Safeta Biševac

Amerika danas slavi svoj najveći praznik - Dan nezavisnosti. Na današnji dan 1776. Američki kongres usvojio je Deklaraciju nezavisnosti Tomasa Džefersona, kojom je proglašeno otcepljenje od Engleske. Amerikanci, koji obožavaju proslave, druženja i okupljanja, pompezno obeležavaju svoj najveći državni praznik, najradije u samoj domovini. Izgleda da će Filip Riker, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, Dan nezavisnosti provesti u Beogradu. Mora da su ga teška muka i ozbiljan posao naterali na to. Posle njega, očekuje se poseta Filipa Gordona, pomoćnika američke državne sekretarke Hilari Klinton.

Prošle nedelje, 21. juna, navršilo se šest godina od smrti Šefka Alomerovića, nevladinog aktiviste, borca za ljudska prava, predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava u Sandžaku, jednog od osnivača Evropskog pokreta u Srbiji.

Na osnovu dugogodišnjeg novinarskog iskustva, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću tvrdim da su političari u ovoj zemlji najfiniji kad odu s vlasti. Što tad postanu ljubazni i predusretljivi. Dok vladaju, svi su nešto arogantni, nadmeni, bahati, onda dođu izbori pa tokom kampanje počnu da dobijaju ljudski lik, a ako izgube vlast, postaju nekako čovečni. Uzmimo Ivicu Dačića, na primer. Na političkoj sceni se pojavio kao „mladi lav“ SPS, pao u nemilost tadašnje „prve dame“, bio u drugom ešalonu funkcionera. Došao 5. oktobar, nije ga nigde bilo, tih dana se bukvalno povukao u ilegalu.

Britanska kraljica Elizabeta Druga i njeni podanici maestralno su proslavili dijamantski jubilej, 60 godina njene vladavine. Samo Britanci tako nešto mogu da prirede. Naravno, razdragani građani dali su upečatljiv doprinos.

Tomislav Nikolić baš nema sreće. Još se nije ni navikao na toliko željenu funkciju predsednika Republike Srbije, a već mu stižu packe iz inostranstva. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić (kako to gordo zvuči), uspeo je da u samo dva intervjua, ustalasa ne toliko ovdašnje koliko javno mnjenje u susedstvu i Evropi.

Na prvi pogled, selektor fudbalske reprezentacije Srbije Siniša Mihajlović je u pravu. U dogovoru sa FSS, uveo je nova pravila i potpisivanje Sporazuma o ponašanju, koji podrazumeva da reprezentativci pevaju državnu himnu uoči meča. Reprezentativac Adem Ljajić je potpisao Sporazum. Na utakmici sa Španijom, himnu nije pevao, prekršio je potpisano i udaljen je iz reprezentacije.

Konačno se desilo. Sultan Sulejman je poljubio princezu Izabelu. Odmah po zatvaranju biračkih mesta, u nedelju, oko 20.30. Taman je Marko Blagojević iz Cesida saopštio procenu izlaznosti, bila je manja no što su istraživači javnog mnjenja očekivali. Nisam bila iznenađena. Zašto? Pa nisam ja izašla. A ni 90 odsto moje okoline.

Čudo se desilo. Mančester siti je, posle 44 godine, postao prvak Engleske u fudbalu. Godinama je u nezvaničnoj kolevci „najvažnije sporedne stvari na svetu“ suvereno vladao Mančester junajted. Jadni „građani“, ili mančesterski „svetlo plavi“, ništa nisu mogli da učine protiv komšija, „crvenih đavola“. Onda je, pre nekoliko godina, stigao kapital iz UAE. Mnogi se zgražavali, mudrovali da engleskom Premijer ligom neće vladati novobogataši ni tajkunsko-ruskog ni naftaško-arapskog roda, ali, strpljiv rad kombinovan sa puno novca dao je rezultat.

U jeku izbornih muka, Srbija tek minornu pažnju posvećuje najpoznatijem kontinentalnom takmičenju lakih nota Pesmi Evrovizije, koja se održava 22-26. maja u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. Pojedini nemački mediji i političari se pitaju - da li je Baku pravo mesto za održavanje Pesme Evrovizije? Naravno, nemaju ništa protiv grada, već ih brine stanje ljudskih prava u Azerbejdžanu, čijeg predsednika Ilhama Alijeva mnogi optužuju da je diktator.

Oko 40.000 Norvežana okupilo se prošle nedelje na trgu u Oslu i otpevalo pesmu koju mrzi terorista Anders Brejvik Bering, kome se u obližnjoj zgradi suda sudi zbog prošlogodišnjeg ubistva 77 ljudi. Brejvik je priznao ubistva, ali ne i svoju krivicu, pošto je, kao i mnogi drugi zločinci, ubijao ne iz „niskih“ već „visokih“ pobuda. Ko o čemu, k... o poštenju, a zločinci o nacionalnim, verskim i rasnim interesima.

Kako piše kolega iz Bijelog Polja Kemal Musić, bjelopoljski Romi nisu 8. aprila slavili Svetski dan Roma. Nije im niko branio, štaviše premijer i vlada Crne Gore im čestitali, ali tamošnji Romi ne prihvataju „novokomponovane“ praznike već se drže Đurđevdana. „Za Đurđevdan, skupljamo se da budemo složni. Dan Roma je nova moda i ja to do sada nijesam čula, a imam 65 godina. Mi to u Bijelo Polje ne slavimo, samo ovi Romi i Egipćani u Podgoricu“, objašnjavala je Marija Božović.

„Istina o Srebrenici još uvek nije istražena, ali general Ratko Mladić je tragična figura koji je bio dobar srpski vojnik, samim tim i heroj“, rekla je Jorgovanka Tabaković, funkcionerka SNS. „Kada budu utvrdili i dokazali da je zločinac, pa me neko uveri, ja ću možda promeniti svoje mišljenje“, dodala je funkcionerka najveće opozicione stranke, koju neki vide i kao buduću premijerku Srbije. No, do izbora ima dosta, a kandidata za premijera-ku tušta i tma.

Zatekla sam se u Sarajevu 6. aprila, prošetala „Sarajevskom crvenom linijom“, odala poštu Sarajlijama stradalim tokom opsade grada koja je trajala 1.425 dana, ubijen 11.541 čovek, od čega 1.601 dete i ranjeno oko 50.000 građana. Nisam nikada bila posebno vezana za glavni grad BiH, niti sam u njemu bila pre rata, ali ono što su doživeli taj grad i njegovi stanovnici tokom 1992-1996.godine, večito će me vezati za Sarajevo i Sarajlije.

„Umro je Miodrag Petrović Čkalja, najveći komičar kog je Slovenija ikada imala“. Tom rečenicom slovenačka Mladina počela je tekst objavljen tri dana nakon smrti verovatno najvećeg komičara kog je rahmetli SFRJ imala. Istom rečenicom je nostalgična emisija „SFRJ za početnike“ podsetila na skoro zaboravljenog Čkalju. Rođen je, gle slučajnosti, 1. aprila 1924. godine u Kruševcu, umro u Beogradu 20. oktobra 2003. U rodnom gradu završio je gimnaziju i počeo da glumi u dramskoj sekciji. Tokom Drugog svetskog rata bio je u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. U partizanima, znači. Studirao je veterinu u Beogradu i glumio u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Kao da nam je malo aktuelnih problema, bede i siromaštva, nastavak sudske rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, ponovo će nas vratiti koju deceniju nazad. Jesam odrasla uz Mirka, Slavka i „Otpisane“, ali odavno ne verujem u crno-belu sliku Drugog svetskog rata. Nisu svi partizani bili heroji ni svi četnici zločinci, ali da je Draža Mihailović bio zločinac i da ne zaslužuje rehabilitaciju, ubeđena sam taman ga i sudovi u Strazburu i Hagu proglasili za nevinog.