Fusnote

Aleksej Kišjuhas

Sociolog iz Novog Sada. Docent na Filozofskom fakultetu u spomenutom gradu. Redovni kolumnista Danasa od 2006. godine.

Planeta je sasvim dobro

Pre oko 450 miliona godina, izumire 57 odsto bioloških rodova na planeti Zemlji. Razlog je pomeranje kontinenata ka južnom polu, što prouzrokuje globalni pad temperature, glacijaciju, opadanje nivoa mora i slično. Zatim, pre oko 250 miliona godina, izumire neverovatnih 83 odsto bioloških rodova, ili oko 96 odsto svih morskih i 70 odsto kopnenih vrsta. Oko razloga ovog nemilog događaja još uvek se diskutuje. Planetu je možda lupio asteroid, a možda je ponovo stvar u kontinentima i klimi.

Fioke i njihova upotreba

Ljudski um je neprestani tragačza formama, kategorijama, modelima, grupama. Postupanje sa stvarnošću tako što će se delovi te stvarnosti grupisati po sličnosti i potom stavljati u mentalne fioke nešto je što ljudi svakodnevno čine. Da bi impozantna veličina ljudskog mozga uopšte mogla biti korisna u procesuiranju bolno raznovrsnih i vrišteće šarenih informacija iz sveta oko sebe, nužno je grupisati ih.

Ko je posekao poslednje drvo?

Vratimo se na Uskršnje ostrvo. Na pomen ovog ostrva ljudi obično (pre)poznaju dve stvari. Prva su „moai“: neverovatno masivne i masivno neverovatne statue sa ljudskim likom dužobale. Druga, obično rezervisana za geografski svesnije pojedince, jeste izuzetna izolovanost ovog pacifičkog ostrva od ostatka sveta na kojem ima ljudi.

Metafora za budućnost

Uskršnja ostrva su najizolovanije parče naseljive zemlje na kugli zemaljskoj. Najbliža susedna polinezijska ostrva su oko 2100 kilometara zapadno, a najbliže kopno (čileanske obale) 3700 kilometara istočno. Mi ih danas poznajemo po skoro četiri stotine gigantskih statua sa ljudskim likom koje su (bile) ušorene dužobale. Najveća statua na ostrvu teška je 88 tona, i visoka kao zgrada od pet spratova. Stanovnici Uskršnjih ostrva nisu imali dizalice, mašine, metalne alate, tovarne životinje niti bilo šta drugo osim snage mišića. Da bi se ove statue napravile, prenosile i podigle, potrebno je mnogo ljudi, mnogo organizacije i mnogo resursa i blagostanja.

Prosvetljenje mrakom?

Romantična priča glasi ovako: 1950. godine, na japanskom ostrvu Košima, naučnici su počeli sa ispitivanjem ponašanja makaki majmuna. Dotične su hranili slatkim krompirom koji su ostavljali na peskovitoj zemlji. Jedna majmunica se dosetila da krompir opere u moru i time izbegne neugodna zrnca peska pod zubima.

Religijski argumenti

Vest o rođenju klonirane ovce Doli mediji su sačekali sa razumljivim entuzijazmom. Biolog Ričard Dokins, u autorskom članku „Doli i slama među ušima“ za britanski „Indipendent“ (8. marta 1997. godine), uspeo je da primeti kako svi mi ostali ne uspevamo da primetimo jednu interesantnu stvar. Naime, kada se vest poput ove odigra, raspišu se kolumnisti i razlete reporteri, a po televizijskim kanalima umnože različite emisije, intervjui, okrugli stolovi, sučeljavanja i ostale forme, a na istu temu.
Prva Poslednja