Safeta Biševac

Pravna nauka tradicionalno spada u popularnije u Srbiji. Vole ljudi da se tuže i sude u ovoj zemlji, pa za advokate i sudije nikada nije manjkalo posla i zato stotine mladih svake školske godine upisuje neki od brojnih pravnih fakulteta. Voli i Srbija da tuži, a i nju tuže, pa posla ima i za stručnjake za međunarodno pravo. Ovih nedelja Srbija je izgubila nekoliko bitnih sudskih sporova u inostranstvu.

Bogoljub Karić je do pre neku godinu predstavljao oličenje američkog sna na srpski način. Nema ga već četiri godine među nama, te nije loše podsetiti se nekih delova njegove zanimljive biografije. Rođen u kolevci srpstva, Peći, 1954. godine u mnogoljudnoj, siromašnoj, ali uglednoj i poštenoj porodici, uspeo je da stvori poslovnu imperiju i, što bi rekao predsednik Tadić, „bezobrazno“ se obogati. Onda je doživeo pad, postao lice sa tjeralice i izgleda politički azilant u Rusiji.

Tokom ratnih devedesetih, ovdašnji vlastodršci i njihovi poslušnici imali su skoro opsesivni zadatak širenja istine o Srbiji. U njihovim očima za sve što se tada dešavalo na ovim prostorima Srbija,(tačnije bi bilo reći oni) nije bila odgovorna već različite svetske zavere „masonsko-jevrejsko-vatikansko-američko-muslimanskog“ tipa.

Čini mi se da poslednjih meseci ne prođe sedmica, a da se moja rodna gruda Sandžak ne nađe u vestima. Dokle, pitam se i šta bi sa onim „starim, dobrim“ vremenima kada sam Beograđanima morala da objašnjavam gde se nalazi Novi Pazar? I protekle nedelje je „Novi Pazar bio svet“: poseta turskog premijera Erdogana, jurnjava Zukorlićevih pristalica za pristalicama suprotnog, Zilkićevog tabora, miting pristalica glavnog muftije Muamera Zukorlića...

- „Ukoliko zamor EU potraje, verujem da će novostvoreni vakuum privući interesovanje i drugih, a ne samo tradicionalno prisutnih Turske i Rusije“, upozorio je nedavno ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić u intervjuu našem listu. Naglasio je ono što mnogi uviđaju u poslednje vreme - EU će verovatno napraviti pauzu u prijemu novih članica, pa se moramo okrenuti i drugima. Turska je za to idealna, njen međunarodni uticaj u svetu raste, Ankara je tradicionalno zainteresovana za Balkan. Pokazao je to i premijer Turske Redžep Tajip Erdogan tokom nedavne posete BiH i Srbiji. U Srebrenici je, na obeležavanju 15-godišnjice genocida nad Bošnjacima, pozvao na pomirenje u regionu, u Beogradu na jačanje odnosa, a u Novom Pazaru, gde su ga moji zemljaci dočekali kao Josipa Broza u stara vremena, otvorio Turski kulturni centar „Ataturk“ i naglasio značaj Sandžaka u približavanju Srbije i Turske.

Bogu hvala, bliži se kraj Svetskog prvenstva u fudbalu. Treba preživeti još finalni meč u nedelju uveče i valjda se onda vraćamo u normalu. Očekivano, Srbija je puno obećavala i neslavno prošla. Da bar Nemačka može da postane svetski prvak pa da fudbaleri Srbije mogu da se hvale da su jedini pobedili najbolju ekipu u Južnoj Africi, ali ne mogu, pošto su „panceri“ izgubili od Španaca u polufinalu. Poraz je, kao i ostale rezultate nemačke selekcije, predvidela velika zvezda ovog SP-hobotnica Pol, vidovnjak iz Oberhauzena, grada na zapadu Nemačke.

Tamansam se nadala da ću doživeti još jednu cirkusku predstavu naših političara, štrajk glađu i žeđu, kad Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, odustade od ovog vida protesta. Drago mi je zbog Vučića. Ima, kaže, problema sa visokim pritiskom i zdravljem, ne bi dugo ni izdržao, dobro je što nije ni počeo da štrajkuje, a bolje da ga nije ni najavio. Još mi je draže zbog Srbije jer je slučaj borske pošte pokazao da je ovo zemlja u kojoj vladaju pravo, pravda i demokratija. Lepo je rekao Vučić: „Ovo je mala pobeda, ali važna za normalnost i pristojnost i za ostanak demokratije u zemlji“. Ili, da parafraziram izjavu jednog mnogo poznatijeg čoveka: Ovo je mali korak za Vučića, ali veliki za Srbiju. Demokratsku Srbiju.

Ala vreme brzo leti. Kao da je juče počela 2010. godina, a već je došao jul sa neobično puno kiša. Sa julom stižu i danas zaboravljeni partizanski praznici, ali i rođendan Vlade Republike Srbije. Drugi po redu, znači, ako bude po željama vladajuće koalicije koja se nada punom četvorogodišnjem mandatu, predsednik Vlade Mirko Cvetković i njegovi ministri su na sredini poverenog im odgovornog posla. Možda nije loše prisetiti se šta je na prvi rođendan rekao premijer o radu svoje „momčadi“. „Mislim da idemo u dobrom pravcu. Nekom će se činiti da brzina kojom postižemo rezultate nije adekvatna, ali ja mislim da je primerena okolnostima u kojima se nalazimo. Efikasnost Vlade je na nivou onoga što je moguće ostvariti u datim okolnostima“, rekao je premijer Mirko Cvetković.

Da li u istoriji Srbije postoji važniji datum od 28. juna? Verovatno ne, ali taj dan, poznatiji kao Vidovdan, ušao je u istoriju ove zemlje ne samo zbog politički višestruko zloupotrebljenog boja na Kosovu već i niza drugih događaja. Da podsetim na neke, 1914. sarajevski atentat - Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i princezu Sofiju, čime je počeo Prvi svetski rat. Atentat postao i ostao primer različitog tretmana klasičnog terorističkog akta. Princip za neke heroj, za druge terorista, izgubio ulicu u Sarajevu, naravno u Beogradu opstaje.

Slučaj „fotomontaža“ je počeo u subotu, 19. juna. Na humorističkoj strani Blic je objavio fotomontažu muftije Muamera Zukorlića u pravoslavnoj svešteničkoj odori sa krstom na glavi. Nisam je videla, ali mi je slikovito opisala zgrožena rođaka, takođe muslimanka. „Muftiji stavili krst na glavu, a u ruku onaj štap što nose popovi, strašno“, uzrujano mi je objašnjavala.

U sred globalne „obamanije“, koja je svet najžešće drmala odmah po izboru Baraka Obame za predsednika SAD, u mnogim državama su se političke elite i javnost zapitali da li imaju „svog Obamu“? U Srbiji to i nije bila dilema pošto je Srđan Šaper čini mi se i pre „istorijskih“ američkih predsedničkih izbora izjavio da je Boris Tadić naš Obama.

Odlična vest iz Luksemburga. Ministri spoljnih poslova EU parlamentima svojih zemalja predložili su ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Mada su dežurni optimisti u Beogradu očekivali da ministri spoljnih poslova razmatraju i Evropskoj komisiji proslede kandidaturu Srbije za članstvo, to se nije desilo, a kada će, ne zna se.

Saudijska Arabija je, verovatno svi znamo, konzervativna, teokratska kraljevina u kojoj vlast pripada kraljevskoj porodici. Monarh, međutim, mora da ima podršku verskih vođa-ulema. Pravni sistem se temelji na šerijatu, verska policija je snažna, nema političkih partija i ustava. Umesto ustava imaju Kuran. Imaju i najveće rezerve nafte, što ovoj zemlji daje moć i blagostanje.

Neki su se nadali da će 2. jun 2010. biti zabeležen za budućnost, na primer kao: „U Sarajevu održana konferencija EU - Zapadni Balkan. Na konferenciji najavljen prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2014. ili bar 2018.“

Poslednje dve-tri večeri pokušala sam da načinim lični podvig i gledam najpopularniji rijaliti šou „Farma“. „Možeš ti to, Safeta“, hrabrila sam se u nedelju uveče, upalila TV usred neke svađe između „farmera“. Između brojnih „pi, pi, pi“ signala koji su „pokrivali“ psovke, uspela sam da razaznam da je na jednoj strani pevač narodne muzike Miloš Bojanić, a na drugoj nekoliko likova. Jednog sam prepoznala kao „Gagi-Đogani“ igrača-pevača, koji je vrištao, drugi je dugokosi Firči, nekadašnji rok bubnjar, koji je psovao, a ime i zanimanje trećeg ne znam. Mlad je, nosio je kapuljaču i naočare za sunce u sred sobe, pušio i stalno Bojaniću duvao u lice.