Marko Vidojković

U danu u kom širom Srbije sevaju pesnice povodom lokalnih izbora, Baki Don Antonio (Bojan Đorđević) voza se niškim ulicama, uz muziku Barbare Bobak. Taksista koji ga vozi istovremeno ga snima, a Baki mu izdaje naređenje da krenu za Beograd.

Na Trgu je bilo milion ljudi koji su bili van sebe od oduševljenja. Udarali su jedni druge čelima, grlili se, ljubili, vrištali, plakali. Izgledalo je ne kao da je opozicija osvojila lokalnu vlast, nego kao da smo Miloševića obesili na Terazijama. Na stanici dvadeset šestice našao sam se sa Čeletom. Čele je bio kolega sa prosekom devet i po, bubnjar u strejt edž hardkor bendovima Red Brick i Union Smile, a to "Čele" bilo je skraćeno od Četnik.

"Gospođo Čale, opet vi na zadnjoj stranici Danasa! Ovo je već drugi put ove nedelje, a tek je četvrtak. Moramo priznati da već pomalo smarate."

"Gospodine Žvalega, insistirali ste da uradimo intervju sa vama. Zašto?" "Prošle nedelje ste objavili tekst o stubovima srpstva. Pomenuli ste nekoliko političkih marginalaca, a mene izostavili. Želim da izjavim da sam glavni i jedini stub srpstva ja, Žvalega. Nema nijednog drugog relevantnog faktora za srpstvo osim mene, Žvalege."

Da li čujete kako nešto kuca? Da, dragi prijatelji, to sat na Trgu republike otkucava vreme koje nam je preostalo do lokalnih izbora u nedelju. To su najvažniji izbori u istoriji Srbije, Konjdilom veli važniji i od onih 2012, kada je naša zemlja konačno ponovo postala kakva je oduvek trebalo da bude. Lokalnim izborima u nedelju sve se ovo stavlja na kocku.

"Čao Marta, dodži da te zagrlim."

Dragi čitaoci u protekloj nedelji održano je takmičenje "Bog sve vidi" u nekoliko kategorija. U ovom izveštaju, na stražnjici Danasa, donosimo rezultate.

Pre neki dan neka neznalica je napisala da su stubovi srpstva Srpska pravoslavna crkva, predsednik Vučić i vojska. Koliko taj nema pojma. U ovoj zvaničnoj ispravci koju smo dobili iz ćacilenda, upoznaćemo vas sa pravim stubovima srpstva koje treba braniti životom.

"Gospodine Nenormalni, gospodine Nenormalni... Oh, pa vi i dalje čučite u istom onom kontejneru od juče. Zašto?"

"Gospodine Nenormalni, što ste seli u taj kontejner?" "Vežbam za susret sa Srbima sa Kosova i Metohije. Ja ću, evo, ovako da čučim u kontejneru, a oni će da dolaze i da mi se zahvaljuju što su konačno svoj na svome."

"Gospodine Šešelj, šta tražite vi ovde? Uopšte niste bili planirani za ovu kolumnu!"

"Dragi čitaoci, čast nam je da na zadnjoj stranici Danasa ugostimo četničkog vojvodu Vjekoslava Šešelja, koji lično predvodi Iranski dobrovoljački četnički odred, koji u ovu prijateljsku zemlju ide kao ispomoć u ratu sa zapadnim imperijalistima. Gospodine Šešelj, otkud vi lično na čelu četničke kolone?"

Ovih dana imali smo prilike da prisustvujemo javnim prozivkama koje su razmenjivali doktor Milić niški i Konjdilom informerski, a u vezi sa operacijom kojoj je potonji bio podvrgnut u Bonu, u Nemačkoj. Zadnja stranica Danasa došla je u posed ekskluzivnog transkripta razgovora koji je pacijent Konjdilom vodio s nemačkim doktorima.

Odem ja u Peking, koje smaranje, svi mi ljube noge, kažu vaša visosti ostavili smo vam najlepše odaje i najbolje mesto na vojnoj paradi, kamere će snimati samo vas, jer vi i samo vi, glavna ste zvezda ove manifestacije. Ja u fazonu koji smarači, znam ja dobro ko je najveća zvezda gde god da se pojavim, od igranja ping ponga protiv dece kojima sunce ide u oči, do potpisivanja autorskih primeraka knjige "Kako sam vas pobedio u celom svetu".

Verovatno ste primetili da se u poslednje vreme umire prerano i na veliko. Ovaj trend je u Srbiji naročito izražen od dolaska Sisolinija na vlast, a što ta vlast traje duže, umire se sve izdašnije. Smrt je u Srbiji toliko dominantno dešavanje, da joj građani već decenijama daju prednost u odnosu na rađanje. Smrt odnosi […]