Fusnote

Aleksej Kišjuhas

Sociolog iz Novog Sada. Docent na Filozofskom fakultetu u spomenutom gradu. Redovni kolumnista Danasa od 2006. godine.

Godina pandemije

Kao što je, nadajmo se, poznato, nalazimo se u Godini Darvina. Obeležava se i praznuje 200 godina od Darvinovog rođenja i 150 godina od objavljivanja „Porekla vrsta putem prirodnog odabiranja“.

Gledanje u zvezde

Verovatno najbolji primer šta se dogodi kada je nauka podređena nenaučnim interesima je istorijski odnos astronomije i astrologije. Sve od drugog veka pre nove ere do sedamnaestog veka, astronomija je bila neodvojiva od astrologije, odnosno astronomi su se najviše bavili astrologijom. Naime, astronomija je tada mogla i imala rešiti (tek) nekoliko praktičnih zadataka: uvođenje kalendara, utvrđivanje važnih datuma i predviđanje nebeskih pojava (za koje se opet smatralo da anticipiraju neke hepeninge na Zemlji).

Crna država

Veliki sociolog Maks Veber državu je definisao na sledeći način: „Država je ljudska zajednica, koja unutar određene teritorije (...) za sebe (sa uspehom) zahteva monopol na legitimno fizičko nasilje“. Jednačiti državu i nasilje deluje kontroverzno i surovo, ali to ne znači da je ovo jednačenje pogrešno. Ostale usluge ili tretmane moguće je relativno neproblematično dobiti i od nedržavnih institucija: obrazovanje, kulturu, medicinske usluge i tako dalje. Sa različitim nivoom državne kontrole, naravno, ali najčešće bez ekskluzivnog prava ili totalnog državnog monopola.

Džepovi naučnika

Sve do 17. veka, periodi naučne stagnacije bili su mnogo duži od perioda naučnog procvata ili renesanse. Međutim, kako navodi sociolog nauke Džozef Ben-Dejvid, tada nije bilo moguće uspostaviti kontinuitet jer je staro znanje najčešće bilo zaboravljano. Odnosno, trebalo je krenuti iz početka, i to obično sa nižeg nivoa od onog gde se nekad zaustavilo. Naučna tradicija antičke Grčke bila je potpuno zaboravljena u srednjovekovnoj Evropi, i samo je delimično iznova otkrivena tokom evropske renesanse.

Pokvarena omladina

Sokrat je najverovatnije ubijen iz političkih razloga. Insistirao je na istini, te pozivao na kritičko mišljenje i preispitivanje svega, pa i aktuelnog režima. Retke su vlasti koje će podržati ovakve pojedince u njihovoj nameri. Prvobitno, ideja režima bila je da se zbog svojih „zločina“ Sokrat protera ili „humano preseli“ na određeno vreme. Običaj je bio da optuženi sam sebi predloži kaznu, i svi su očekivali „dobrovoljno“ izgnanstvo. Mit kaže sledeće: smatrajući da nije kriv, Sokrat se tada narugao svojim režimskim sudijama (tražeći redovnu platu i besplatne ručkove kao kaznu), nakon čega ga dotični osuđuju na smrt.

Genocidni mikrobi

Mikroorganizmi su najveći ubica ljudi u (novijoj) istoriji. Kako piše Džared Dajmond, sve do Drugog svetskog rata, više ratnih žrtava umiralo je od mikroba koje je sa sobom nosio rat nego od ratnih rana. Sve pompezne i posve nacionalne vojne istorije koje slave masovne ubice poput vojnih generala, zapravo bi u zvezde trebalo da kuju mikrobe tifusa, kolere, tuberkuloze, malarije, velikih boginja i slične.

Dražin grob

U Srednjem veku, Evropa je svoje mrtve sahranjivala u blizini ili zajedno sa svecima, mučenicima i sličnim. Verovalo se da će ovi junaci pomoći pokojnicima nakon smrti. Individualizovano sahranjivanje se u Evropi pojavljuje tek oko 13. veka, iako je pre toga bilo prisutno u antičkom Rimu. Do tada, ljudima nije bilo toliko bitno da svako telo ima svoj poseban dom u vidu groba i nadgrobnog spomenika.

Planeta je sasvim dobro

Pre oko 450 miliona godina, izumire 57 odsto bioloških rodova na planeti Zemlji. Razlog je pomeranje kontinenata ka južnom polu, što prouzrokuje globalni pad temperature, glacijaciju, opadanje nivoa mora i slično. Zatim, pre oko 250 miliona godina, izumire neverovatnih 83 odsto bioloških rodova, ili oko 96 odsto svih morskih i 70 odsto kopnenih vrsta. Oko razloga ovog nemilog događaja još uvek se diskutuje. Planetu je možda lupio asteroid, a možda je ponovo stvar u kontinentima i klimi.

Fioke i njihova upotreba

Ljudski um je neprestani tragačza formama, kategorijama, modelima, grupama. Postupanje sa stvarnošću tako što će se delovi te stvarnosti grupisati po sličnosti i potom stavljati u mentalne fioke nešto je što ljudi svakodnevno čine. Da bi impozantna veličina ljudskog mozga uopšte mogla biti korisna u procesuiranju bolno raznovrsnih i vrišteće šarenih informacija iz sveta oko sebe, nužno je grupisati ih.

Ko je posekao poslednje drvo?

Vratimo se na Uskršnje ostrvo. Na pomen ovog ostrva ljudi obično (pre)poznaju dve stvari. Prva su „moai“: neverovatno masivne i masivno neverovatne statue sa ljudskim likom dužobale. Druga, obično rezervisana za geografski svesnije pojedince, jeste izuzetna izolovanost ovog pacifičkog ostrva od ostatka sveta na kojem ima ljudi.

Metafora za budućnost

Uskršnja ostrva su najizolovanije parče naseljive zemlje na kugli zemaljskoj. Najbliža susedna polinezijska ostrva su oko 2100 kilometara zapadno, a najbliže kopno (čileanske obale) 3700 kilometara istočno. Mi ih danas poznajemo po skoro četiri stotine gigantskih statua sa ljudskim likom koje su (bile) ušorene dužobale. Najveća statua na ostrvu teška je 88 tona, i visoka kao zgrada od pet spratova. Stanovnici Uskršnjih ostrva nisu imali dizalice, mašine, metalne alate, tovarne životinje niti bilo šta drugo osim snage mišića. Da bi se ove statue napravile, prenosile i podigle, potrebno je mnogo ljudi, mnogo organizacije i mnogo resursa i blagostanja.

Prosvetljenje mrakom?

Romantična priča glasi ovako: 1950. godine, na japanskom ostrvu Košima, naučnici su počeli sa ispitivanjem ponašanja makaki majmuna. Dotične su hranili slatkim krompirom koji su ostavljali na peskovitoj zemlji. Jedna majmunica se dosetila da krompir opere u moru i time izbegne neugodna zrnca peska pod zubima.

Religijski argumenti

Vest o rođenju klonirane ovce Doli mediji su sačekali sa razumljivim entuzijazmom. Biolog Ričard Dokins, u autorskom članku „Doli i slama među ušima“ za britanski „Indipendent“ (8. marta 1997. godine), uspeo je da primeti kako svi mi ostali ne uspevamo da primetimo jednu interesantnu stvar. Naime, kada se vest poput ove odigra, raspišu se kolumnisti i razlete reporteri, a po televizijskim kanalima umnože različite emisije, intervjui, okrugli stolovi, sučeljavanja i ostale forme, a na istu temu.
Prva Poslednja