Nikad nedeljom

Zoran Panović

Piše za Danas od osnivanja lista 1997. godine. Prošao je u Danasu put od honorarca do glavnog i odgovornog urednika. Trenutno radi na poziciji 'slobodnog komentatora'. Neguje eklektičan izraz.

Biti Zoran

Zorani su u modi. Ne, mi obični. U Sloveniji i Hrvatskoj su pobedili na izborima - Zoran Janković i Zoran Milanović, a u Srbiji se očas posla rasplamsao naivni žar jugonostalgije. Imam utisak, da nas neki od ova dva Zorana pozove da obnavljamo Jugoslaviju, da bismo odmah potrčali ko muve bez glave. Sve puca od optimizma.

Četrnaesti kilometar

Uglavnom ni oko čega vezanog za njegov lik i delo, pa ni oko Titovih vojničkih sposobnosti, mišljenja nisu usaglašena. Ni kod onih koji su s njim ratovali, kamoli kod klasnih neprijatelja. Za Svetozara Vukmanovića Tempa, recimo, „Tito je jedan od vojskovođa u Drugom svetskom ratu koji premašuje sve, izuzev možda maršala Žukova - naravno, imajući u vidu uslove u kojima je ratovao“.

Nas i Rusa 300 miliona

Vidite iz naslova da nešto nije u redu, jer da su Srbi i Rusi, onda bi nas otprilike bilo 200 miliona. Ovo „nas“ odnosi se na Turke. Još jedan rebus za srpske autistične rusofile koji se dive Putinovom „političkom geniju“ i kukaju što Srbi po principu „pusto tursko“ blenu ko tele u turske TV novele očekujući katarzu. Ali, nekada najveći neprijatelji danas su „ortaci“ koji se rasturaju od para.

Istočno od Urala

Kakve pouke možemo izvući iz baraž utakmica za evropsko prvenstvo u fudbalu u kome su igrale čak tri eks YU države - Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, sem što bi se Radomir Antić verovatno prošetao kroz taj baraž kao Sani Boj (Santrač) nekada kad je pred mundijal u Francuskoj demolirao Mađare.

Kolaž iluzija

Da me je neko probudio u pola noći i pitao me koliko bih „belih knjiga“ znao da nabrojim, ma koliko bunovan, sigurno bih se iz cuga setio dve: One Stipe Šuvara o idejnim skretanjima u kulturi, i one Dula Mihajlovića o kriminalnim grupama u Srbiji.

Jadi stare dame

Hoćete li totalni rat?, nadmeno je pitao Gebels 1943. godine. Dve godine kasnije nacistička Nemačka imala je totalni poraz. Dokument o predaji potpisali su u Remsu feldmaršal Jodl, u ime Vermahta, i general-pukovnik Bedel Smit u ime angloameričkih snaga. Te večeri kad je rat završen, piše jedan Rus, nije bilo nijednog stola u Sovjetskom Savezu za kojim okupljeni nisu osećali da je bar jedno mesto prazno. „Šta je Evropa u ovom trenutku? Hrpa krša, mrtvačnica, leglo kuge i mržnje“, konstatovao je Vinston Čerčil 1947. Mnogi su delili njegov pesimizam i shvatili, da citiramo, Pola Valerija, da nema ničeg glupljeg u istoriji od međusobnog nadmetanja evropskih država, da evropska politika nikada nije dostigla dubinu i vrednost evropske misli, blistavost i izdržljivost evropske civilizacije uništile su unutrašnje razmirice.

U potrazi za Kristinom

Ako je i Tito davnih dana pragmatično odustajao od „levih skretanja“, (oštro ih i kritikujući), ako nas je 1968. uslovno rečeno spasio od umišljenih Če Gevara i Pol Potova, i ako je konzervativni kralj Aleksandar odbio predloge Dimitrija Ljotića o nekakvoj „staleškoj“ državi, pa nećemo valjda 2011/12. da se vraćamo tim ideološkim konstrukcijama.

Lukićeva „Mala Antanta“

Kongo (jedno vreme Zair) je afrička zemlja, ali „kongo“ je bio i žargonski naziv za nekadašnju jedinstvenu drugu ligu SFRJ u fudbalu. Kažemo jedinstvenu, zato što je ona dugo bila podeljena na dve, danas moderno rečeno, divizije - istok i zapad.

Fama o biciklisti

Idemo u bolnicu. Prvo u onu duševnu. Neki ozbiljni psihijatri tvrde da je film Miloša Formana „Let iznad kukavičjeg gnezda“ naneo veliku štetu psihijatriji. Eto, ispalo je da su psihijatri i njihove glavne sestre neki totalitarni i sadistički likovi koji tamniče neke slobodoumne, kreativne ljude, pri čemu je psihijatrijska ustanova uvek prijemčiva metafora totalitarizma.

Čamcem u Novi Pazar

Nije mi bilo najjasnije zašto su naprednjaci svoju stranku nazvali Srpska napredna stranka, umesto samo Napredna stranka. Jer, i bez toga S sigurno da ne bi bila manje srpska, ali bi zato s druge strane, partija imala veći manevarski prostor jer je u jednom S često velika razlika - na primer, između DS i SDS. Doduše, između ove dve „državotvorne“ stranke nije uvek bilo baš tolikih razlika. Nije sad da cepidlačim, ali zbog sve neskrivenijeg razumevanja naprednjaka sa predstavnicima manjinskih naroda u Srbiji više bi pristajalo da se zovu samo Napredna stranka.

Babo na službenom putu

Nedavno smo obeležili ravnu godišnjicu propalog puča u Sovjetskom Savezu (avgust 1991), nakon čega se ova unikatna istorijska tvorevina i zvanično raspala. Čak i da je mogao, maršal Jazov je, tvrde izvori, na kraju rekao da nema nameru da bude ruski Pinoče.

Kako da se ponašamo?

Šta je politički marketing? U stvari, šta je uspešan primer političkog marketinga u srpskim uslovima? Ne, tu ne mislimo samo na profitabilne slogane, već na suštinu ponašanja u komunikaciji sa građanima. Pa, evo primera: Zoran Đinđić, kaže jedan njegov bliski saradnik iz vremena mnogo pre atentata (to naglašavamo da bi se izbegle moguće aluzije), tvrdi da je lider DS (u to vreme nije bio premijer, a još ni gradonačelnik Beograda), voleo da sasluša savet u vezi s onim u šta nije bio siguran.

Biodizel

Šta mislite, da li bi ruski ambasador u vreme Josipa Broza Tita mogao da deli lekcije na nekom „bezbednosnom forumu“ u Beogradu, kao što je to preključe učinio Aleksandar Konuzin sa poentom „ima li ovde Srba“.

Pročešljavanje Marksa

Cenimo da je počivši Zvonko Lepetić jedan od najvećih glumačkih bardova bivše nam zajedničke države. Njegova najpoznatija uloga svakako je ona Đure Čvorovića u „Balkanskom špijunu“. Pamte se i uloge sadističkog ustaše Gavrana u Zafranovićevoj „Okupaciji u 26 slika“, ili veselog ekonoma Brke u TV seriji „Kapelski kresovi“. Oni malo posvećeniji u ex YU kinematografiju sećaju se i Lepetićeve uloge iz hrvatskog treš filma „Medeni mesec“, s početka osamdesetih prošlog veka. I to one scene kad Lepetića u ulozi nekog političkog faktora, njegova frendica Vanda, jedna zgodna i bogata purgerka, hvata ni manje ni više nego za muda, a on je pita da li je ona uopšte svesna koliko se dnevno para izdvaja za Kosovo.

Gargamel u našem sokaku

Ajmo malo o obrazovanju jer kancelarke i Kosova ima dovoljno na stranama koje slede. Planetarni uspeh filma o Štrumpfovima i bioskopsko finale Harija Potera (drugi deo „Relikvija smrti“) nameću tu temu.
Prva Poslednja