Dragan Vujadinović

Euforično uzvikuju gloduri (glavni i odgovorni urednici), direktori i vlasnici štampanih i elektronskih medija. Posao raste, remitenda pada. Nipošto se ne sme dozvoliti da se sve završi 27. jula kako je obećao "glavni". Kad se "igra" završi, na red dolazi "hleb". Zato je bolje da se "prerekonstruišemo", nego da 3P (privreda, plate i penzije) stupe na scenu.

Euforično uzvikuju gloduri (glavni i odgovorni urednici), direktori i vlasnici štampanih i elektronskih medija. Posao raste, remitenda pada. Nipošto se ne sme dozvoliti da se sve završi 27. jula, kako je obećao "glavni". Kad se "igra" završi, na red dolazi "hleb". Zato je bolje da se "prerekonstruišemo" nego da 3P (privreda, plate i penzije) stupe na scenu.

A putara nigde biti neće. Sve kao u epskoj narodnoj pesmi. Samo su tamo bili "Turci", a kod nas naši domaći "rođeni" putari.

Država (u okviru rebalansa budžeta) rešila da „okrene list“. Pa u merama, ponavlja ono što svi govore pred izbore a zaborave kad se „ustoliče“ - da je u direktne i indirektne subvencije firmama u restrukturiranju (koje večno traje) ubačeno više milijardi evra (samo u 2012. godini, 750 miliona), da je Srbijagas najveći gubitaš, ali i da se dalje širi na teret državnih (narodnih) para, i da tako više neće moći, da je u subvencije 30-tak javnih preduzeća čiji je osnivač država, u 2012. godini dato 27 milijardi (i tako svake godine), a da su ista u decembru prošle godine imala prosečnu mesečnu neto zaradu od 60.000 i da tako više ne može (opet).

Opet o onom "krunskom" paradoksu "obrnute ekonomije". Poljoprivreda je naša najveća šansa, možemo da izvezemo deset milijardi evra, da hranimo pola Evrope, dok SEKA (svetska ekonomska kriza) hara, jedino cene hrane rastu. I još će, jer brže raste broj ljudi od količine hrane. (By the way, šta li će tek biti kad Kinezi počnu "normalno" da jedu). Mnogo gol šansi na papiru, bez datog gola u životu. Nula, plus poneki autogol. I tako godinama i decenijama.

Dajem sebi pravo i obavezu da opet pišem o CK (Crvenoj Kraljici), jer već četrnaestu godinu, kako pišem kolumne, tako se i CK u njima "objavljuje". Kako svakog 20. juna stiže među svoje podanike između Povlena, Maljena i Zlatibora, podigne i staro i mlado, spoji ribok patike i gumene opanke, šajkače i natraške okrenute studentske kačkete, napravi produktne berze na seoskim raskrsnicama, zaposli proletere, đake, studente, Bosance i Rumune. Miris novca, makar na kratko, ujedini seljačku i urbanu Srbiju.

Počeh da pišem o „novom dogovoru“ (nju dilu) kojim bi pobedili „obrnutu ekonomiju“ (uključujući i partokratiju i centralizaciju) i iskoristili šanse i komparativne prednosti, ali prinudno prekinuh već od prvog nastavka - da država mora da nađe tri milijarde evra i napravi sisteme za navodnjavanje za 900 hiljada „najboljih“ hektara i time jednom konačno nešto radikalno uradimo u poljoprivredi, našoj večitoj „najvećoj“ šansi.

Naša „obrnuta ekonomija“ je evoluirala. Nema više radikalnih manifestacija poput „kanta pumpi“, bezvrednih novčanica sa desetinom nula, zvaničnog kursa od šest dinara i tržišnog od 33 („devize, vize, ize...“)... Odavno su na sceni suptilniji modaliteti. Prilagođeni „novom dobu“. Na prvi pogled sve je u redu i „normalno“, ali efekti i rezultati jasno pokazuju da je na sceni i dalje „obrnuta ekonomija“.

Prvi maj, praznik rada. Kod Tita. (By the way, Tito i Prvi maj su nekako kao sinonimi. Kad se setiš „onog“ prvog maja, ne možeš da se ne setiš Tita.) Sad je to samo neradni dan i dan uranaka. Iza kojih sve livade, potoci i reke, planine i doline ostanu zatrpani plastičnim kesama i flašama. Ubedljivim, mada nezvaničnim (jer zvanična prvenstva nisu održavana) „civilizacijskim pobednicima“. Koji se stigli, čak i tamo, gde ljudi nisu stigli.

Znamo šta treba, ne znamo kako. Što je isto kao da ništa ne znamo. I sve tako. Već decenijama. Eklakantan primer - poljoprivreda. Najveća šansa, možemo da hranimo pola Evrope, selo je naše more, samo Ruse da hranimo pa nam više ništa ne treba, deset milijardi evra izvoza. Na rečima tako. Na delu - pusta sela, zaparložene parcele, osušene šljive, sveprožimajući korov, ostareli i iznemoćali seljaci, dve milijarde izvoza puna kapa.

U pripremi