Zoran Panović

Ta „usta škrbava“ sa dodatnom psovkom uputio je jednom „purgeru“ Dejan Savićević uočio mitske utakmice Hrvatske i SR Jugoslavije (2:2) u Zagrebu 9. oktobra 1999. Pre toga je „purger“ opsovao Savićevića.

I strasti određuju top političke teme-od borbe protiv korupcije i povratka Džajića u Zvezdu, do rata tabloida i toga kako Gotovina uprkos etničkom čišćenju ide na slobodu, a Šešelj zbog „verbalnog delikta“ ostaje u Hagu. Ali ispod površine tih top tema vodi se jedna, isto strastvena, mada mnogo racionalnija, donekle elitistička, ali psihološki bitna borba. Ta borba ima značaj „diferencijacije“.

Naravno da mislite da je ovaj Mišković iz naslova Miroslav. A nije. Ali, da krenemo redom, jer prisluškivanja, zloupotrebe i fascinacija tajnim službama, nisu tikve bez korena na ovim prostorima. Dakle, sa dobrim sagovornicima ćaskamo ovih dana o „srpskom Votergejtu“, pa idemo u daleku 1966. godinu. Krajem aprila, Tito prima na redovno referisanje generala Ivana Gošnjaka, tadašnjeg ministra odbrane, i generala Ivana Miškovića, zvanog Brk, tadašnjeg načelnika Službe bezbednosti JNA (KOS).

Hajmo malo u prošlost. Sećate li se tri skopska konobara koji su se smelo i uspešno suprostavili bahatom ponašanju pijanih engleskih vojnika iz NATO. Da ne koristimo i mi radikalske eufemizme, jer to smelo i uspešno suprostavljanje znači da su skopski konobari tada prebili pijane engleske soldate. Njima je lider radikala Vojislav Šešelj uputio poziv da posete Beograd. Oni su se odazvali, pa su u prostorijama SRS razmenili mišljenja sa članovima najužeg rukovodstva stranke, na čelu sa Šešeljem.

Ovo je moja mala i prigodna intimna ispovest na temu kako sam otiš‘o u četnike četr’es pete (podržao Tadića), a kako sam sa sobom na isto mesto povukao i dnevni list Danas. U izbornoj kampanji, prema izveštajima svih relevantnih monitoring institucija, Danas je bio najprofesionalniji.

Veliki književnik Borhes je negde napisao da ne treba žaliti za stvarima koje se nisu dogodile u životu, jer da su mogle da se dogode – one bi se dogodile. Lepa uteha kad su muško-ženski odnosi u pitanju, mada je slično i u istoriji.

Turisti znaju da postavljaju svakakva besmislena pitanja. Na primer: Da li su Alpi prekriveni pravim snegom, ili da li je Hadrijan sam sagradio Hadrijanov zid u Engleskoj. Portal Hotels.com sastavio je nekom prilikom popis najglupljih pitanja dobijenih od turističkih radnika. Među njima jedno ipak prednjači, a postavio ga je neki Amerikanac u Londonu kad je pitao: Da li Vels radi i zimi? Ali, i jedan Velšanin je pre neki dan na nekom internet forumu pitao - Ima li u tom Novom Sadu blata?

Danas je famozna sednica Glavnog odbora DS. Boris Tadić je izgleda odlučio da ide na što šire stranačke izbore. Tačnije, taktika je da svog formalnog zamenika i oponenta Dragana Đilasa uvuče u izborni proces i tu ga izmrcvari.

Da li je, dragi čitaoci, neverovanje da su se Amerikanci spustili na Mesec sindrom autoritarne svesti? Ja mislim da jeste, jer i sami obratite pažnju kakvi su politički i još neki stavovi onih koji u Srbiji smatraju da je sve to „snimljeno negde u Arizoni“ (Nevadi, ili Holivudu).

U Biogradu (na moru), leta 1989. sviralo je Prljavo kazalište u nekoj diskoteci. Moćan bend moćne rok scene, mada je mit da je ta YU scena bila „treća u svetu“ posle američke i engleske, jer su bar još dve bile bolje - australijska i nemačka.

Jednom davno Brana Crnčević mi je rekao u šali, ne znam kako smo se dotakli te teme, da je „ovaj“ Đilas (Dragan) opasniji od „onog“ Đilasa (Milovana). A šta, ti si se družio sa Branom? A možda su ti se i dopadali njegovi stavovi, pa ih sad švercuješ u Danas?

I u analima eks YU prostora „tromeđa“ ima posebno mesto. Formalno, to je tačka dodira - onomad tri republike, a danas tri države ili entiteta, dok je u životu i ideologiji tromeđa nešto mnogo više. Nečija komparativna prednost, ili mana, u zavisnosti da li je rat ili mir. Uzmimo ilustracije radi, jednu tromeđu iz doba mira - onu Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine - na potezima od Priboja do Goražda, od Bijelog Polja do Foče, od Rudog i Višegrada do Pljevalja i Sjenice.

Eto, čak je i Crvenu zvezdu tamo negde 1982/83. vodio nekakav trenerski trijumvirat (Ostojić, Đorić, Šekularac). Daleko od toga da su to bili baš mnogo teški dani za Zvezdu. Jednostavno, bio je to kratak prelazni period između dva trenera - Stankovića i Zeca, period smene generacija, ali to su i sezone kad je Partizan bio suveren - s generacijom Mancea, Varge, Đelmaša, Rojevića... Doduše, nije to bio trijumvirat istorijski bitan kao onaj jakobinski sa Robespjerom ili ona dva čuvena iz starog Rima; prvi sa Cezarom, Pompejem i Krasom, i drugi sa Antonijem, Lepidom i Oktavijanom, ali je ipak u formi bio neki trijumvirat.

Kakve, pobogu, Betmen ima veze sa Aleksandrom Vučićem i Borisom Tadićem? Metaforički vrlo složene. Isticanje vrednosne i ikonografske simbolike Mračnog Viteza (jedinog mračnog viteza koji je pozitivac), posebno je bitno danas kad je arhineprijatelj Džoker uzvratio udarac preko ubice Džejmsa Holmsa u Koloradu.

Teoretski bi bilo najbolje kad bi famozni Ustavni sud Srbije mogao nekako da aktuelni Ustav Srbije, prevaziđen još pri načinu donošenja, proglasi neustavnim. Teoretski bi bilo blagorodno i da nova vlada Srbije ili nova pokrajinska, raspišu referendum u Vojvodini sa prostim pitanjem: Da li ste za to da Vojvodina postane republika?