog života" ("My Brief History", 2013). Koji se pojavljuje samo četiri meseca nakon belosvetskog izdanja, što je, uzgred, retka čast zbog lokalnog pravila o višedecenijskim kašnjenjima prevoda aktuelnih naslova.