Safeta Biševac

Bora Đorđević i Riblja čorba će sledećeg četvrtka, umesto u prvobitno planiranom Novom Pazaru, održati koncert u obližnjoj Raškoj. Sama najava koncerta izazvala je burno negodovanje u većinsko bošnjačkom Novom Pazaru, a na pojedinim sandžačkim sajtovima mnogi su, nimalo biranim rečima, poručivali da „četničkog vojvodu koji je učestvovao na frontu tako što je pesmom podizao moral hordama zla na prostorima bivše Jugoslavije“ ne žele ni da vide ni da čuju u svom gradu. Bilo je i žešćih poruka: „Bujrum, četnik će doći, a vratiti se neće“. Đorđević je izjavio da su „ekstremistički napadi na njega sramota za državu“. „Sprečen sam da budem u Kosovskoj Mitrovici, kao i u Novom Pazaru, a sve se to dešava na teritoriji koja se zove Srbija.“

Priznajem. Nisam učestvovala u humanitarnoj akciji za Tijanu Ognjanović. Ne zato što nisam humana, daleko bilo. Oni koji me poznaju, znaju da sam prilično saosećajna, ali kada su pare u pitanju, ne verujem nikome sem rođenoj majci. Mada, i ona mi postaje sumnjiva. Stalno traži više para, kuka na svakodnevna poskupljenja, cene na pijaci, a onda čujem guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković koja tvrdi da je inflacija pod kontrolom i da cene čak i padaju. Kome onda verovati? Mami ili guvernerki?

Vremenske prilike standardno imaju uticaj na izlaznost birača na ovim prostorima, samim tim i na rezultate izbora. Svaka čast izborima kao osnovnom vidu demokratije, ali ko je lud da zbog glasanja kilometre pešači po nevremenu ili rizikuje da slomi glavu po ledu, na primer? Prošle nedelje, 3. novembra, vreme je bilo lepo na celom Kosovu, ali na severu, u četiri većinski srpske opštine ni „Miholjsko leto“ nije nateralo Srbe da glasaju u većem broju. Uzalud su bili svi vapaji iz Beograda, moljakanje, ubeđivanje... U Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, glasalo je oko 20 odsto birača, ali u severnoj Kosovskoj Mitrovici, katastrofa. Manje od 10 odsto. I šta sad? Videćemo danas u Briselu.

Da nije Turčin, Redžep Tajip Erdogan bio bi idealan premijer Srbije. Vidim već narogušene srpske nacoše: „Turkinja Turčina brani“, ali, polako. Prvo, nisam Turkinja, nego Bošnjakinja, drugo moj stav se zasniva na razumu, teoriji i praksi. Da krenem od teorije, nedavno je nekoliko analitičara zaključilo da političku scenu Srbije tradicionalno karakterišu prekomerna emotivnost, sklonost ka teškim rečima i nepoštovanje političkih protivnika. Zar Erdogan nije odličan primer svega toga? Uz to je i tradicionalista, vernik, suprug, otac četvoro dece - pravi domaćin.

Odavno Beograd nije video skup kakav je bio preksinoćni peti rođendan SNS. Prepuna „Beogradska arena“, hiljade ljudi ispred, gosti iz zemlje i inostranstva... Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić govorima i grljenjem pokazali su da nisu u svađi i da ih niko zavaditi neće. No, Srbija je zemlja sumnjičavih ljudi i tu grljenje teško da može značajnije da pomogne. SNS je skupom „Prvih pet godina za naprednu Srbiju“ demonstrirala trenutnu snagu i podršku koju nesumnjivo ima u većem delu građanstva. „Arena“ od koncerata Dina Merlina nije bila toliko puna, a da li će je Džiboni napuniti, videćemo. Ali, i DS je svojevremeno punila „Arenu“ i priređivala glamurozne skupove.

Godine 161. Rim je dobio novog cara - Marka Aurelija. Rim je tada bio centar sveta, imperija kojoj nije bilo premca, a Marko Aurelije mnogo važniji nego što su danas Barak Obama, Vladimir Putin i Angela Merkel zajedno. Sem što je bio vojskovođa i vodio više ratova nego ijedan rimski imperator pre njega, bio je mudar, filosof-stoik, koji se trudio da čvrsto stoji na zemlji. Zato je jedan od prvih poteza Cezara Markusa, kako je glasila njegova zvanična titula, bio da nađe jednog slugu od poverenja. Poverio mu je samo jedan zadatak: „Podseti me da sam samo čovek kad god počnem da uživam u slavi“. Sluga je, naravno, prihvatio zadatak. Em je bio lak, em bi verovatno ostao bez glave da je odbio.

„Deset na jednog u kišnoj noći, a mi smo umorni bili,bili smo gladni i mokri, na jednog - deset zvijeri.Jedan na deset, jedan na deset! O, zar se i to može?“

Pomalo neočekivano, vlast je ponovo zabranila Paradu ponosa. Premijer i prvi potpredsednik Ivica Dačić i Aleksandar Vučić objasnili su da do zabrane nije došlo iz političkih razloga (Srbija, tvrde njih dvojica, poštuje sva ljudska prava i svoj Ustav, koji garantuje slobodu okupljanja, i ponovo nije poklekla pred huliganima), već bezbednosnih.

„Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću Zemlju“, govorio je Arhimed. „Dajte mi cipele sa visokim štiklama i osvojiću svet“, rekla je Merlin Monro. „Dajte mi Železnice i napraviću profit“, izjavio je Miodrag Kostić-Kole, vlasnik MK grupe.

Konačno. Srbija je doživela da vidi Stanka Subotića Caneta u Beogradu i to u Specijalnom sudu. Kontroverzni biznismen negirao je optužnicu koja ga tereti za krijumčarenje cigareta devedesetih godina. Optužnica je, navodi, politički motivisana. Prestao da plaća bivšu vlast, predvođenu DS, pa oni počeli da ga jure. Istraga protiv Subotića počela je 2006. godine, optužnica ga tereti da je bio na čelu grupe koja je švercovala cigarete tokom 1995. i 1996. godine iz Makedonije u Srbiju i prodavala ih pravnim i fizičkim licima. Tako je, prema optužnici, na štetu budžeta grupa stekla korist od 28 miliona evra i šest miliona američkih dolara. Suđeno mu je u odsustvu. Osuđen je na šest godina zatvora, ali je Apelacioni sud zimus ukinuo prvostepenu presudu. Jula ove godine ukinuta je i poternica, pritvor je zamenjen jemstvom i Subotić, kao što je i najavio, lepo došao u Beograd.

Ko kaže da iz Novog Pazara stižu samo loše vesti? Pre nekoliko dana mediji su zabeležili događaj „za Riplija“ i to u Novom Pazaru. Vršilac dužnosti direktora Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ u ovom gradu Džemil Mulić smanjio je sebi platu za 44.000 dinara, kako ne bi smanjio platu radnicima. „Imao sam bruto sredstva koja smo morali da raspodelimo na nas 30 zaposlenih. Nisam hteo da smanjim platu drugima, već sam je smanjio samo sebi“, rekao je Mulić, koji je, svojom odlukom, umesto 57.000 primio 29.000 dinara. „Teška su vremena i moramo biti odgovorni prema radnicima“, naglasio je Mulić. Šta reći sem da bi ovakvog direktora mnogi u Srbiji poželeli. Ali, Džemil Mulić je jedan.

Tekuća 2013. proglašena je za godinu Nikole Tesle i Milanskog edikta. Lepo je kad se znamenite osobe i bitni događaji obeležavaju, jer ljudi treba da znaju ko su bili Tesla, car Konstantin i šta Milanski edikt predstavlja. Ali, ovi prostori pate od jedne neizlečive boljke. Sve, ama baš sve, mora da bude ispolitizovano i zloupotrebljeno u dnevnopolitičke svrhe.

Zvezda legendarnih "Mućki" Nikolas Lindherst (Rodni Troter) nedavno je izjavio da danas niko ne bi mogao da snimi takvu seriju, pošto ne bi imao gde da je prikazuje. Govoreći za britanski TV magazin, Lindherst je primetio da su tamošnje televizije prepune rijaliti programa, koji imaju veliku gledanost i donose brzu zaradu, pa nijedan producent ne bi rizikovao da snima igranu seriju, koja zahteva vreme i novac.

Predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito nije bio jugoslovenskog porekla, navedeno je u dokumentu o fonetskoj analizi jezika kojim je govorio, objavljenom na sajtu američke Centralne obaveštajne agencije. U dokumentu sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti konstatuje se da je Tito govorio srpskohrvatski, ali sa "stranim akcentom".

Najpoznatija američka TV zvezda Opra Vinfri nedavno je u Švajcarskoj, tvrdi, bila žrtva rasizma. Prodavačica u luksuznoj prodavnici u Cirihu nije joj pokazala tašnu, koja košta 34.000 dolara, pošto je pogrešno procenila da je Vinfri „siromašna crnkinja“. Bogatstvo Opre Vinfri procenjuje se, inače, na 2,8 milijardi dolara. Vinfri je na TV ispričala šta joj se desilo, ocenjujući da je reč o rasizmu. Brzo je usledilo izvinjenje vlasnice prodavnice, koja tvrdi da nije rasizam već „nesporazum“. Izvinila se i Švajcarska, koja je, zbog planova pojedinih gradova da azilantima zabrane pristup nekim javnim mestima, poput bazena i igrališta, ionako već „na meti“ organizacija za ljudska prava.