TELEtina - medijska

Duško Bogdanović

U novinarstvu od druge polovine prošlog veka. Novine, radio, TV i tako u krug. Još malo...

Pretvaranje i prenemaganje

Stigosmo i do poslednjeg (?) nastavka televizijskog serijala Izbori međ Srbaljima, najdosadnijeg i najbezveznijeg (polu)proizvoda u nekratkoj istoriji prisustva televizora u političkom životu naše tatkovine.

Večeras je, nadam se, samo verbalni ‚‚fajt‚‚ između Borisa Tadića i Tome Nikolića. Derbi u kojem je, u koncepcijskom smislu, ama baš sve izvesno. Dakle, Veliko pretvaranje protiv Velikog prenemaganja.

Novak i Janko

Neprijatno me je iznenadila reakcija dela medija i javnosti, nakon pobede Tipsarevića nad Đokovićem, na teniskom turniru u Madridu. Razumem nacionalnu fascinaciju Novakom, njegovu nesumnjivu harizmu kojom leči sve naše neuspehe, čovek je naprosto živi konvektor koji našu dugogodišnju kolektivnu frustraciju, direktno prebacuje u lepšu i sliku o nama samima, stvarajući iluziju da smo svi mi, jadni i nevažni, a njegovi sunarodnici, takođe nekakvi prvaci sveta. Ali, ljudi, pa ni Janko nije, što bi se kazalo u Banatu - iš, tuđi!

Knedle u vreloj supi

Pre četiri decenije, režiser i producent Krejg Gilbert, tragajući za novim i revolucionarnim u televizijskoj proizvodnji, predložio je menadžmentu PBS televizije serijal Američka porodica. Projekat je podrazumevao sedmomesečno snimanje svakodnevlja jedne američke porodice. Odabrani su Pet i Bil Laud, domaćica umetničkih sklonosti i relativno uspešni poslovni čovek iz Santa Monike u Kaliforniji i njihovo petoro dece, uzrasta od 13 do 22 godine.

Šta bi kazao Žika?

Od beskrajno dosadne i neinspirativne predizborne kampanje emitovane u poslednjih četrdesetak dana na mnogobrojnim ovdašnjim televizijama, još su više bili anastezirajući oni, kao, analitičarski, postizborni maratoni na istim. Kakva politika, takva i analitika.

Odgledao sam paralelno - sa usijanim daljinskim upravljačem u ruci - četiri, pet sati tih specijalnih programa i ako isključim onu minimalnu mogućnost da sam baš u trenucima menjanja kanala promašio nešto odista krucijalno, sve viđeno i sve čuveno, bilo je do jauka izlizano, očekivano i stotinama puta već ponovljeno.

Urednici programa, gloduri, direktori, vlasnici, uticajni prijatelji... ko li već, išli su na takozvanu - siguricu. Na (pre)poznate! I, naravski, opet, omašili.

Sremac Roberto

Zahvaljujući vrlo bogatoj i razuđenoj ponudi domaćih televizijskih emitera, srpski ljubitelji ozbiljnog fudbala gledaju ama baš sve, što od tog loptanja, na ovoj kugli valja.

Subotnje finale engleskog kupa, u kojem je Čelsi savladao Liverpul, jeste jedan od dijamanata u kruni: kvalitet, ambijent, golovi, neizvesnost, kontroverzne sudijske odluke... Uz maksimalnu profesionalnu posvećenost, pre, za vreme i posle direktnog prenosa, ljudi iz Sport kanala.

Ima li seksa posle smrti?

Da li se ova naša Kugla, a da toga nismo svesni, ponekad tako žestoko uzjoguni da okrene svoju svakodnevnu putanju u kontra smeru? Tada su razne neočekivanosti i iznenađenja - pogotovo ona koja se događaju u ljudskim glavama - moguća.

Pazite ovo: kako piše poznati britanski dnevnik Dejli mejl, a prenosi Novosadski informativni portal, u Egiptu bi uskoro bilo moguće imati seks sa mrtvom osobom! Ma šta ova radnja, u takvom „agregatnom stanju’’- podrazumevala.

Svi predsednikovi stanovi

Reč je, naravski, o bivšem hrvatskom predsedniku Mesiću, jerbo još traje moja samovoljna ‚‚omerta‚‚ o domaćoj predizbornoj kampanji i mnogobrojnim veselnicima, učesnicima u istoj. Iz televizijskog ugla, gledano.

(Sreća naša nacionalna što je toliko artista pisane reči, tu među nama, koji bar jednom sedmično, kreativno dakako, zapišaju televiziju. Stojećki ili čučećki, svejedno.

Jer poznaju oni tu tehnološku tekovinu, ali i savremenu pošast, kao staru kantu, još iz vremena kada su kao radoznala dečurlija, u nekoj južnopružnoj pripizdini, u kolektivnom gledanju, uživali u štosovima Mije i Čkalje. Ili oni mlađi, budući medijski genijalci, odrasli u velegradu uz Šotrin Obraz uz obraz ili Ristićevo Nedeljno popodne, tako su izoštrili kritičarske oči, da mogu danas, ako treba, satima da pričaju, a sedmicama, i kada ne treba, pišuckaju o televiziji. Sve znaju!)

Veliko farbanje

Nemam ništa protiv izbora i biranja, u globalu i detaljima, šta god taj pojam i ta radnja značili. A, znače mnogo, naročito kada se, ne samo etimološki, već čisto logički sledi koren tih reči.

Ali, šta i koga, uistinu, biramo o Đurđevdanku? Izbor između koga i čega?

I klicu onoga što me je do početka takozvane kampanje držalo kao moguća varijanta odluke za najmanje loše ubio je ovaj odvratni medijski presing. Parada običnog, prostog, izlizanog, stotinama puta već viđenog. Promenada siromaštva duha i ideja i tragičnog nepoznavanja tehnoloških dostignuća i mogućnosti savremenih medija. Televizije, naročito.

Iz dvojke u keca

Gledajući pasionirano, sa naglašenom dozom profesionalne posvećenosti, ali i čiste gledalačke znatiželje program televizije B 92, sve češće uočavam da su mi na (nekada?) omiljenoj televiziji u toku ozbiljna gibanja u kojima se vrlo teško snalazim. A nisam, jel da, ni mlad, ni naivan. Pa, u konkretnom slučaju, i neobavešten.

Šatra drugi deo

Kao što napisah na ovom mestu pre mesec dana, politički artisti i modeli pod šatrom, razapetom nad ovom ubogom i nesrećnom zemljom, i dalje ordiniraju ne bi li, po ko zna koji put, svojom veštinom, zadivili i razonodili znatiželjnu i odveć naivnu publiku: gutač sopstvenih reči i dela, bljuvač najgorih uvreda, krotitelj bezubih lavova i razgoropađenih kokošaka, žongler sa koferčićima tuđih novaca, iluzionista koji testeriše asistentkinju napola, a onda je nanovo spaja, hrabra akrobatkinja na žici razapetoj čak santimetar od zemlje, klovnovi koji, kao, podvaljuju jedan drugom, a u stvari se žestoko sprdaju sa publikom... Tu su, svi na gomili, sa svojim uzbudljivim programom, još samo četiri sedmice. A, onda, slede četiri godine posledica te zabave, u kojoj ćemo svi učestvovati - pojedinačno i kolektivno - hteli, ne hteli.

Ruženje tenisa

Pozdravljanje - najčešće rukovanje - sportskih protivnika, je gest mnogo bitniji i značajniji od pukog protokola. U nekim sportovima (fudbal, rukomet, košarka...) rivali se pozdravljaju pre početka meča, u nekim, opet (vaterpolo, odbojka, auto i moto-sport, plivanje...) po okončanju utakmice ili trke.

Davno znano naksutra

Samo tri legendarna majmuna (sa rukama na ušima, očima i ustima) iz sasvim očiglednih razloga, imaju alibi, ako nisu, sa velikom dozom verovatnoće, nagovestili u svojim političkim analizama, ono što će („naksutra“) učiniti Boris Tadić. To se dogodilo i aktuelni srpski predsednik je skratio mandat, podneo ostavku i za Đurđevdanka će izaći na crtu Nikoliću, Dačiću, Jovanoviću i inima, sklonih nadanju da će biti novi stanari prelepog zdanja na Andrića vencu.

Naš đoker

Još jedna sedmica za pamćenje je arhivirana u istoriju domaćeg tenisa, ali i srpskog sporta, uopšte: dobrim rezultatima u martu, Janko Tipsarević je stigao do osmog (!) mesta na listi najboljih svetskih tenisera i tako učinio da Srbija postane jedna od retkih zemalja u povesti tog sporta, u njegovoj, takozvanoj open-eri, sa dvojicom igrača među prvih deset. Fenomenalno!

Trijumfom u Majamiju, Novak Đoković je svoju bodovnu prednost i poziciju na tronu nanovo učinio vrlo lagodnom, te ako ne dude nekih, sasvim neočekivanih turbulencija, mogao bi da dočeka vimbldonsku travu sa ravno 365 dana iza sebe, na poziciji planetarnog broja jedan. Učiniti to za vakta Federera i Nadala i žestokog aspiranta i pretendenta Marija, koji svima nestrpljivo duva za vrat, jeste podvigčina!

Jači pol

Jedna od besmislenijih predrasuda, zapamćena u priprostom narodu, čvrsto i temeljno poput korova na livadi, poručuje kako su žene veće torokuše, spletkaruše i ogovaračice od, ljubi nas majka, muškaraca. Nas - po drugom, podjednako glupom i otrcanom klišeu - pripadnika jačeg pola.

Koliko smo, uistinu jaki ili jači. Svedočimo sami sebi, ako je u nama, imalo savesti i samokritike.

PrvaPoslednja