Dragan Vujadinović

Očito je naša kolumna, prateći godinama smene i promene ljudi, vremena i događaja, postala vidovita. Pre nepunih mesec dana smo u tekstu "Poplava investicija", predvideli da posle pravih poplava dolaze "investicione".

Slika prva. Vračar, Sinđelićeva 3. Apoteka sa 17 posto nižim cenama. U svako doba, leti i zimi, ujutro i uveče, vedro i kišovito, hladno i vruće, od 10 do 50 "uličnih" kupaca. Kad prolazim, ili čekam u redu, uvek se setim nekadašnjih redova iz SM vremena. Čim "nešto" jeftino dođe, ljudi se skupe. Neminovna asocijacija su i oni nekadašnji realsocijalistički "ruski" redovi. Bilo gde da ugledaju neki red, ljudi trče da stanu i zauzmu mesto. Čim se stoji u redu, znači da je nešto stiglo. Pošto, uobičajeno, ničega nema.

Treba li podsećati na nekadašnje tradicionalne narodne izreke: "dug je najgori drug" i "dužni i ružni". Naša "obrnuta ekonomija" je već odavno registrovala (i licencirala) paradoks "dug je najbolji drug" za unutrašnje dužnike i poverioce. Prebaciš sve dugove na jednu firmu, pa je namerno pustiš "na doboš", otvoriš drugu(e) firme, na nju(njih) prebaciš što više imovine, pogotovo keša, i razvijaš biznis. Poverioci gladni, a sve ovce na broju.

Nekad bilo, sad se spominjalo. Oročiš slobodne parice, banka plati kamatu. Kako građani, tako i firme. SEKA (svetska ekonomska kriza) sve "obrnula". Došlo dotle da ne samo da ništa ne daju, nego moraš da platiš za "čuvanje" "rođenih" para. Zato ne čude neverovatne vesti koje čujemo ovih vremena. Navodno, lokalne vlasti u Švajcarskoj pozivaju svoje poreske obveznike da ne plaćaju dospele obaveze dok ih ne pozovu (kad im zatrebaju pare na nešto kupe ili plate).

Taman se razmahao izborni investicioni talas, kad ga prekide poplavni talas. Gde sad da nas snađe vanredna situacija, kad su sa svih strana počeli stizati investitori. Malo se družili sa našim ekonomistima i ministrima na Kopu. Sneg, med i mleko.

Prvo nisam mogao da poverujem. Zar je to moguće u "našem" Užicu. Koje je nekad bilo "republika", sad počelo da "otima" od onih koji ga hrane. Porezima, doprinosima, PDV-om, prilozima, donacijama. Sve to u godini preduzetništva. Da podsetimo, lično je premijer najavio da će Leta Petnaestog ulaganja u mali biznis (MSP) od floskule postati stvarnost. Sa sasluživanjem 16 milijardi, koje će brzo i sa "soft" uslovima stići do preduzetnika, iscrpljenih i isceđenih "do bola".

Nama, davnim studentima ekonomije, Marksov "Kapital” od preko hiljada strana, godinama je istovremeno bio "sveto pismo” i bauk. Ovaj "dinosaurus” se polagao i po petnaest puta. Kod profesorke Vere Pilić nije bilo privilegija i protekcije, jer je "obožavala” Karla Marksa. Decenijama vodećeg ideologa socijalističke ekonomije. Kasnije, kada je socijalistička ekonomija "propala”, nestao je i ispit "Kapital”, a neprikosnoveni Marks je postao samojedan u plejadi teoretičara koji se izučava u Ekonomskim doktrinama. Liberalizam i kapitalizam su obeležili XX vek. Onda se, uporedo sa novom velikom ekonomskom krizom pojavio još jedan "kapital”. Piketijev "Kapital u 21. veku”, koji je, ne samo dodatno uzdrmao temelje neoliberalnog kapitalizama, nego opet aktuelizovao Marksov (iz 19. veka).

Kada je već davnog Leta Osmog, jedna grupa firmi, posebnom uredbom vlade, određena za "restrukturiranje" od strane države, sa oročenim rokom od najviše 12 meseci, niko nije ni slutio da će agonija "firmi u restrukturiranju" trajati evo već osmu godinu, sa potpuno neizvesnim epilogom. Umesto da se, kako se prvobitno htelo, u fazi "restrukturiranja" firme što pre pripreme za privatizaciju (ili stečaj i likvidaciju), sve su produžilo u nedogled. Gde se ne zna ko pije, ali se zna da svi papreno plaćamo. Kad se 2013. godine, činilo da je "restrukturiranju" i trošenju državnih para najzad došao kraj, tadašnji ministar (M.Dinkić) je otišao u "političku penziju", a sa njim i "obećanja" o kraju "restrukturiranih".

Posle dugog razmišljanja i analiziranja, najzad smo dešifrovali srpski “Da Vinčijev” kod. Kako i zašto premijer i ministar finansija, stalno ponavljaju da su “prethodni”(žuti), doveli ekonomiju i državu na ivicu bankrota, pa su onda oni došli i eliminisali rizik bankrota. Kad su današnje glavne cifre mnogo gore od onih nasleđenih od “žutih”. Slobodno se može reći da bismo mi bili mnogo srećna zemlja, sada imamo cifre iz dvehiljade osme. Samo gledajte i čudite se. Bruto domaći proizvod(BDP) 33,7 milijardi evra, prosečna neto zarada 402 evra, budžetski deficit 47,5 milijardi dinara, javni dug 8,8 milijardi evra, ili 28,3 posto BDP-a.

Sve to u zemlji Srbiji, gde je prosečna neto plata Leta Petnaestog bila 363 evra, i gde kvadrat stana u prestonici košta od 1.200 do dve i po hiljade evra. Tako je bilo, tako je i sada. Ali je premijer u maju 2014. godine objavio da bi do kraja naredne 2015. godine mogla biti završena gradnja 100 hiljada jeftinih stanova od po 380 evra po kvadratu. Da bi krajem 2015, kada su trebali da "stignu" jeftini stanovi, obećao prosečnu neto platu od 500 evra do kraja 2017. godine.

Počelo je. Iako još nije počelo. Kako li će tek biti kad i zvanično počne. Primeri izbornih "borbi" u Mionici, Beloj Crkvi i inim "lokalima" postaće "opšte mesto". Čitava Srbija, Pinkova "farma". Sa zadrugom, upravnikom, ukućanima, dvorskom svitom, klovnovima, čuvarima i gledaocima. Sad ćemo malo o "gledaocima". Pošto će ponašanje ostalih učesnika izborne trke biti očekivano i predvidivo.

Navikli smo mi da je premijer "lak na obećanjima". Da su došli svi "obećani", mi bi bili Eldorado. Ovako smo zemlja "Utopija". Niko ne dolazi, a svi treba da dođu. Čekali smo Fince u Priboju, Mercedes u Ikarbusu, čipove iz Silikonske doline od 3 milijarde, Esmark u Železari i mnoge druge. Premijer se ipak ne predaje. Sad obećava Kineze na auto-putevima, prugama i u Železari, Tenisa u Vojvodini, Japance u Šapcu, šeike gde god "zafali". Radni narod ipak je najviše "prodrmalo" obećanje prosečnih plata od 500 evra već Leta Sedamnaestog.

Svojim očima sam video bilans uspeha Er Srbije za 2014. godinu, koji mi je pokazao novinar Televizije N1 i tražio da komentarišem poziciju sa grupe konta 64 - prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl, gde crno na belo piše oko 8,4 milijarde, ili 70 i kusur miliona "tadašnjih" evra. Šta sam mogao da komentarišem nego da se radi o grupi poslovnih prihoda, da je iznos veliki, da direktno poboljšava poslovni rezultat u istom iznosu, i da je verovatni "donator" država.

Naša vlast nam za Novu godinu poklonila "malu sablju". Istina, konspirativno se zvala "Rezač", što direktno asocira na prethodnicu "Sablju". Samo što je nekadašnja sablja došla posle atentata "odmetnutih" državnih službi na premijera, a "rezač" (mala sablja sa 80-ak osumnjičenih, privedenih, pritvorenih, slikanih i prikazanih na televizijama i naslovnim stranama) je, ničim ili svačim izazvan, premijersko-doktorski novogodišnji "poklon" građanima Srbije. Željnih hapšenja, velike braće, farmi i parova. Nije važno o čemu se radi. Igara, pa svega ostalog.

Naša rubrika je ovih poslednjih decembarskih dana Leta Petnaestog dobila još jedan "specijalitet". Koga je nekad neka politika obećala, pa je bio zaboravljen i potisnut "krupnijim" projektima, kad li se nedavno opet objavio. Nacionalni stadion, negde na Novom Beogradu.