Marko Vidojković

U sredu je stiglo proleće, 2024! Ali, ne i gospodinu koji je 31. decembra 2020. bacio petardu sa terase, pa je zatim prekršajno kažnjen sa 10 hiljada dinara, pa je posle žalbe kažnjen sa 30 hiljada dinara, pa nije imao da plati, pa su ga poslali u Padinjak, da odleži 30 dana, gde su ga maltretirali, silovali i ubili likovi od dvadesetak godina, od kojih je jedan, koliko mi je poznato, "ležao" 10 dana zbog švercovanja u gradskom prevozu. Njima trojici proleće je stiglo.

Kad god se organizuju svesrpski sabori i zajednička zasedanja "srpskih" skupština, znajte da smo u kanalu. Znali smo mi to, doduše, i bez najave Velikog svesrpskog/vaskršnjeg/đurđevdanskog sabora, koju su nam preko "Oskarovog" Instagram naloga upriličili on, njegov brat od tetke i njihov kućni ljubimac.

Od svih reprezentacija na svetu, mi smo za prijateljsku fudbalsku utakmicu odabrali baš rusku. Dok Rusi ratuju u Ukrajini, mi se s njima družimo na fudbalskom nivou, a ovu sportsku i ljudsku sramotu moći ćete da izbegnete u četvrtak, od 17 časova.

Sa bezbedne udaljenosti od dva dana, konačno možemo da se osvrnemo na to kako je Država-to-je-on zgodno iskoristio godišnjicu od organizovanog napada na kosovske Srbe, 2004, za svoje dnevnopolitičke potrebe.

Kao što je na ovom mestu pre otprilike pola godine prorečeno, Aida Ćorović ide u zatvor, a gospodin Radoičić uživa na slobodi - onako kako Srbi vole i Bog zapoveda. I ovde je kolumni mogao biti kraj, da opozicija nije naprednjacima počela da preti krivičnim prijavama zbog izbornih nameštaljki.

Stajao sam pored spomenika Vasi Čarapiću, kad je odozdo, iz Dvadeset devetog, naišla grupa od njih dvadesetak. Sve sam ih znao, bile su to barabe iz mog kraja. Bilo je tu i Cigana i Grobara, koji su, ujedinjeni u mržnji prema Miloševiću i želji za zabavom došli da se obračunaju sa storm-truperima balkanskog kasapina.

Danas, razonoda! Pregled najnovijih trendova kada je reč o onome što je najlepše na svetu, a to su snimci različitih životinja na internetu!

Dva dana zaredom sam se ispalio, tako da su moje prve dve ovonedeljne kolumne tek polovično (ubi)tačne, što je dovelo do ove kolumne, koja će biti, pa, videćemo već kakva.

Toliko sam se zabavljao zamišljajući Čaleta kao predsednicu skupštine da sam izgubio iz vida da više neće biti premijerka, a kada sam pročitao vest da će Ivica Dačić, u svojstvu budućeg tehničkog premijera, ići na sastanak sa Bocan-Harčenkom, rekoh sebi evo kolumne za utorak.

Danas je nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije, koja će biti istorijska po tome što će za predsednicu parlamenta biti izabrana ProlupAna Brbonjić Čale.

Sala biblioteke bila je krcata, uglavnom omladinom i penzionerima. Za velikim stolom sedeli su Šestić, jedna ribica koja je trebalo da vodi tribinu i direktorka biblioteke - kandidatkinja za duplericu, koja nas je ugostila domaćom rakijom i kiselom vodom, u svom kabinetu, dok je Šestić potpisivao ugovor.

Radije ne bih, ali dok živimo u zemlji u kojoj se mora znati kada je Guzonji rođendan, onda valja napisati i pregled ovog neformalnog državnog praznika. Sve je počelo lepo, u smislu, dan je bio topao i prijatan, prolećni, iako je zima.

U redovnoj rubrici sredom "Posledice površnog čitanja vesti" površnu pažnju posvetiću "Pesmi Evrovizije", održanoj u Beogradu između petka i nedelje.

Bila je sasvim obična subota. Taman sam se namestio da gledam Šarenicu na kojoj je gostovao moj omiljeni izvođač pesama Topalko, kada je usred programa došlo do prekida Šarenice, radi redovnog vanrednog hiljadu sedamsto osamnaestog javnog obraćanja Guzonje.

Glupi ste, a bavite se politikom. Ovo vam možda može pomoći, ne da budete manje glupi, već da svojom glupošću ponižavate pametnije od sebe (da, moguće je), te da u kombinaciji sa adekvatnom ličnom osobinom (pakost, zloba, agresija), ličnu glupost čak pretvorite u moćno oružje.