Aleksej Kišjuhas

Godina je 611. Pred bedemima Soluna, grada preostalog Rimskog carstva, (puno) kasnije nazvanog Vizantijskim, nalaze se čitava plemena varvara. Tu su cele porodice, žene, deca, prtljag i pokućstvo, voljni da se tu nasele kada padne grad. Naime, Rimljani, to jest ovdašnji Romeji, bili su zauzeti unutrašnjim političkim nemirima i borbama na istoku, što su varvari iskoristili za svoje zle namere. Već su opljačkali i porušili mnoge civilizovane gradove, među kojima i Sirmijum i Singidunum, zbog čega meštani moraju da beže po carstvu. Solun su već jednom opsedali, i to pre samo tridesetak godina.

Osim ako u pitanju nije odvratna prvoaprilska šala, jedan od internet-komentara povodom tragedije u novosadskom klubu „Kontrast“ glasio je: „Umesto da odmaraju subotom uveče i spavaju u to doba pred nedeljnu liturgiju u crkvi, naša omladina luduje u satanskom zanosu po raznim sumnjivim mestima. Večnaja pamjat preminulima“. Sa plusićem koji, valjda, predstavlja krst. Međutim, ova religijski uobičajena neosetljivost na tuđu smrt samo je glasno izgovorena misao mnogih ublaženih komentara povodom užasa od subote.

U sramotnoj i sumanutoj igri rehabilitacije zlikovca i izdajnika Dragoljuba Draže Mihailovića, reč je o kulminaciji pomalo puzajuće, a pomalo i galopirajuće, revizije istorije, činjenica i istine u vezi s fašizmom, najvećim zlom 20. veka.

Narodna navodna umotvorina o kauzalnoj vezi između visokog leta i niskog pada dobila je svoju blistavu potvrdu u nedeljama iza nas. Reč je o popularnosti video-uratka „Kony 2012“, koji je posredstvom interneta za nekoliko dana pogledalo preko 75 miliona ljudi.

Počinju dva cirkusa. Jedan je ozvaničena predizborna kampanja usled raspisivanja izbora u Srbiji, a drugi je nova sezona Formule jedan, 63. po redu. S tim što je tradicija belosvetskog jurcanja najbržim automobilima duža od tradicije srbijanskog višestranačja. Osim što su oba trkanja faktički rezervisana za bogate (a najviše navijaju siromašni), međusobnih paralela je mnoštvo, sa više ili manje nategnutosti.

Reč policija vodi poreklo od reči za politeju, odnosno polis. Drugim rečima - grad. I u bizarnom obrtu etimološke sudbine, građani se već dve godine sukobljavaju s policijom u najveličanstvenijem polisu - Atini, gradu čijim trgovima svi mi dugujemo mnogo toga.

Najnoviji popularni protesti osrednje klase podvode se pod firmu „Anonimnih“ (Anonymous). U pitanju je kolektivni ili „kišobran“ termin za grupu pre svega internet ili onlajn aktivista, koja je decentralizovana i bez lidera, sa blago definisanim zajedničkim ciljevima i identitetom.

U danima posle Dana zaljubljenih, mnogi nepristrasni cinici koji su (obično nevoljno) uštedeli za bombonjeru i plišanu igračku sebi postavljaju pitanje: čemu cela ta gužva?

Dok spikeri po televizijama lome jezike izgovarajući pridev „arktički“, nova naučna istraživanja ne prestaju da iznenađuju, u tradiciji odnosa između snega i putara. Naime, prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja naučnika sa Univerziteta u Ekseteru, poznati su krivci za niz ledenih doba koja su svojevremeno okovala planetu. Za ledena doba su krive - biljke. A sad, nakon što smo pribrali i osvestili prvog vegetarijanca do sebe, a zavejanoj saksiji sa futur-muškatlama uputili prezrivi pogled, o čemu se zapravo radi?

Jedini posao Spartanaca bio je rat, za koji se vežbaju od rođenja. Do dvadesete godine života, svi dečaci su se obučavali u jednoj školi, a svrha navedene obuke bila je da očvrsnu, da postanu ravnodušni na bol i da se pokoravaju disciplini.

Novi Sad je u ponedeljak, 23. januara, imao retku čast da ga „posete“ kapije carstva nebeskoga, a na sveže izbetoniranom platou Keja žrtava racije. Ovim kapijama, supstancijalizovanim u formu od gvožđa narandžaste boje, vrhuška Srpske pravoslavne crkve je odvajala pozvano od nepozvanog, sveto od profanog, čisto od nečistog, podobno od nepodobnog.

Rečima izvesnog Roberta Alena Cimermana, vremena se menjaju. Vojna policija je nekada jurila dugokosu omladinu po stanovima i podrumima da bi ih u kasarne poubacivala, a danas ih iz tih kasarni izbacuje. Jer, kako je i do beogradski neobaveštenih medija o stvarima iz provincije došlo, nekakva omladina je hrupila u kasarnu koja nosi ime Arčibalda „Čujte Srbi“ Rajsa, da bi ih tri nedelje kasnije iz nje isterala Vojska „Čujte omladino“ Srbije.

Približavaju se izbori. U Sjedinjenim Državama. Republikanci obilaze američke savezne države i nedogledno debatuju, prikupljajući podršku delegata za partijsku nominaciju na mesto protivkandidata Baraku Obami.

U praznično vreme, karakteristična društvena ceremonija ljudske životinje je razmena darova. Na ovaj način se jačaju društvene veze, potvrđuje pripadnost zajednici, ali i sopstveni društveni status. I, naravno, proizvodi onaj slatkasti osećaj u stomaku dok se u svojevrsnoj predigri otvara poklon.

Kraj je godine i vreme je za arbitrarno svođenje računa. Uz utešne lagarije samih sebe oko toga kako ćemo i šta ćemo u narednoj godini promeniti, naravno. Časopis Tajm je svoj ovogodišnji račun sveo na anonimnog „Demonstranta“ kao ličnost godine. Na ovaj način, u isti idealni tip svrstani su i grčki anarhisti i socijalisti, svi demonstranti Arapskog proleća, „okupatori“ Volstrita sa maskama iz onog filma, antiputinovci po Rusiji, buntovnici po Španiji i Londonu.