Aleksej Kišjuhas

Ako je verovati novom prirodnjačkom dokumentarcu u BBC produkciji, mladi delfini se - drogiraju. Naime, najnoviji televizijski dokumentarac "Dolphins: A Spy in the Pod" (2014), koji u saradnji sa brojnim zoolozima potpisuje nagrađivani producent Džon Dauner, skrivenom kamerom je zabeležio sledeće ponašanje. Delfinska omladina pažljivo rukuje jednom otrovnom vrstom ribe, blago je žvaće, a zatim dodaje sledećem delfinu do sebe.

Zamislimo sledeću situaciju: mi smo vlasnici određene privatne firme. Nazovimo je "Srbija, d.o.o.", od milošte. Negde krajem 2000. godine smo jedva – motkama, ali uspešno – najurili dotadašnjeg direktora. Inače čistog kriminalca i lopova koji se u kancelariju zatvorio i nije hteo da je napusti. Obili smo bravu i isterali ga vatrom.

U ponedeljak je preminuo Mihail Timofejevič Kalašnjikov. Samouki izumitelj, tenkista, mehaničar, ratni veteran, pesnik i čovek čije je legendarno prezime od Kamčatke do Aljaske - dužim putem - sinonim za tehničku genijalnost i moralnu kontroverzu. Kao i za neke od najprogresivnijih, ali i najodvratnijih (na)oružanih pokreta i formacija u modernoj istoriji.

Nekoliko kviz pitanja na početku. Prvo, koliko suverenih država se nalazi na teritoriji Afrike? Zatim, koliko kilometara je dugačka reka Amazon? Na kraju, koliko studijskih albuma imaju Rolingstonsi? Odgovorimo na ova pitanja koristeći neki (razumni) opseg, ali za koji smo bar 98 odsto sigurni da je tačan. "U Africi ima između 35 i 45 država" ili "Amazon je dug između 10 i 15 hiljada kilometara" ili "Stonsi su snimili između 15 i 20 studijskih albuma", na primer.

U decembarskom izdanju časopisa "Science" objavljena su uzbudljiva otkrića o mogućnosti (davnog postojanja) života na Marsu. Naime, izvesno kamenje i sedimenti na koje je nabasao čuveni robotoliki rover "Kjuriositi" (Curiosity) upućuju na drevno okruženje koje je bilo pogodno za postojanje mikrobiološkog života.

Kakav je osećaj sprečiti drugo ljudsko biće da po zimi ima krov nad glavom? I tamo tanjir supe ili bar koricu hleba i šolju toplog čaja? I to ne indirektno - kao npr. radom u firmi koja ruši dotrajale zgrade ili glasanjem na izborima ili prebacivanjem kanala sa reklamom za humanitarnu akciju i slično.

Zamislimo i zatim naglas ispričajmo neku lošu stvar koju smo uradili. "Prebio sam sina za mali nestašluk koji je napravio, a zapravo me je iznervirao šef." "Nije bilo posla, pa sam usamljenim gospođama prodavao svoje telo za novac."

Tresla se Ravna gora, rodio se miš. Najnoviji odurni pokušaj istorijske revizije istine, dobra i zla, koji potpisuje Radoš Bajić a TV pretplatom plaćaju građani Srbije ispao je - mršav i dosadan. Od besmisleno dugih kadrova koji teraju na zimski san do jednodimenzionalnih, stereotipnih likova dobrih seljaka, podlih Hrvata i naivnih komunista.

Kevin Smit je jedan od omiljenih režisera ovog kolumniste, dok Smitov kultni prvenac "Clerks" ("Prodavci", 1994) sa pouzdanom lakoćom pozicionira u ličnih top 10 filmova svih vremena. Smit ga je snimio noću, u prodavnici u kojoj je sam radio kao prodavac, za par nedelja i sa budžetom od samo 27,5 hiljada dolara.

Kao što svako sa internetom među prstima zna, pre nekoliko meseci je uzdignuta prilična gužva oko lika i dela izvesne Majli Sajrus (Miley Cyrus). Po stazi koju je utabavala Britni Spirs (i mnogi poput nje), dotična curica je prvo bila deo "Dizni" ekipe tinejdžerskih idola.

„Bella ciao" ("Zbogom, draga") je pesma italijanskih partizana iz Drugog svetskog rata. Nepoznato je ko je autor njenih stihova, a melodija i lirika su najverovatnije preuzete iz jedne narodne pesme berača pirinča u basenu reke Po, s početka 20. veka. "Bela, ćao" je verovatno bio poslednji pozdrav sopstvenoj mladosti koja prolazi u napornom radu na polju.

„Bella ciao" ("Zbogom, draga") je pesma italijanskih partizana iz Drugog svetskog rata. Nepoznato je ko je autor njenih stihova, a melodija i lirika su najverovatnije preuzete iz jedne narodne pesme berača pirinča u basenu reke Po, s početka 20. veka. "Bela, ćao" je verovatno bio poslednji pozdrav sopstvenoj mladosti koja prolazi u napornom radu na polju.

Da bi pokazao kako je postmodernizam najčešće običan skup pretencioznih budalaština, fizičar Alan Sokal je 1996. godine ponudio svoj vrhunski besmislen naučni rad vodećem postmodernističkom časopisu kulturnih studija "Društveni tekst" (Social Text) na objavu.

Zvuči kao satira iz Njuz.net kuhinje, ali nije: nešto što se kliče "SNP Naši" je pozvalo državu da zabrani najavljenu "Šetnju zombija" kroz Beograd. Za upućene, ova šetnja se (već drugi put) organizuje kao prateći program Festivala srpskog filma fantastike, na kojem se prikazuju ovdašnja i belosvetska filmska ostvarenja u žanrovima fantastike i horora.

Koliko političara, ekonomista, finansijskih stručnjaka, direktora, futurologa i ostalih društvenjaka na biznis konferenciji "Kvantni skok" je zapravo znalo šta ova sintagma znači? Uostalom, koliko njih je uopšte znalo šta je kvant – ta nedeljiva, najmanja količina ili "paketić" energije?