Dragan Vujadinović

Pisasmo nedavno tri teksta „NIS na bis“. Sada idemo u „finale“. Zahvaljujući analitičkim podacima iz „vrlo pouzdanih izvora“. Ljudi prate i znaju (pa posle neka neko kaže da nema dovoljno „domaće pameti“).

Neće biti nikakvo čudo ako (po)neka oktobarska i novembarska beba ženskog pola Leta Trinaestog dobije ime SIEPA. Ne beše dana i informativne emisije na nacionalnim televizijama bez SIEPE. Čime su ponosni roditelji dobili marketinški atraktivno, popularno i novo ime.

Nema bogate zemlje i ekonomije bez bogatih ljudi. Marksova država blagostanja, u kojoj su svi približno bogati, nije uspela. Najveći državni praznici su dani kad je pao Berlinski zid i kad su zemlje tzv. „Istočnog bloka“ iz socijalizma „prebegle“ u kapitalizam. Iz društva „jednakosti i pravde“ u „eksploataciju i nejednakost“. Samo verbalno zvuči paradoksalno, realni život je tako odredio. Nema napretka, bez preduzetnika i ideja. Nema preduzetnika i ideja bez para. Uzmimo samo Ruse i Kineze za primer. U poređenju sa samima sobom bivšim i Kubancima sadašnjim. No koment.

Skupilo se trista putara od sedmog do devetog novembra Leta Trinaestog (samo da ne bude „baksuzan broj“) Gospodnjeg u Aranđelovcu da (pro)besede o sudbini „puteva Srbije“. Kad propadaju, da to bude makar otmeno. Nije moglo otmenije. Hotel „Izvor“ kao iz bajke. Nemci bi nam pozavideli. Od bazena, kristalnih i fitnes sala do „švedskih stolova“, sve na najvišem nivou. Kad nema posla i para, neka ima „ića i pića“.

Krenuli protesti i mitinzi. Istina, ne lupaju se mašine u fabrikama, ali elemenata „ludizma“ (setite se Neda Luda, koji je u vreme početne industrijske revolucije lomio nove mašine jer su „pretile“ tadašnjim manuelnim radnim mestima) i te kako ima. Umesto mašina, radnici „napadaju“ pruge i puteve. Najprostije rečeno, potvrdila se naša teza da ne mogu večno aktivnosti i (ne)uspesi u segmentu 2K (Kosovo i Korupcija), kompenzirati sve teže stanje u segmentu 3P (Privreda, Plate, Penzije). Vlada je, makar na rečima, ovo shvatila, priznala postojanje ekonomskog kolapsa, rekonstruisala samu sebe, dovela „uvozne“ ministre i savetnike i predložila prve ekonomske mere. Jednom rečju, konačno priznala i objavila pravu dijagnozu i napisala prve recepte.

Da prvo rezimiramo prvi nastavak od prošlog vikenda. Niko, ni od sadašnjih, ni od bivših (koji su vladali Leta Sedmog i Osmog), nemaju sada pravo na naknadnu pamet. Kad je Insajder propričao o energetskim sporazumima. Osim Čede, Mađara i delimično URS-ovaca (ministar Mlađa napadao, poslanici glasali "za"). Ostali su ili ćutali i glasali "za" (žuti), ili su energetski sporazum sa Rusima i prodaju NIS-a kao "porodičnog srebra" za 400 miliona evraveličali i glorifikovali kao posao veka (ujedinjeni radikali i narodnjaci).

Došao Insajder i do NIS-a. Ispada da sve valja i da se sve zaboravlja dok ne dođe Insajder. (Slično kao sa Vericom Barać). Analize i preispitivanja počnu posle nekoliko uzastopnih ponedeljaka u devet uveče. Ovog poslednjeg ponedeljka, oktobra četrnaestog Leta Trinaestog, Insajder pričao o depresiranoj ceni NIS-a (400 miliona evra za 51 posto) i još depresiranijoj rudnoj renti na domaće neobnovljivo blago (nafta i gas) od tri posto (samo za NIS, za ostale je sedam posto).

Naslov je simboličan. Svi pričaju o "merama". Pa zvuči kao ono nekadašnje zloslutno "devize, vize, ize" (ovaj pojam se u našoj teoriji "obrnute ekonomije" definisao kao ulični sistem menjačnica, pod državnim pokroviteljstvom, u kome jedino ima deviza za zamenu "nemoćnih" dinara, dok ih u državnim bankama nema).

U našem narodu, broj 13 slovi kao baksuzan. Pa se tako desilo da je danas petog oktobra Leta Trinaestog prošao baksuzan broj godina od Petog (oktobra). Kao što je tada, već dalekog Leta Nultog (dvehiljaditog) minulo 13 godina od pojave SM-a, kreatora smutnih vremena obrnute ekonomije. Pošto, igrom slučaja, naša današnja obrnuta ekonomija (koja još traje, čim se i dalje tako zove) pada baš na Peti oktobar (13 godina posle), red je da se podsetimo osnovnih pojmova tog vremena.

Nastavljamo da "tražimo" pare. Prošlog vikenda smo rekli ono što svi znamo. Narodne pare koje su pokrali "drugovi i gospoda" baštineći politički i partijski monopol i poziciju, se ne mogu sakriti. Ako bi ih tužioci i policije stvarno i pravedno (a ne politički) tražili.

Nekada, pre više od decenije, u ranim postpetooktobarskim danima, glavna tema ove naše iste "obrnute ekonomije" bile su začuđenost i razočaranost. Citiram: "Sve pokradeno a niko (pojedinačno) nije lopov. Pare su odavno odjezdile.

Reče mi "jedan čoek", vlasnik 600 komada "čačanske rodne" sledeću crnohumornu anegdotu. Gleda ga mali sin kako puši i konstatuje - e moj ćale, ti dnevno popušiš dve gajbice šljiva. Jedna paklica duvana, 20 kilograma šljiva, sopstvenim i "plaćenim" rukama nabranih u gajbice od po desetak kilograma. Ili dve kafe (može i Gutovićev "kafućino") u restoranu. Ili sladoled. Ili... Što idete dalje, sve poraznije za šljive. Seljaka, selo, regionalni razvoj, natalitet, državu.

Red je i obaveza da se i naša rubrika ("obrnuta ekonomija") oglasi povodom ovih najava dolaska (naših ili stvarnih) stranaca. Radi joj se o glavi. Goloj egzistenciji. Navodno, dolaze stranci (posle Stros-Kana, sveznajuće naslovne strane u finansije i ekonomiju dovode mladog genija vunderkinda, rodom iz Niša), koji treba da ukinu "obrnutu", i konačno nas priključe porodici "normalnih" ekonomija.

Naša rubrika proročica (vidovita Zorka) sve predskazala. Da "putara nigde biti neće" i da će nam nečije očijukanje sa "strancima" (čitaj – Alpinom), koje je počelo 2006. godine i mosta na Dunavu kod Beške, nastavilo se neuspelom koncesijom Horgoš – Požega i završilo delom Koridora X (Pirot – Dimitrovgrad i obilaznica oko Dimitrovgrada) kad tad doći glave.

Ili ovu našu kolumnu čitaju i analiziraju "resorni", ili smo pomalo vidoviti. Elem, posle kolumne od pre 15 dana "Drumovi će poželet putara", na drumovima se iznebuha pojaviše putari, i na samom kraju jula, "usred leta kad mu vreme nije" (već je trebalo da bude gotovo), počeše da krpe i asfaltiraju.