Snežana Čongradin

Premijerka Ana Brnabić juče je, kako je sama rekla, bila na ivici suza zbog neodgovornosti građana kada je reč o odnošenju prema epidemiji korona virusa.

Nije nepoznato i bez mnogobrojnih iskustvenih primera potkrepljeno tvrđenje da građani koji žive na severu Kosova, a po nacionalnosti su Srpkinje i Srbi, imaju obaveze koje se ne odnose samo na lični, pojedinačni život, u smislu posla i profesije kojom se bave, brige i zdravlja za bližnje i onima koji su im dostupni da im pomognu.

Da je sramota biti bogat trebalo bi da bude prva i osnovna pretpostavka vrednosti svakog društva, oduvek.

To što postoji saglasnost u vezi sa koruptivnim, manipulatorskim, autokratskim karakterom vlasti koju danas sprovodi Aleksandar Vučić u Srbiji u opozicionom i kritički nastrojenom delu javnosti, ne znači da postoji saglasnost unutar te grupe o karakteru njegovog političkog angažmana i zauzimanju visokih državnih pozicija tokom ratnih devedesetih godina.

Naravno da vlast Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Aleksandra Vulina želi da izazove sukobe u susednoj Crnoj Gori, da pokušava da negira tamošnju naciju i ugrozi im identitet.

Osnovna odlika aktuelnog režima Aleksandra Vučića je korupcija i uzurpacija svih institucija, ukidanje slobode govora i targetiranje neposlušnih, kritički nastrojenih medija kao izdajničke, ispostave stranih agentura i strane plaćenike koji žele da unište našu državu.

Goran Karadžić, najpre direktor javnog preduzeća Stara planina, pozicije na koju ga je ispred građana postavila aktuelna vlast, a potom srbenda, pozicije koju je sam sebi dodelio, a za koju ga građani Srbije izvesno ne plaćaju, za razliku od one koja mu omogućava upravljanje javnim vlasništvom i dobrom, zapravo je po profesiji košarkaš.

Negiranje genocida i drugih ratnih zločina kao i veličanje ratnih zločinaca od juče je zabranjeno u Bosni i Hercegovini.

Svet Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova, dolazi direktno iz najdubljeg kruga pakla.

To je potpuno jasno, to je tako bilo 30 godina unazad. Izborićete se za bolje izborne uslove, svakako, ali u nečemu što je realno, prihvatljivo i što je održivo.

Ne postoji čvršći odraz i dosledniji kontinuitet ratnozločinačke mašinerije režima Slobodana Miloševića od onog koji predstavljaju dvojica haških optuženika, koji već dvadeset godina čekaju konačnu presudu - Jovica Stanišić i Frenki Simatović.

"Jesu li samo srpske ruke krvave?", pitao je predsednik države, Aleksandar Vučić, u Skupštini Srbije, jedinog opozicionog poslanika u ovdašnjem parlamentu, Šaipa Kamberija iz Ujedinjene doline - SDA.

Najpre je ujutru, uživo u programu jedne od režimskih televizija, premijerka Ana Brnabić vidno zabrinuta rekla da su njeno srce, duša i mozak u Briselu, uz predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, prilikom prvog susreta sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem u procesu zvanom "dijalog" između dve države.

Razume se da ni Srbi, ni srpski narod nisu osuđeni za genocid.

Velikosrpska politika, odustajanje od suvereniteta nad sopstvenom državom zbog neodricanja od pretenzija na teritorije susednih država nekadašnje Jugoslavije, u kojima žive građani koji se izjašnjavaju i "osećaju" kao Srbi, kao i nesuočavanje sa ratnim zločinima, preciznije protagonistima takve politike - aktuelnom vlastodržačkom garniturom u Srbiji - identičnom po sadržaju onoj iz devedesetih godina prošlog veka - svaki čas izleće iz avlije kao besni pas koji ujeda i kida svakog ko se usudi da prođe "našom" avlijom.