Pop Up

... dajem časnu reč... vojnoetičku, vojno-etičko-estetsku (uniforme su super kul, ali ako bih mogla da biram ton maskirnog printa, nek bude ružičasto-svetlobraon-tirkizni)... da ću marljivo učiti i braniti i stavljati ranjenicima bromazepam u hranu (znamo, sve dolazi iz glave) itd! So help me God!

To da su nam holivudski filmovi spržili deo koji komunicira sa stvarnošću, poznato je. Ludilo hepienda uglavnom se odnosi na ljubav (najšire shvaćenu) i pravdu.

Pojavio se intervju s doktorom Milivojevićem pod naslovom "Zašto su jake žene naporne?".

Iako je zakon o strožem kažnjavanju nasilnika bar formalno zaživeo, vesti neretko u poslednje vreme liče na izveštaje sa ratišta. Ljubavnog, uglavnom. Čini se da nema načina da se ubistva i samoubistva nekako zaustave.

Sećam se jednog predizbornog spota od pre nekoliko godina. Vrlo ozbiljan, vidi se poslovan čovek, junak političkog spota, stupa na pijacu i strogim pogledom seva oko sebe.

Došao mi je do inboxa tekst iz Gardijana. Ne slučajno, naravno... "Zašto bi trebalo da učimo nemački" by Dejvid Kornvel.

Dva događaja obeležila su mi nedelju (dan, ne sedmicu, jer je u proteklih sedam dana dešavanja bilo nešto više).

Vrlo neobično. Pored sve ideološke uniformnosti koja čini naš životni kontekst, čini mi se da živimo u pank državi. Pozvala bih deklarisane pankere da se ne naljute ako moju tezu smatraju uvredljivom. Objasniću...

Laka letnja tema: kad izvadim platnu karticu, da li sam svesna da zaista plaćam?

Da li su predstave sve gore, i glumci i svi ostali koji učestvuju u stvaranju pozorišnih dela predstavljenih na Pozorju, ne znam...

Već danima zamišljam Sašu Jankovića kako plače. Slika mi ne izlazi iz glave.

U poslednjoj epizodi popularnog serijala koji daje prostor mladim pevačkim nadama i ima ogromnu gledanost, a čije izvođenje potpisuje Željko Mitrović, nastupio je momak iz Zaječara.

U diskusiji na zanimljivu temu: da li trendove popularne kulture diktira ekipa s vrha ili je kroji sam narod, dakle konzumenti, nema rezultata. Malo jedni, malo drugi... na opštu radost jer ona izgleda kao prilično demokratsko polje. Izgleda. Da li je zaista tako, ne znam.

Kako su nekad krhka sećanja! Više ne mogu da prizovem sliku svoje ulice iz vremena pre skela, celofana u koji su nas uvili, prašine koju su nam sunuli na glavu, kada se koračalo kaldrmom i kad su oko nas letele mace od topola budeći alergiju. Lepa vremena...

- Pred devedeset hiljada gledalaca gladnih krvi na Vembliju, mladi DŽošua je rasturio Klička.