Safeta Biševac

Ovdašnji mediji javljaju da će početkom sledeće godine u Srbiji početi snimanje visokobudžetnog filma „Tesla, vladar sveta“. Film bi trebalo da snima holivudski studio „Univerzal“. Nikolu Teslu bi glumio Kristijan Bejl, Tomasa Edisona Nikolas Kejdž, a očekuju se još neke američke zvezde, Harison Ford, na primer. O mogućnosti da Holivud snimi film o genijalnom naučniku mediji izveštavaju mesecima, a Hrvatska i Srbija su to shvatile kao novu rundu u meču „šta je čije?“ Od jezika preko „Hasanaginice“ do Ive Andrića i Nikole Tesle, jugoslovenski narodi i države se svađaju i dokazuju da baš oni, a ne njihove komšije, imaju tapiju na različite vrednosti nastale na ovim prostorima. Na sve to, u „Sulejmanu Veličanstvenom“ nedavno zapevaše sevdalinku „Sejdefu majka buđaše“, srpsku ili bosansku pesmu, pitanje je novo?

Srbija je u subotu, da nije ni svesna, bila maltene na rubu socijalne pobune. Šta se desilo? Lep dan bio u Beogradu, sunce, dvadesetak stepeni, krenula ja na pijacu, u novobeogradskom bloku 44. Ponuda voća i povrća dobra, kupcima skupo, prodavcima jeftino, znači „SPS“ (sve po starom).

Sećam se jedne od prvih posleratnih košarkaških utakmica između timova iz Srbije i Hrvatske, Partizana i Zadra. Publika u prepunom beogradskom Pioniru skoro non-stop je skandirala „Ubi, zakolji da Hrvat ne postoji“ i slične šovinističke gadosti. TV komentator je uglavnom hvalio igru Partizana, pune tribine, a sramno skandiranje kao da nije čuo. Tek „uzgred“ bi pomenuo uz opasku tipa „eto, navijači su takvi“. Onda je Partizan otišao u Zadar. Bilo je kao u grotlu, a publika je skoro non-stop skandirala „Ubi, ubi Srbina“ i ostale šovinističke gadosti. Komentator, čini mi se onaj iz Pionira, koji nije „čuo“ navijanje beogradskih „navijača“, bio je zgrožen i šokiran i samo je komentarisao sramno „navijanje“ Zadrana.

Građani Crne Gore i BiH, imali su „zadovoljstvo“ da izađu na birališta i glasaju na republičkim i lokalnim izborima. U Crnoj Gori, sve po starom - koalicija oko DPS Mila Đukanovića osvojila je najviše, 46 odsto glasova i samo su im dva poslanika neophodna za apsolutnu većinu u crnogorskoj Skupštini. Uz očekivanu podršku Bošnjačke i možda još neke manjinske stranke, lako će formirati novu vladu, mada neki tvrde da je DPS doživeo „moralni poraz“ i da je ovo „početak njihovog kraja“. Šta bi DS dala da je njih zadesio takav „moralni poraz“? U BiH je bilo interesantnije. „Socijaldemokrate“ izgubile u oba entiteta, SDP Zlatka Lagumdžije u Federaciji, SNSD Milorada Mile Dodika u RS, a najviše glasova osvojile nacionalne stranke SDA, SDS i HDZ.

U neka davna vremena građani ovih prostora nisu gledali ni turske ni indijske „sapunice“, već američke. „Dinastija“ je bila najpopularnija od Triglava do Đevđelije. Kakvi su problemi mučili bogatog Blejka Karingtona, bivša i sadašnja žena, deca poznata i nepoznata, svađe, nesreće... Da je poznavao porodicu Blejka Karingtona, Ali Riza bi shvatio da je sa svojom super prošao. U neko doba, u „Dinastiji“ se pojavila Amanda, mlada, plava, lepa. Ispostavilo se da je to ćerka za koju siroti Blejk nije znao, jer je njegova bivša žena Aleksis, rospija koju je glumila Džoan Kolins, rodila posle njihovog razvoda i nije mu rekla da postoji. Ali, kada je shvatio ko je Amanda prigrlio je kao pravi babo.

Znate li ko je Robert Cimerman i zašto je dotični „malo“ iznervirao deo hrvatske, a obradovao deo srpske javnosti? Dotični je poznatiji pod imenom Bob Dilan, legenda je američkog i svetskog roka i nedavno je objavio album kojim obeležava 50 godina rada. Dao intervju Rolingstounu i u jednoj polurečenici, ničim izazvan, pomenuo Srbe i Hrvate, prve obradovao, druge naljutio.

Obrni-okreni, sever je u opštem poimanju uvek bio nekako „bolji“ od juga. Sever oličava ne samo hladnoću, veći racionalnost, smirenost. Jug je nekako topao, temperamentan, lako plame i poludi. U Američkom građanskom ratu Sever je „rasturio“ Jug, u bivšoj Jugoslaviji, najsevernija Slovenija je uvek bila najrazvijenija, najnaprednija, najbogatija, a mi „južnjaci“ mogli smo samo da im zavidimo i optužujemo da se bogate na naš račun. „Kupuju jevtino srpsko voće i onda nam prodaju skupe džemove i sokove“. U Srbiji je“severna srpska pokrajna“ Vojvodina uvek bila uređenija i bogatija od ostatka zemlje. Ravnica, milina i tišina, vredne i mirne Lale.

Nekadašnjem bokserskom šampionu, verovatno najpoznatijem bokseru svih vremena Muhamedu Aliju je, prošle nedelje u Nacionalnom centru za Ustav SAD u Filadelfiji, uručena „Medalja slobode“. Ova prestižna nagrada teško bolesnom Aliju je dodeljena „zbog njegove predanosti borbi za ljudska prava i slobode, humanitarnu pomoć i slobodu veroispovesti“.

Amerika je obeležila 11-godišnjicu terorističkih napada Al Kaide u kojima je poginulo skoro tri hiljade ljudi. Predsednik Barak Obama je tim povodom izjavio da su SAD danas snažnije nego 2001. godine, „kad su se zanosili da će nas uzdrmati“.

Iz pisanja dela beogradske štampe i izjava novootkrivenih „svedoka“, lako je zaključiti da se Bris Taton, francuski navijač Tuluza, 17. septembra 2009. godine „samoubio“, tako što je skočio sa stepenica na Obilićevom vencu.

Srbija može da odahne. Predsednik Nikolić se vratio. Radoznaloj javnosti nije saopšteno gde se predsednik nalazio ovih dana, ali izgleda da je bio na odmoru. Kratkom, tek desetak dana. Iskreno, nisam ni primetila da ga nema. Inače sam pristalica teorije da u svemu treba naći meru, pa i u medijskim nastupima političara, te mi je Nikolićevo odsustvo baš prijalo.

Koliko li smo puta mi, građani Srbije, gledajući preko plota u dvorište Republike Hrvatske, pomislili „e, da mi imamo ovako finog predsednika“. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović zaista deluje smireno, umereno, pristojno, pravi gospodin čovek. Šta mu bi da izgubi živce i krene u ovakvu svađu sa nedeljnikom Novosti i Miloradom Pupovcem, poslanikom SDSS u Hrvatskom saboru i predsednikom tamošnjeg Srpskog narodnog vijeća?

Megalomanije ovim narodima i državama nikada nije nedostajalo, pa je tako Beograd dva puta bio kandidat za organizaciju Olimpijskih igara. Bio bi i tri puta da nije bilo Drugog svetskog rata. Beograd i Jugoslovenski olimpijski komitet su 1936. godine najavili kandidaturu za organizaciju Igara 1948. godine. Kandidaturu potpisali članovi MOK (Međunarodnog olimpijskog komiteta) ispred JOK (Jugoslovenskog olimpijskog komiteta) Svetomir Đukić i dr Franjo Bučar, ali zbog Drugog svetskog rata bi zaista „jok“. Od kandidature se odustalo.

Vlada je faktički tek formirana, a sivi oblak se već nadvio nad Nemanjinom 11. Do nesuglasice u momčadi Ivice Dačića došlo je između potpredsednika Aleksandra Vučića i ministra Sulejmana Ugljanina i to zbog Aćifa Hadžiahmetovića, Aćif efendije.

Šta je trebalo Milu Kadiji da postane glavni negativni „junak“ ovdašnjih medija? Vlasnik etno-sela „Kadmi“ na Njegušima u Crnoj Gori, umesto da gleda kako da što bolje dočeka goste ne bi li ga ponovo posetili, a on zaradio, dao je, izgleda, sebi za pravo da bira podobne i nepodobne i to ne po dubini novčanika, što bi možda i bilo razumljivo, već po nacionalnoj pripadnosti.