Fusnote

Aleksej Kišjuhas

Sociolog iz Novog Sada. Docent na Filozofskom fakultetu u spomenutom gradu. Redovni kolumnista Danasa od 2006. godine.

Frankenštajni

Roman „Frankenštajn: ili moderni Prometej“ iz davne 1818. godine (p)ostao je jedan od opštih mesta popularne kulture. U trenucima dokolice i još kao tinejdžerka napisala ga je Meri Šeli, kći uticajno uglednih roditelja, a supruga poznatog romantičarskog pesnika i filozofa Persija Šelija. Do ideje za roman Šeli je došla nakon priče sa lordom Bajronom, odmarajući se na Ženevskom jezeru.

Ne misliti svojom glavom

Svet je sastavljen od atoma. A dotični su, u najvećoj meri, prazan prostor. Protoni, elektroni i neutroni, okej, ali i gomila praznine između njih. Uzmimo kristal za primer. I zamislimo da je svaki atom u tom kristalu jedna osoba.

Severina, naravno

Po izmicanju godine, jedna od omiljenijih zabava je svođenje računa najrazličitije vrste. Jedna od varijacija na temu, posebno popularna među medijskim delatnicima, jeste odabiranje „ličnosti godine“. Kriterijumi za navedenu titulu obično su difuzno-konfuzni, ali ova širina zahvata tada dopušta posebnu kreativnost. Nažalost, obično se desi i da naročite kreativnosti ne bude. Najpoznatiji odabir tog tipa poduzima časopis „Time“, koji svoju ličnost godine odabira od 1927. godine.

Zamke nostalgičarenja

Časopis „Time“ je proteklu deceniju (2000-2009) nazvao „najgorom decenijom“ i „dekadom iz pakla“. Sintagme koje, navodno, osnažuju efekat bile su i „izgubljena decenija“, „decenija izgubljenih snova“ i tome katastrofično slično.

Rotirane uloge

Period od 1000. do 1009. godine nove ere karakterisalo je mnoštvo naučnih otkrića i pronalazaka. Međutim, za njih je bio zaslužan isključivo arapski ili muslimanski svet. Na primer, arapski naučnik Alhacen dolazi do genijalnih otkrića iz oblasti optike i praktično otkriva naučni metod. Lekar Abulkasis piše studiju iz hirurgije koja (p)ostaje glavni udžbenik iz ove oblasti nekoliko vekova kasnije. Persijanac Avicena učinio je isto sa ukupnom medicinom.

Siroti afrički nojevi

„Nojevi zabijaju glavu u pesak.“ Zvuči poznato? Opaska o priglupim nojevima koji u slučaju opasnosti jednostavno sakriju (samo) svoju glavu jedna je od upornijih i popularnijih budalaština koje ljudska životinja neopravdano pripisuje drugim životinjskim vrstama.

Teranje pandi na snošaj

Sedamnaestog decembra 1903. godine, braća Orvil i Vilbur Rajt konstruisali su prvi avion. Međutim, sopstvenom pronalasku Orvil Rajt je namenio prilično ambicioznu istorijsku ulogu: smatrao je da će naprava poput aviona okončati sve ratove u svetu. Pre Prvog svetskog rata, Rajt je pisao kako će avioni ratove učiniti „isuviše skupim, isuviše sporim, isuviše teškim“, pošto će svet biti dobro povezan i istražen, te rat bespotreban. Neko drugi, međutim, avionu je namenio upravo ratnu i ubilačku ulogu.

Autonomija i femkanja

U jednom sjajnom iako kompleksnom teorijskom radu iz 1936. godine, veliki sociolog Robert K. Merton bavio se veoma zanimljivim fenomenom: nepredviđenim ili nenameravanim posledicama onoga što radimo. Dakle, rezultatima naših aktivnosti koje uopšte nismo hteli da se dogode kada smo planirali tu aktivnost. Fenomen je banalan i poznat: razmenili smo par rečenica sa nekom devojkom, bez namere da ona završi u našem krevetu.

Spoznati sebe

Na ulazu u Apolonov hram i Pitijino proročište u Delfima stajale su reči „Gnothi Seauton“, odnosno „Spoznaj sebe“. Proročanstva u stranu, ova rečenica pripisuje se najvećim antičkim misliocima: Talesu, Heraklitu, Pitagori i Sokratu. Nju je moguće shvatiti kao moto ukupnih antičkih intelektualnih napora, te kao inspiraciju svim kasnijim nastojanjima za racionalnim objašnjenjem sveta oko sebe i sebe samih. Spoznati sebe - zašto smo ovakvi kakvi jesmo i koje je naše mesto u svetu - sigurno je najveći ideal i najviši cilj svakoga ko se spoznajom bavi.

Proizvodnja jeretika

Sociologa Maksa Vebera valja čitati i kada se promišlja odnos između crkve i države. Izmišljanjem univerzalističkih monoteističkih religija na planeti, veli Veber, dogodilo se nešto istinski novo i neobično. Univerzalna crkva je organizacija posebne namene, i ona predstavlja zajednicu stvorenu izvan i iznad onih koje su do tada tradicionalno postojale, poput partikularnih, ritualnih porodičnih ili plemenskih kultova. Uz to, svaka od „velikih“ svetskih religija vodi poreklo od jednog proroka ili harizmatskog lidera, dok tradicionalne porodične i obredne prakse imaju nepoznato i neistorijsko poreklo.

Gernika u JPG formatu

Profesor Leonard Klajnrok sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) bio je prva osoba koja je uspešno povezala dva računara, te poslala neku informaciju sa jednog na drugi. Bilo je to pre četiri decenije, 29. oktobra 1969. godine.

Vakcinacija

Engleski lekar Endru Vejkfild je 1998. godine objavio rad u jednom uglednom medicinskom časopisu gde se bavi odnosom između autizma i određenih stomačnih upala i bolesti. Međutim, roditelji autistične dece iz Vejkfildovog istraživanja bili su ubeđeni da su se simptomi autizma pojavili neposredno nakon što su njihova deca bila vakcinisana. Zainteresovan za ovakvu interpretaciju medicinske stvarnosti, Vejkfild je sazvao konferenciju za štampu i, bez ikakvih dokaza, bombastično neodgovorno izjavio da su vakcine uzrokovale autizam kod ove dece.

Čamac na Tisi

U studiji koja je kao osnovni motiv imala suđenje Adolfu Ajhmanu („Ajhman u Jerusalimu“ iz 1963. godine), Hana Arent uvodi kontroverzni pojam „banalnost zla“.

Učimo od Marksa

Svoje delo „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“ (1852) Karl Marks otvara sledećom čuvenom rečenicom: „Hegel primećuje negde da se sve velike svetskoistorijske činjenice i ličnosti pojavljuju tako reći dva puta.

Slika Srbije u svetu

Rodbina osnivača psihoanalize Sigmunda Frojda bila je uticajna skoro kao i ovaj kontroverzni bečki lekar kojem su ležanje na kauču i razgovor bili među vodećim medikamentima. Osim Frojdove ćerke Ane (čije zamisli danas čine popularnu verziju psihologije, od ženskih razgovora o deci po frizerskim salonima do sveznajućih terapeuta u filmovima Vudija Alena ili epizodama „Porodice Soprano“), značajno je spomenuti i Frojdovog nećaka. Njegovo ime je Edvard Bernejs, i časopis Lajf uvrstio ga je među 100 najuticajnijih Amerikanaca 20. veka.
PrvaPoslednja