Safeta Biševac

Sećate li se Sretena Ugričića? Pisac i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije, čiji je "slučaj" početkom 2012. uzburkao Srbiju. Tada je smenjen zato što je potpisao peticiju podrške Andreju Nikolaidisu, autoru teksta o eksplozivu u Banjaluci. Januara 2012. u Banjaluci slavili rođendan Republike Srpske, okupile se važne ličnosti, predvođene Miloradom Dodikom, predsednikom tog entiteta BiH, tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, patrijarhom Irinejem. Posle proslave, policija RS saopštila da je u sali Borik, gde je skup održan, pronađen eksploziv.

U kvalifikacionoj utakmici za odlazak na Evropsko prvenstvo, fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je nedavno u Elbasanu Albaniju sa 2:0, čime je obradovala ljubitelje "najvažnije sporedne stvari na svetu", ali i mnoge druge. Slavilo se Srbijom i šire, mada je reprezentacija odavno izgubila šanse da se plasira na Evropsko prvenstvo. Politika je davno pobedila sport, te je iz poznatih razloga, utakmica visokog rizika u Elbasanu imala poseban značaj.

Džabe sve blokade, mere i kontra mere između Hrvatske i Srbije. Ljubav je pobedila, pa su se, kako nezvanično izveštavaju mediji, venčali verovatno najpopularnija pop pevačica u zemljama bivše Jugoslavije Severina Vučković, inače iz Hrvatske i Igor Kojić, poznatiji kao "mali Keba", sin folk pevača Dragana Kojića Kebe iz Srbije. Njihovim stopama uskoro će Miodrag Novaković, koji je, u sred blokade granice, najavljivao da 3. oktobra kreće iz Osijeka po mladu u Novi Sad, pa kud puklo. Na sreću, granica je otvorena, te će Novaković valjda bez problema doći u Novi Sad, mada, prema nekim najavama, postoji opasnost da Zagreb hermetički zatvori granicu ukoliko broj izbeglica sa Bliskog istoka, koji stižu u Hrvatsku preko Srbije nastavi da raste.

Tanka je granica između genijalnosti i ludila, poznata je i bezbroj puta dokazana tvrdnja. Uzmimo na primer Vojislava Šešelja, lidera SRS. Inteligentan, pametan, obrazovan, ali ponašanje, izjave, njegova politika devedesetih pokazuju da mu, nažalost, izgleda fali neka "daska u glavi". Šešelj, koji se iz Haga vratio zbog bolesti i bez presude Međunarodnog suda za ratne zločine, u čijem pritvoru je proveo skoro 12 godina, svakim danom u Beogradu deluje sve zdravije, te nije čudo što se opsesivno posvetio omiljenoj delatnosti - skandalizovanju javnosti. Gostovao u nekom rijalitiju, daje izjave, optužuje, ocenjuje.

Bezbrojni su vicevi o odnosima ovog dela sveta, popularno nazvanog zapadnog Balkana i EU. Jedan, futuristički, u skraćenoj verziji glasi: "Srbija, Makedonija, BiH, Kosovo, Crna Gora i Albanija postaju članice EU 2022. godine.

Svet može da odahne. Mađarska neće pucati na izbeglice koje budu pokušavale da pređu ogradu koju ta zemlja podiže na granici sa Srbijom. Rekao mađarski premijer Viktor Orban. Dobro je. U nizu glupih i nehumanih poteza u pojedinim evropskim zemljama, od gradnje ograda do žigosanja izbeglica, samo je falilo da neko zapuca.

O sportu i politici, pogotovo na našim prostorima, toliko je rečeno i napisano da ne treba trošiti reči. Mnogi su ubeđeni da je "Rat počeo na Maksimiru", a za druge je incident na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije faza u stvaranju "velike Albanije". Za utehu je da se države nekadašnje Jugoslavije, generalno loše uređene i pune problema, mogu pohvaliti izuzetnim sportskim uspesima, pojedinačnim i timskim. Šta su sve osvojili sportisti Srbije poslednjih meseci teško je nabrojati, a da je uspeh postao "zarazan", pokazuje i to što je košarkaška reprezentacija BiH, do 16 godina, osvojila zlato na Evropskom prvenstvu, održanom pre desetak dana u Litvaniji.

Subota, 13. maj, Hamburg. Kapetan Gustav Šreder stoji na mostu i posmatra svoje putnike na molu broj 76 u hamburškoj luci. Puni nade, oni su tu da se ukrcaju na brod koji treba da ih odnese u „slobodu” (Iz knjige Leto trideset devete Vernera Birmana). Brod „Sent Luis” zaplovio je iz Hamburga, sa više od 900 nemačkih Jevreja ka Kubi. Bio je to njihov pokušaj da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj, a o njihovoj plovidbi snimljen je i igrani film. Brod uplovljava u Havanu 27. maja. Kubanski predsednik Bruo odbija da pruži utočište putnicima zato što „imaju ilegalna dokumenta dobijena podmićivanjem”. Ištvan Pastor, lider SVM rekao bi „krše zakon”.

U nekadašnjoj Jugoslaviji deca su u školama učila da žive u najlepšoj i najbogatijoj zemlji na svetu, a godinama je nezvanična parola bila "nema problema".

Čudo se desilo. Kuba i SAD obnovili diplomatske odnose za života Fidela Kastra. Zbog Kube umalo nije došlo do trećeg svetskog rata pre oko pola veka, SAD im sankcije uvele još 1960. godine, a prema Ginisovoj knjizi rekorda Amerikanci su čak 638 puta planirali ili pokušali da ubiju Kastra.

Da li će premijer Aleksandar Vučić ići u Potočare povodom 20-godišnjice genocida nad Bošnjacima Srebrenice, danima je bilo najvažnije pitanje. Otišao je, desio se incident koji je, nažalost, zasenio komemoraciju i dženazu. Ranije sam napisala da Vučić ne treba da se obazire na pritiske Zapada, već da posluša "Majke Srebrenice", jer su njihovi najbliži stradali i da ne ide ukoliko nije iskreno postao svestan zla koje se u Srebrenici desilo i svoje uloge u ratovima.

Antička Grčka je kolevka evropske civilizacije i demokratije, ali na oblikovanje kontinenta uticali su i drugi narodi, zajednice, države. Rimsko carstvo, na primer. Od 73. do 71. godine pre nove ere Rim, tada republiku, potresao je Treći ili Spartakov ustanak robova. Predvodio ga je gladijator Spartak, poreklom Tračanin, koji je, od prvobitnih 70-ak, okupio 120.000 pristalica.

“Zakuvalo” se ovih dana i nedelja između Srbije i BiH. Godišnjica genocida u Srebrenici, rezolucije predložene tim povodom, Naser Orić, izjave raznih političara, medijski izveštaji... daleko bilo, kao da je 1992. godina. I to nije dovoljno. Sad će, izgleda, u Savetu bezbednosti UN da “zarate” Britanija i Rusija, čija rezolucija će da “prođe” –britanska “sa genocidom u Srebrenici” ili ruska “bez”.

Opet mi se obratio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Za razliku od prošlog puta kada je obraćanje, zbog kolumne koja mu se nije dopala, bilo lično, sada je bilo nacionalno. Ipak sam se osetila prozvanom. Osetile su to i kolege u Danasu koje su pažljivo gledale nedavno obraćanje premijera. Ja sam pokušavala da ignorišem. Ne mogu da "svarim" Vučićevu dramatiku, a i imala sam posla. U Danasu mora nekad i da se radi, ne može samo da se kafeniše u "Lovcu". "Posebno se obraćam Bošnjacima", izgovori Vučić, a kolege zavapiše: "Safeta, dođi, obraća ti se premijer". A kad premijer zove, ja se odazivam.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije juče otišao u Sarajevo, ni prošetao Baščaršijom. Šteta. Kao lokalpatriota, više volim pazarske nego sarajevske ćevape, ali Baščaršija je jedna. Šteta što je Nikolić nije obišao, pogotovo što se, kako podseća novinarka Danasa Snežana Čongradin, "pretpostavlja da je poslednji put boravio u Sarajevu tokom rata u Bosni, u svojstvu potpredsednika SRS, nosivši titulu četničkog vojvode".