Snežana Čongradin

To što postoji saglasnost u vezi sa koruptivnim, manipulatorskim, autokratskim karakterom vlasti koju danas sprovodi Aleksandar Vučić u Srbiji u opozicionom i kritički nastrojenom delu javnosti, ne znači da postoji saglasnost unutar te grupe o karakteru njegovog političkog angažmana i zauzimanju visokih državnih pozicija tokom ratnih devedesetih godina.

Naravno da vlast Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Aleksandra Vulina želi da izazove sukobe u susednoj Crnoj Gori, da pokušava da negira tamošnju naciju i ugrozi im identitet.

Osnovna odlika aktuelnog režima Aleksandra Vučića je korupcija i uzurpacija svih institucija, ukidanje slobode govora i targetiranje neposlušnih, kritički nastrojenih medija kao izdajničke, ispostave stranih agentura i strane plaćenike koji žele da unište našu državu.

Goran Karadžić, najpre direktor javnog preduzeća Stara planina, pozicije na koju ga je ispred građana postavila aktuelna vlast, a potom srbenda, pozicije koju je sam sebi dodelio, a za koju ga građani Srbije izvesno ne plaćaju, za razliku od one koja mu omogućava upravljanje javnim vlasništvom i dobrom, zapravo je po profesiji košarkaš.

Negiranje genocida i drugih ratnih zločina kao i veličanje ratnih zločinaca od juče je zabranjeno u Bosni i Hercegovini.

Svet Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova, dolazi direktno iz najdubljeg kruga pakla.

To je potpuno jasno, to je tako bilo 30 godina unazad. Izborićete se za bolje izborne uslove, svakako, ali u nečemu što je realno, prihvatljivo i što je održivo.

Ne postoji čvršći odraz i dosledniji kontinuitet ratnozločinačke mašinerije režima Slobodana Miloševića od onog koji predstavljaju dvojica haških optuženika, koji već dvadeset godina čekaju konačnu presudu - Jovica Stanišić i Frenki Simatović.

"Jesu li samo srpske ruke krvave?", pitao je predsednik države, Aleksandar Vučić, u Skupštini Srbije, jedinog opozicionog poslanika u ovdašnjem parlamentu, Šaipa Kamberija iz Ujedinjene doline - SDA.

Najpre je ujutru, uživo u programu jedne od režimskih televizija, premijerka Ana Brnabić vidno zabrinuta rekla da su njeno srce, duša i mozak u Briselu, uz predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, prilikom prvog susreta sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem u procesu zvanom "dijalog" između dve države.

Razume se da ni Srbi, ni srpski narod nisu osuđeni za genocid.

Velikosrpska politika, odustajanje od suvereniteta nad sopstvenom državom zbog neodricanja od pretenzija na teritorije susednih država nekadašnje Jugoslavije, u kojima žive građani koji se izjašnjavaju i "osećaju" kao Srbi, kao i nesuočavanje sa ratnim zločinima, preciznije protagonistima takve politike - aktuelnom vlastodržačkom garniturom u Srbiji - identičnom po sadržaju onoj iz devedesetih godina prošlog veka - svaki čas izleće iz avlije kao besni pas koji ujeda i kida svakog ko se usudi da prođe "našom" avlijom.

Negde u brdima iznad Kotora, na teritoriji, u narodu poznatom po Kavačkom klanu, nalazi se Kuća slobodne misli, crnogorske nevladine organizacije Anima - Centra za žensko i mirovno obrazovanje - Kotor.

Građani Srbije žive u drastično različitim ekonomskim, socijalnim i kulturnim okvirima i uslovima, pa je u skladu sa tim, pogotovo danas, učestalo pitanje - a, što ste do sada ćutali - u kontekstu saznanja i iznošenja konkretnih dokaza za zločine, koje su počinili pojedinci sa pozicija sile, vlasti i decenijama nagomilavane moći, gotovo nepristojno.

Prebacivanje slučaja moguće pedofilije u jagodinskom hotelu i restoranu sa prenoćištem, pod simboličnim nazivom Tigar, iz sfere i sa pozicija žrtava, maloletnica, u prostor političke borbe opozicije i predstavnika vladajućeg režima, najopasnija i, u odnosu na žrtve, najbrutalnija je stvar koju učesnici u javnom životu mogu da učine.