Snežana Čongradin

Negde u brdima iznad Kotora, na teritoriji, u narodu poznatom po Kavačkom klanu, nalazi se Kuća slobodne misli, crnogorske nevladine organizacije Anima - Centra za žensko i mirovno obrazovanje - Kotor.

Građani Srbije žive u drastično različitim ekonomskim, socijalnim i kulturnim okvirima i uslovima, pa je u skladu sa tim, pogotovo danas, učestalo pitanje - a, što ste do sada ćutali - u kontekstu saznanja i iznošenja konkretnih dokaza za zločine, koje su počinili pojedinci sa pozicija sile, vlasti i decenijama nagomilavane moći, gotovo nepristojno.

Prebacivanje slučaja moguće pedofilije u jagodinskom hotelu i restoranu sa prenoćištem, pod simboličnim nazivom Tigar, iz sfere i sa pozicija žrtava, maloletnica, u prostor političke borbe opozicije i predstavnika vladajućeg režima, najopasnija i, u odnosu na žrtve, najbrutalnija je stvar koju učesnici u javnom životu mogu da učine.

I zločinac i žrtva, i Kosovo i Evropska unija, i Rusija i EU, i otcepljenje Republike Srpske i celovitost Bosne i Hercegovine, i čist vazduh i deponija Evrope i ostalih investitora, zagađivača životne sredine, i da sam vakser, ali i da me ne mrze antivakseri, odnosno - i za poštovanje epidemioloških mera i svuda da se u javnosti pojavljujem bez maske...

Ovih dana, osim sramnih pokušaja rehabilitacije diktatora i zločinca Slobodana Miloševića od strane njegovih naslednika, podržavaoca i ostalih javnih radnika sklonih opravdavanju uzroka i posledica najvećeg krvoprolića na evropskom tlu u novijoj istoriji, u reakcijama na seriju "Porodica" - o njegovim poslednjim danima na slobodi - preovlađuju i drugi, iako s druge strane od ove podržavalačke, sa aspekta ljudskosti - takođe, sramni glasovi.

Neće ih narod, narod hoće nas koji smo uzurpirali sve poluge vlasti, stavili medije pod apsolutnu kontrolu, koristeći ih kao pogon za ostvarenje naših ličnih naspram javnog i interesa svih građana tako što lažno izveštaju o našim navodnim uspesima u obavljanju najviših državnih funkcija, a o njima da su najgori lopovski i kriminalni ološ.

Građani Srbije dočekali su još jednu godišnjicu NATO bombardovanja, čak 22, pod vlašću partija zbog čije politike su im se i sručile bombe na glavu.

Posledice ratnozločinačke politike Slobodana Miloševića, tokom ratova devedesetih, ostavile su, razume se, u najvećoj meri trag na pripadnicima drugih nacionalnosti i vere, ali osetili su ih i Srbi, u čije ime i za čiji interes je, navodno, ovaj diktator i krenuo u ratne pohode.

Pre nego što je krenuo sa svojim saborcima u ratno zločinački pohod na republike bivše Jugoslavije, otevši gotovo svo oružje nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, Slobodan Milošević izveo je tenkove na ulice protiv sopstvenog naroda.

Aleksandar Vučić je prilikom povratka u Beograd iz Sarajeva - gde je lično otišao da donira vakcine i, opet, svojim izjavama ostavio utisak kao da ih on iz sopstvenog džepa vadi i obezbeđuje, ostavljajući i građane Srbije i važnost samih vakcina, u senci svoje arogancije i nepristojnosti - objavio fotografiju na kojoj se vidi kako sedi u avionu i jede ćevape.

Afere Krušik, Jovanjica, Telekom, koje su amandmanima evropski poslanici uvrstili u izveštaj specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, a koji bi trebalo da bude usvojen krajem sledećeg meseca, zapravo su amandmani koji ukazuju na slučajeve opterećene ozbiljnim sumnjama i indicijama da je sam vrh režima Aleksandra Vučića organizovao - trgovinu oružjem, drogom i pokušajima potpunog gašenja jedinih elektronskih medija koji se na kritički način odnose prema vlastodržačkoj kliki.

Nekako u isto vreme, i građani Srbije i građani Kosova, oslobodili su se ratno zločinačkog režima Slobodana Miloševića.

Biti Albanac u Srbiji i pokušati živeti iole dostojanstveno dovoljno je već samo po sebi teško, iako je od niza ratnih zločina i etničkih čišćenja koje je režim Slobodana Miloševića počinio u bivšoj srpskoj pokrajini prošlo više od dvadeset godina, a od sticanja nezavisnosti čak trinaest.

Jasno je uveliko da opozicija i oni koji kritički sagledavaju društvenu, političku i ekonomsku situaciju u Srbiji, pod režimom Aleksandra Vučića, ne očekuju od predstavnika vlasti da će, uoči predstojećih izbora, 2022. godine, "popustiti" i postati manje autoritaran, da će odustati od sumnjivog i koruptivnog načina vladanja, ili kazniti ljude u svojim redovima zbog koruptivnog, tajnog, nikada objašnjenog odnosa prema javnom novcu.

U danu kada se otkriva spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu, u Beogradu, a pre održavanja same svečanosti, teško je odoleti utiscima koji nastaju na osnovu izjava državnih zvaničnika, čak nezavisno i od ocena stručne javnosti povodom ovog "umetničkog dela" i estetike, kao i mesta na kojem je postavljen.