Žvaka u pepeljari

Dragoljub Petrović

Novinarstvom se sa većim neuspesima bavi od 1994, mada ni u novinarstvo ne veruje nešto posebno. Radio u Borbi, Našoj Borbi, Glasu javnosti i Danasu. Pisao kolumne za Kurir, čime se posebno ponosi, ali i za raznorazne manje ugledne listove poput NIN, Statusa, Nedeljnika. Dobio sve nagrade čije je članove žirija lično poznavao. Koautor dve ćerke.

Draža BIAilović

„Dekooooo, da liiiiii seeeeee seeeećate gdeee jeee streeeeljan Draaažaaa“- odjekuje Vladom Srbije ovih dana. Sledi reski zvuk slušnog aparata, i onda, tiho, odgovor: „Gde je garaaažaaa? Ne znam ti ja to, sinko. Ne vozim od pedes’ treće, kad sam se ono slup’o u Lisičijem potoku“.

Čudna šuma

Basna kafanskog tipa glasi - jednom, tako, u šumi štrojili medvede. Iz šume su u međuvremenu pobegli svi - zečevi. Kad su zadihanog zeca na livadi pokraj šume pitali - zašto je pobegao kada ne štroje zečeve, već medvede, dugouhi je imao precizan odgovor: „E, burazeru, dok ja njima objasnim da nisam medved, odoše ....“

Verzalom iz lokala

Bilo je i dokonih osoba zaintrigiranih otkrićem jednog „bivšeg kolege“ da je dnevni broj ulazaka na sajt LDP-a jednak prodatom tiražu „Jomiuri šinbuna“ i „koka-kole“, pa su, da izvinete, „zašli“ na to mesto 7. jula predveče i tamo zatekli naslov uočljivo istaknut verzalom sa znakom uzvika: „JOŠ JEDAN USPEH LDP!“

Kneževa besa

Kada je u beogradskoj osnovnoj školi učiteljica đacima pomenula da je Nikola Pašić bio - vojskovođa, mali Igor sutradan je na čas „dovukao“ tri enciklopedije.

Mister jedan posto

Premijer Srbije Mirko Cvetković jedini je predsednik Vlade srpskog višestranačja kojeg niko ne mrzi i niko ne obožava. Sumnja se, međutim, i da ga niko i ne poznaje.

Kamerna potera

Postoje raznolike vrste prijatelja i rođaka za izbegavanje – Srbi najviše izbegavaju one koji imaju malu kućnu kameru, „japanca“, spravicu kojom limijerski beleže svaki momenat familijarnog života za koji su neverovatno zainteresovani svi živi oko njih. Bar oni tako misle.

Zarđali kontejner

Svaki nesrećnik lakše nabroji šta nema nego šta ima. Izbeglice u Grmovcu, zemunskom naselju izgrađenom na isparcelisanim njivama uz autostradu, nemaju pitku vodu, kanalizaciju i asfalt. Imaju... Hm. Jedan ima izbledeli Šešeljev poster s mapom „velike Srbije“ na pomoćnom objektu kraj poljskog klozeta, drugi termoizolaciju na goloj cigli „urađenu“ od svežih Tominih postera. Bez mape.

Neće, valjda

Nacionalna bezbednost je čudna stvar, neka vrsta kombinacije Marfijevog zakona i gosta iznenađenja. Sovjeti su, recimo, 1986. godine očekivali projektile s bojevim glavama, kada je devetnaestogodišnji Nemac Matijas Rust seo u „cesnu“ u Helsinkiju, neprimećen preleteo pola Sovjetskog Saveza i bezbedno se prizemljio na Crvenom trgu u Moskvi, sačekavši pritom pola sata nalakćen na krilo da dođu momci iz KGB-a i „liše ga slobode“.
PrvaPoslednja