Marko Vidojković

Svakog leta, zna se, u ovoj kolumni posvetim dužnu pažnju nenormalnim vrućinčinama koje napadaju Srbiju.

Lekcija "Ispravljanje istorijskih nepravdi": "U jesen 1944, komunjare su navalile na Srbiju iz svih pravaca. Iz pravca Raške, Crne Gore i Hercegovine, domaće komunjare, a iz Bugarske i Rumunije, ruske komunjare.

Lekcija "Srbija u ranom dvadeset prvom veku": Početak prošlog veka bio je za Srbiju turbulentan, što je i logično, jer ta zemlja kraj veka nije dočekala. Na samom početku, 2000, građani Srbije zbacili su sa vlasti opasnog autokratu Slobodana Miloševića, poznatog kao "balkanski kasapin".

Čuvajte se ovakve skupštine, naročito preko leta, kada posrnuloj apatičnoj javnosti može štošta da promakne. Glavno zakonodavno telo, koje je u kandžama autokratske bande kriminalaca, spremno čeka predloge zakona, kojima će se režim konačno obračunati sa kritičarima i neistomišljenicima.

Oglas sa LinedIna prenosim u celosti:

Nešto ste mi se čudili kada smo na radiju čuli vest kako su veliki maturanti pohrlili na Bogoslovski fakultet. Prijavilo ih se, kaže radio, skoro duplo više nego što Bog dozvoljava, što znači da će oni koji se ne upišu imati pred sobom godinu biblijskih iskušenja, dok ne probaju ponovo. Ili će jednostavno upisati biologiju.

U delu Evrope gde vlada kontinentalna i umereno kontinentalna klima, letnja kiša pada uglavnom na sledeći način: sija sunce, naiđu oblaci, padne kiša, udari poneki grom, kiša stane, sunce sine. U retkim slučajevima, recimo jednom u deset letnjih kiša, naiđu i udari vetra, koji slome poneko drvo ili odnesu poneki krov.

Davnih dana, dok mi je još bio dozvoljen pristup u biblioteke i kulturne centre, a u zemlji vladala kakva-takva demokratija, imao sam čast da učestvujem na drugom izdanju Kikinda Short festivala, 2007. Kikinda Short je tada smelo stupao na regionalnu festivalsku scenu, a narednih četrnaest godina čvrsto se držao i pored sve manjih budžetskih izdataka za kulturu, te odlaska demokratije iz naše zemlje u neku paralelnu dimenziju.

Mehur koji ste tako brižljivo naduvavali i u njega gurali članove svoje porodice, svoju imovinu, svoju vodu, svoj vazduh, svoj život, pukao je. Ne zna se tačno kada je pukao, a pošto je to bio mehur, dakle bio je vrlo tanak, vi možda niste ni primetili da je pukao.

Jedan je zakukao kod mene na Fejsbuku zašto fudbalere reprezentacije zovem "šišmiši", pa da odmah razjasnim - u sklopu prikazane antifudbalske veštine, to je izuzetan kompliment za momke. "Vampir" je jedina srpska reč u stranim rečnicima, stoga je sjajno, makar na kratko, skrenuti pažnju sa lošeg fudbala na srpsku tradiciju.

Opet se mnogošta strovalilo na glavu Njegove Niskosti, a sad i optužbe da je prodavao municiju Ukrajincima, preko posrednika. Municiju u vrednosti od osamsto miliona evra, da budem do kraja precizan.

U Beogradu se, od 21. do 23. juna, održao tradicionalni regionalni književni (i ne samo književni) festival, "Krokodil". Publika je i ovog puta bila vesela i brojna, učesnici sjajni, a jedini problem bila je (opet) briga da li će Beograd pogoditi oluja. Da, jedini problem.

Ako je neko kritičan prema domaćoj fudbalskoj reprezentaciji, to sam ja. Na svetskim prvenstvima, 2018. i 2022. uporno sam ih nazivao "reprezentacija SNS", počinjući i završavajući svoju kritiku na tome što su postali deo režimskog propagandnog tima. Sama reprezentacija je odradila ostalo, ispadajući u grupnoj fazi, pod nekada i nadrealnim okolnostima.

Nastavljam sa praćenjem prvenstva u balkanskim šovinističkim ispadima, neopterećen gledanjem fudbala. Sve informacije koje su mi potrebne stižu sa margina fudbalskih utakmica, koje prolaze onako kao što obično i prolaze.

U jednom trenutku, nije poznato tačno kad, Gospodar sablji je proglašen za opozicionara. Ah, da, sad sam se setio, bilo je to pred izbore, 17. decembra, 2023, kada je opozicija, predvođena onim što će kasnije postati bojkot-opozicija, u svaku opozicionu računicu uključivala i Gospodara sablji.