Fusnote

Aleksej Kišjuhas

Sociolog iz Novog Sada. Docent na Filozofskom fakultetu u spomenutom gradu. Redovni kolumnista Danasa od 2006. godine.

Jubilej iluzije

Ovih nedelja obeležena je četrdesetogodišnjica muzičkog i društvenog događanja naroda poznatog pod imenom Vudstok. I mnogi je medij izvestio o tom fenomenu i istorijatu istog. U tri dana, pola miliona ljudi sjatilo se u gradić Vudstok da bi uživalo u narkoticima, nešto nesputanijoj seksualnosti i u muzici Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Karlosa Santane i njima sličnih i bliskih.

Pljačkaši zdravlja

Priča o usponima i padovima pseudonaučne i prevarantske „elektromagnetske terapije“ nalikuje pričama o pljačkašima sa Divljeg zapada.

Prsten nevidljivosti

U drugoj knjizi Platonove „Države“, Sokrat, Glaukon i Trasimah raspravljaju o dobru i o zlu. Glaukon ih podseća na mit o Gigu, pastiru iz Lidije (u današnjoj Turskoj). Nakon nezgodnog nevremena, naime, raspukla se zemlja gde je Gig napasao stoku i pred njim stvorila pećina.

Toplo svrstavanje

Hladni rat je bio veoma topao po svojim marginama. A te su margine bile u nečijem dvorištu: u Berlinu, Koreji, Vijetnamu, Avganistanu. Za toplinu se pobrinula prolivena ljudska krv. Dvorište u blizini kubanskog mora zapretilo je prolivanjem i/ili radijacijom topline još većeg kapaciteta. Kuhinje po Vašingtonu i Moskvi ostale su netaknute, osim kao predmet loših špijunskih filmova. Smeće koje su izbacivale, međutim, prekinulo je i zagadilo živote mnogima.

Istorijska kesa đubreta

Vilijam Tomas je jedna od najvažnijih i najinteresantnijih figura u istoriji sociologije. Nakon studija engleskog jezika, filologije, etnologije, ali i prirodnih nauka, on relativno brzo dobija posao profesora sociologije na Univerzitetu u Čikagu - prvoj katedri za sociologiju na svetu.

Srpski „Apolo 11“

Pre četrdeset godina, ljudska noga je kročila na Mesec. Bila je to noga kosmonauta Nila Armstronga, 20. jula 1969. godine. U večernjim satima, po evropskom vremenu. Uz nespretnu gramatičku grešku, Armstrong izgovara da je posredi mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo. Bio je skroman u odabiru prideva: značaj ovog koraka mnogo je veći od „velikog“.

Noć lova na veštice

Povodom Noći veštica, tridesetog oktobra 1938. godine, sa dvadesetog sprata Medison avenije broj 485 u Njujorku, emitovana je adaptacija romana Herberta Džordža Velsa „Rat svetova“ (1898) putem radio mreže Kolumbija. Režiser i spiker ove radio drame bio je njegov prezimenjak, izvesni Orson Vels. Ovaj rani naučno-fantastični roman govori o invaziji vanzemaljaca na mesto Voking u Engleskoj.

Svet iz drugog ugla

Zebre su neprijatelji lavovima. Zvuči neobično? Zebre nam deluju isuviše nevino, naivno i pasivno da bismo im prilepili tu agresorsku etiketu. Pa ipak, one aktivno daju sve od sebe da lavovi ne uspeju u svojoj nameri da nahrane sebe i svoje mladunce. Sa svojim brzim nogama i pažljivim ušima, one lavovima otežavaju život. Ukoliko su zebre uspešne, lavovi će umreti od gladi. Prilično neprijateljski. U sličnom odnosu su paraziti i njihovi domaćini.

Kratkoročni demoni

Lista zlih mitoloških stvorenja koje je stvorio čovekov um gotovo je bezgranična. Zulu veruju u Abatvu, zle male ljude koji jašu mrave. Inuiti u Adlet, hibrid čoveka i psa koji pije krv. Asteci su verovali u Ahuizotla, spoj majmuna i magarca koji jede ljude. Al je persijski duh koji krade nerođene bebe i jetre od žena u drugom stanju. Japanci govore o nevidljivom duhu nazvanom Betobeto-san koji, uz zvuk koraka, noću prati ljude. Broksa je jevrejska noćna ptica koja kozama uzima mleko. Binbogami je japanski duh siromaštva. Čičevače je, prema srednjevekovnom folkloru, krava sa ljudskim likom koja se hrani dobrim ženama.

Naša Đavolja varoš

Čovekov um je opsednut mentalnim sređivanjem stvari u svojoj okolini, pa samim tim i pravljanjem različitih top-lista, spiskova, popisa i poredaka. Jedna od omiljenih zanimacija te vrste je popisivanje „svetskih čuda“. Stari Grci, verovatno Herodot i/ili Kalimah, načinili su najpoznatiji spisak ove vrste. Grčko shvatanje „svetskog“ bilo je problematično i posve provincijalno.

Godina pandemije

Kao što je, nadajmo se, poznato, nalazimo se u Godini Darvina. Obeležava se i praznuje 200 godina od Darvinovog rođenja i 150 godina od objavljivanja „Porekla vrsta putem prirodnog odabiranja“.

Gledanje u zvezde

Verovatno najbolji primer šta se dogodi kada je nauka podređena nenaučnim interesima je istorijski odnos astronomije i astrologije. Sve od drugog veka pre nove ere do sedamnaestog veka, astronomija je bila neodvojiva od astrologije, odnosno astronomi su se najviše bavili astrologijom. Naime, astronomija je tada mogla i imala rešiti (tek) nekoliko praktičnih zadataka: uvođenje kalendara, utvrđivanje važnih datuma i predviđanje nebeskih pojava (za koje se opet smatralo da anticipiraju neke hepeninge na Zemlji).

Crna država

Veliki sociolog Maks Veber državu je definisao na sledeći način: „Država je ljudska zajednica, koja unutar određene teritorije (...) za sebe (sa uspehom) zahteva monopol na legitimno fizičko nasilje“. Jednačiti državu i nasilje deluje kontroverzno i surovo, ali to ne znači da je ovo jednačenje pogrešno. Ostale usluge ili tretmane moguće je relativno neproblematično dobiti i od nedržavnih institucija: obrazovanje, kulturu, medicinske usluge i tako dalje. Sa različitim nivoom državne kontrole, naravno, ali najčešće bez ekskluzivnog prava ili totalnog državnog monopola.

Džepovi naučnika

Sve do 17. veka, periodi naučne stagnacije bili su mnogo duži od perioda naučnog procvata ili renesanse. Međutim, kako navodi sociolog nauke Džozef Ben-Dejvid, tada nije bilo moguće uspostaviti kontinuitet jer je staro znanje najčešće bilo zaboravljano. Odnosno, trebalo je krenuti iz početka, i to obično sa nižeg nivoa od onog gde se nekad zaustavilo. Naučna tradicija antičke Grčke bila je potpuno zaboravljena u srednjovekovnoj Evropi, i samo je delimično iznova otkrivena tokom evropske renesanse.

Pokvarena omladina

Sokrat je najverovatnije ubijen iz političkih razloga. Insistirao je na istini, te pozivao na kritičko mišljenje i preispitivanje svega, pa i aktuelnog režima. Retke su vlasti koje će podržati ovakve pojedince u njihovoj nameri. Prvobitno, ideja režima bila je da se zbog svojih „zločina“ Sokrat protera ili „humano preseli“ na određeno vreme. Običaj je bio da optuženi sam sebi predloži kaznu, i svi su očekivali „dobrovoljno“ izgnanstvo. Mit kaže sledeće: smatrajući da nije kriv, Sokrat se tada narugao svojim režimskim sudijama (tražeći redovnu platu i besplatne ručkove kao kaznu), nakon čega ga dotični osuđuju na smrt.
PrvaPoslednja