Nikad nedeljom

Zoran Panović

Piše za Danas od osnivanja lista 1997. godine. Prošao je u Danasu put od honorarca do glavnog i odgovornog urednika. Trenutno radi na poziciji 'slobodnog komentatora'. Neguje eklektičan izraz.

Most Žaka Širaka

Malo stariji Beograđani, bez obzira na ideološku orijentaciju, reći će vam da je Branko Pešić, bio legendarni gradonačelnik Beograda. Za njegovog mandata napravljena je i „Gazela“. Ali, nisu ni onda svi sa oduševljenjem dočekali taj most.

Američki grafiti

Sticajem okolnosti eve me u Njujorku. Viliju je pravo ime Vićenco. Poreklom je Italijan. Familija mu je iz Napulja. Ima 84 godine. Sedimo za šankom u pabu O’ Hara stotinu metara niže od „Grand ziro“ - nulte tačke gde su nekad bile kule „bliznakinje“, a gde sad niče impresivan kompleks zgrada sa memorijalom, sa tauerom koji će biti najviši u Americi, sa hotelom koji će se zvati „Milenium“...

Kineska demokratija

Hajde da budemo pošteni jedni prema drugima: Koje rezolucije možete da nabrojite ako vas neko probudi u gluvo doba noći? Sem, naravno, ove poslednje o Kosovu Skupštine Srbije koja je prilično sveža. Ako bi mene probudili u to gluvo doba noći, od prve bih pogodio sve tri pesme iz onog famoznog Šešeljevog haškog testamenta: Dakle, „Sprem’te se, sprem’te četnici“, „Ima jedan kućerak u Sremu“, i „Niz polje, babo, idu sejmeni“ (sejmeni su okrutna policija iz turskog vremena).

Hol fejm

Kao kad Rade Šerbedžija u onoj čuvenoj „Ne daj se Ines“ tvrdi da je „naše poznanstvo dugo pripremano“, čini se da su i neke smrti u rokenrolu dugo pripremane. Uz čestu asistenciju javnosti. Iako se obično umire rano, kao po pravilu u 27. godini.

Magacioner i abadžija

Prosto je neverovatno koliko se puta povodom hapšenja poslednjeg haškog begunca čulo da je on magacioner. Skoro da je ispalo kako njega Hag traži zato što je magacioner, a ne zato što je optužen za ratne zločine.

Crnogorski Džoni Štulić

Nakupilo se jubileja početkom ovog leta: 40 godina uspešne karijere Zdravka Čolića, 70 godina od kada su Titovi komunisti odlučili da dignu ustanak, 50 godina Zagora, 20 godina od raspada SFRJ, 90 godina od osnivanja Komunističke partije Kine u Šangaju. Mnogo povoda za diskusije, i nostalgične i poučne. Malo i „letnje šeme“.

Đoković i protiv Lendla

Sticajem okolnosti sedim ti ja pre neki dan s jednim viđenijim socijalistom. Ispred nas televizor, idu neke vesti, pa se na ekranu pojavi i izveštaj o izboru novog formalnog šefa beogradskih demokrata i jedinog kandidata za to mesto, gospodina Aleksandra Šapića.

Radujte se izborima

Iskreno sam se obradovao onomad kad su se DS i SPS pomirili priznajući jedni drugima da svako „ima svoj bol“ koji treba poštovati, ali da se treba okrenuti evropskoj budućnosti koje, opet, nema bez moderne levice - strateškog saveza DS i SPS. Oni koji još ne mogu da se emancipuju od devedesetih godina, i koji još uvek žive u neverici, pitajući se svaki dan postojimo li još uvek „mi“ i „oni“, dan kad su se Tadić i Dačić simbolički izmirili, smatraju krupnim korakom države unazad.

Čekajući Dunjića

Da li ste razmišljali - bar dok ste gledali „Utisak nedelje“ u kome zajedno sede Čedomir Jovanović, Vuk Jeremić i Aleksandar Vučić - ko bi bio najuverljiviji narator naših sudbinskih lutanja. Možda Branko Cvejić, jer su melanholična sećanja Baneta Bumbara („Grlom u jagode“, 1976), odavno postala pop kulturni šablon. Možda Dragan Nikolić, kao onomad u dokumentarcu „Dva veka Srbije“ (scenario Milovan Vitezović, režija Zdravko Šotra, RTS 2008).

Stići pre svitanja

Sremska Mitrovica je, između ostalog, bila poznata i po zatvoru u kojem su za vreme Kraljevine Jugoslavije bili utamničeni komunisti. Oni su zatvore tretirali kao univerzitete. Možda su delom i zato pobedili. Iz Mitrovice je sredinom 1941. organizovan veliki beg, koji je poslužio kao zaplet filma „Stići pre svitanja“ (1978), u režiji Aleksandra Đorđevića.

Pucaj, ne štedi!

Sticajem okolnosti zadesio sam se u JNA u vreme kad je pao bugarski vlastodržac Todor Živkov. Tačnije, bio sam uz granicu i zalegao iza bukve kad bugarski graničari uz hitove Dragane Mirković raspale rafalno uz uzvike „bratkoooo“. Do tada sa one starne na našu prolazila je tek pokoja „lada“ ili „trabant“. Obaranjem Živkova, s njim i komunizma, krenule su kolone tih vozila u pravcu Niša. Narod željan slobode i slatkog života.

MiloRad/t-KoM(l)adić

Da li je posle svega Borisu Tadiću zaista potreban dramaturg, kako smatra dramska spisateljica Biljana Srbljanović? Haški anagram je rešen u cajtnotu. Pomalo bizarno skockali su se eks YU datumi: Partizan je osvojio novu titulu šampiona Srbije u fudbalu na Titov rođendan - 25. maja, a hapšenje Ratka Mladića, kao svetska vest broj jedan tog četvrtka, ostavilo je u zasenku veliki trijumf u srpskoj i YU istoriji - jubilej dve decenije od kada je Crvena zvezda osvojila Kup evropskih šampiona u fudbalu.

Pivo i napolitanke

Šokantno, ali istinito. Ozbiljan čovek u Beogradu u dragstoru više ne može da kupi pivo posle 22 časa. Zamislite apsurda: narednog avgusta omladina će do duboko u noć moći da pije pivo na možda najznačajnijoj turističkoj manifestaciji prestonice - Bir festu, dok istovremeno punoletan čovek koji ne želi da ide na Ušće, taj napitak neće moći da kupi u dragstoru. Ne da ga cevči ispred dragstora, već da ga odnese kući.

Parodija Maksimira

Izvesna inferiornost italijanskih klubova u Evropi (ako ne računamo trijumf Murinjovog Intera), da se objasniti i kao posledica „kalčopolija“ - velike afere nameštanja rezultata u Seriji A. Juventus se još nije oporavio, a Milan je tek pre neki dan, nakon sedam sušnih godina uspeo da osvoji „kalčo“, i ne zato što je najbolji (jer da je toliko dobar pobedio bi u Ligi šampiona osrednji Totenhem), već što je najmanje loš.

Ah, taj Mesić

Apeli i preporuke, kojima sam dao skromni prilog, da se ne pravi besmislena rekonstrukcija vlade (sem ako to nije tehnička vlada), već da se raspišu izbori, u vlasti je retko ko protumačio kao dobronameran savet. Na takve predloge reagovalo se instinktivno, ponekad zapenušano. Najčešće perfidno: Jaoooooo, zar sad izbori kad nismo još dobili status kandidata?
Prva Poslednja