Marko Vidojković

U nedelju je osvanuo oblačan i kišovit dan, ali ne i u Beogradu, gde je granulo sunce, da ogreje sve učesnike tradicionalnog Beogradskog maratona, koji se tog dana održao. Baogradski maraton jedna je od svima omiljenih manifestacija, koje služe da celom svetu prikažu Srbiju kao normalnu zemlju.

Dolazim na lokaciju tri sata pre završetka izbora. Kod doktora sam poslednji put bio u četvrtom osnovne, kad sam imao magareći kašalj, a na Medicinskom fakultetu nikad. Ni na jednom fakultetu, štaviše, nisam nikad bio, Megaprc ne računam, sve dok nije stigao nalog da se umešamo u izbore za Studentski parlament, tačnije da našima obezbedimo većinu.

"Gospodine Nenormalni, svi su se prepali kad je Đofri zakazala skupštinsku sednicu sa izglasavanjem nepoverenja vladi Ćura Mazuta na dnevnom redu. Mislili smo, biće izbora."

Pre i posle bazena presvlačili smo se u svlačionici. Bila je zajednička, nije bilo kabina, tako da su svi zajedno skidali gaće i gledali jedni drugima u polne organe. NJih nekoliko se toliko oslobodilo da su se jurili unaokolo, šljapkajući se međusobno po dupetima. Većini, a ni meni, takve igrarije nisu prijale. Oblačenje je uglavnom bilo ekspresno. Studenti bi skinuli kupaće gaće, na brzinu navukli gaće i pantalone i pobegli iz svlačionice.

Nekada je u Srbiji postojao običaj da studenti prve godine fakulteta idu na fizičko. Kako je danas, zaista ne znam. Kad sam bio student prve godine Pravnog fakulteta (1994- 1995), svaki brucoš je dobijao kartončić sa ucrtanim praznim poljima u koja je nastavnik fizičkog udarao pečate. Dobiješ određeni broj pečata i možeš da overiš semestar.

Tekst od petka, u kom sam prorekao da će Orban izgubiti na parlamentarnim izborima dvotrećinskom većinom, bio je, sudeći po broju komentara na portalu "Danasa", dosta zapažen. Komentatori su uglavnom izražavali oprezni optimizam, samo jedan bio je uveren u pobedu Tise, a nekoliko ih je režalo na mene, u uverenju da će Orban pobediti.

Puca na izborima, to sam hteo da kažem u naslovu, mada s našim severnim komšijom i Sisolinijevim pajtosom se nikad ne zna. Izbori u Mađarskoj dolaze u lošem trenutku za Viktora Orbana, ljubitelja mapa velike Mađarske i Putina, a to nije samo zato što nasuprot Fidesu formirana politička grupacija Tisa, predvođena Peterom Mađarom, u anketama ima sve veću prednost.

Sad ćemo da isprobamo Čaletov novi nadimak, Đofri. Nadenuo joj ga je Nenad Kulačin u prošlom Smećarniku, po liku iz Game of Thrones. Seriju nisam gledao, ali sam po reakcijama gledalaca shvatio da je nadimak dobar.

Otkako su 2004. objavljene "Kandže", put me s vremena na vreme navede u Inđiju. Nastupao sam tamo u biblioteci, na festivalu, sa bendom, bez benda, u Elektrotehničkoj školi, po lepom vremenu, hladnom vremenu, jednom je čak bila i poplava, a pretposlednji put bilo je to 2018, u prostorijama jedne građanske inicijative, jer su tada vrata biblioteke i kulturnog centra za mene bila uveliko zamandaljena.

Na leteći taksi sam prešao u jesen 2026, čim su se pojavili prvi modeli. Stranka je tražila iskusnog šofera koji će biti dobrovoljac u ovom istorijskom poduhvatu za narod i državu. Pitao sam ih koliko je prešla mašina, koliko troši, da li taksimetar ima turbinu i koliko treba da platim letećem saobraćajcu za nevezan pojas. Znam, sada vam ova pitanja, na koja je odgovor "da", deluju smešno, ali tada je to bilo ravno letećim papcima iz Kine.

"Gospodine Nenormalni, hvala što si se odazvao na dijalog sa mnom. Konačno neko normalan."

Istraživanje OEBS otkrilo je ono što smo već znali - nismo normalni. Mi, srpski novinari. Zastrašujuće cifre o tome šta sve trpimo, od koga i na koji način, te kako se to oslikalo na naše dijagnoze, detaljno su objavljene u "Danasu", pa ih neću prepričavati. Prepričaću svoj slučaj.

Svako ročište po Šapićevim tužbama treba da ima svoj pisani trag, a to će, osim zapisnika sa jučerašnjeg saslušanja, biti, kao i obično, moja kolumna na zadnjici Danasa. Bilo je, dakle, juče ročište po njegovoj prvoj tužbi protiv Nenada Kulačina i mene, onoj "milionskoj" iz 2021.

Evo jedne uobičajene prvoaprilske kolumne, u kojoj ćemo sa vama podeliti najnovije vesti iz zemlje. Prva i najvažnija vest - Sisolini je podneo ostavku. Probudio se ovog prvoaprilskog jutra, pogledao u ogledalo i rekao: "Dobro jutro, lepotice. Ogledalce, ogledalce moje, šta mi bi, četrnaest godina na vlasti, pa to je baš mnogo.

U nedelju smo svedočili još jednom prazniku demokratije, zbog kog će Srbija biti zlatnim slovima upisana u istorijske čitanke posvećene lokalnim izborima. Osvanuo je sunčan dan, ali ne kod nas, nego negde drugde. U Srbiji je padala kiša od otvaranja do zatvaranja biračkih mesta. Bile su to suze radosnice koje je ronio Sveti Slobodan Milošević, kralj slobodnih izbora.