Zoran Panović

Pravoslavna ikona, votka i „babuške“ - to su tri najtipičnija suvenira iz Rusije. Ne tako davno - boraveći u Moskvi - opredelio sam se za jednu minijaturnu trojeručicu, a od votki mi je pažnju privukla „putinka“. Pitali smo domaćine da li ona valja, a oni su nam odgovorili da li stvarno mislimo da bi neko imao smelosti da na „samogon“ (ruska varijanta „zozovače“ pravljena u lavoru), protiv koga se kampanjski borio Gorbačov, stavi Putinovo ime. I bio je u pravu.

Jedan TV intervju Mila Đukanovića vredi više nego master iz komunikologije. U smislu da dete vidi kako se to radi. Kako nema neprijatnih pitanja, čak i kad se ide kod Aleksandra Stankovića na HRT „Nedeljom u dva“. Pre neki dan Milo je stao ispred kamera crnogorskog „javnog servisa“.

Ona ima četiri karakteristična džepa, jak rajsferšlus, sivomaslinaste je boje (ređe i crne), nepromočiva je, kapuljača joj je skrivena u kragnu koja se može nositi podignuta ili spuštena i, što je najvažnije, ona je faktički nepoderiva.

„Wrecking Ball“ je 17. album u karijeri Brusa Springstina. Zvanično će biti objavljen 6. marta. Izvršni producent je Džon Landau, isti onaj dasa koji je davnih dana rekao da kad gleda Springstina gleda budućnost rokenrola. Landaua kaže da je Brus ovoga puta iskopao najdublje emocije svoje duše.

U takozvanoj revijalnoj štampi se društvo ponekad mnogo bolje ocrtava nego u „ozbiljnoj“. Iako nisam neki ljubitelj „ženskog pisma“ trudim se da uvek prelistam Bazar, žensku reviju iz bivše Juge koja je preživela tranziciono vreme.

Šta nas je sneg naučio? Pre svega da je njeno veličanstvo lopata superiornija od svakog političkog (ili bilo kog drugog) marketinga. I da ako hoće da upali u ovim vremenskim uslovima, svaki marketing mora da se bazira na lopati. Neću sad da imenujem, ali, dragi čitaoci, verujte mi da su me zvali iz jedne stranke da me zamole da pošaljemo ekipu u to i to vreme na to i to mesto jer će tada njihov lider čistiti sneg. Onako, revijalno. Za narod.

Sremska Mitrovica je, između ostalog, bila poznata i po zatvoru u kojem su za vreme Kraljevine Jugoslavije bili utamničeni komunisti i ustaše. Odatle je sredinom 1941. organizovan veliki beg, koji je poslužio kao zaplet filma „Stići pre svitanja“ (1978), u režiji Aleksandra Đorđevića.

U vreme hajke protiv Vuka Draškovića kad je objavio roman „Nož“, oglasio se i narodni heroj i prvoborac Vlado Šegrt, istaknuti društveno-politički radnik u Bosni i Hercegovini. On je negde izjavio da „Nož“ nije čitao, ali da ga osuđuje kao nacionalističku knjigu.

U moru režimskih svinjarija tokom devedesetih godina, jednu ste možda zaboravili. To je incijativa JUL-a da se u Skupštini izglasa nekakav zakon o borbi protiv terorizma. Ali, pazite, to je bilo vreme pre 11. septembra, pre nego što je borba protiv terorizma postala svetski trend.

Uvek preporučujem za čitanje studiju Ivana Čolovića „Divlja književnost - etnolingvističko proučavanje paraliterature“. Knjiga opisuje četiri vrste tada novog folklornog izraza: epitafe, novinske čitulje, novokomponovane narodne pesme i izveštaje s fudbalskih utakmica. Iako se prvo izdanje pojavilo davne 1985, knjiga je uvek aktuelna i podsticajna. Ali, vremenom stigli su još noviji izrazi. Danas je nemoguće analizirati „divlju književnost“ bez SMS supkulture. Svašta tu može da vam stigne. I to u koncentratu. Sublimirano. Evo šta je meni stiglo u novogodišnjoj noći (ali za takozvanu srpsku novu godinu):

Baš svaki dan JAT treba da leti na liniji Beograd - Banjaluka. Stotine studenata iz Republike Srpske treba da se školuju u Beogradu za deficitarna zanimanja. Specijalne veze moraju da budu suštinske... Ali, stani malo Panoviću, jer su to tvoji predlozi za „šumsku i genocidnu tvorevinu“, ili predlozi Dodika, Tadića, Vuka Jeremića...?

Evo kako je ozbiljni Njujork tajms analizirao ubistvo Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 1903. godine: „Nesumnjivo postoji nešto u slovenskoj prirodi što nagoni one sa slovenskom krvlju da otvore prozor i u liberalnom duhu i velikim gestom pozovu neprijatelja da postane anđeo bez ikakvih daljih priprema ili pomagala.

Čak i vi koji se dobro razumete u pop muziku, sigurno se slabo sećate nečega što se zvalo ‘2 Unlimited’. To je holandska i MTV eurodens atrakcija, nastala 1991. Projekat je umotvorina producenata iz Belgije - Žan Pol de Kostera i Filipa Vilda. 2 Unlimited je bio duet; repera Reja Slijngarda i Anite Dot. Tokom pet godina stekli su enormnu svetsku popularnost.

Zorani su u modi. Ne, mi obični. U Sloveniji i Hrvatskoj su pobedili na izborima - Zoran Janković i Zoran Milanović, a u Srbiji se očas posla rasplamsao naivni žar jugonostalgije. Imam utisak, da nas neki od ova dva Zorana pozove da obnavljamo Jugoslaviju, da bismo odmah potrčali ko muve bez glave. Sve puca od optimizma.

Uglavnom ni oko čega vezanog za njegov lik i delo, pa ni oko Titovih vojničkih sposobnosti, mišljenja nisu usaglašena. Ni kod onih koji su s njim ratovali, kamoli kod klasnih neprijatelja. Za Svetozara Vukmanovića Tempa, recimo, „Tito je jedan od vojskovođa u Drugom svetskom ratu koji premašuje sve, izuzev možda maršala Žukova - naravno, imajući u vidu uslove u kojima je ratovao“.