Svetislav Basara

Panađuri će nam doći glave. Srpska sklonost bajagi besplatnim trandibalima, festivalima, roštiljijadama, kupusijadama i koncertima dobro je poznata. Stvar se takoreći usložnjava uoči kletih izbora, izgoreli dabogda. Tih meseci se prosto ne može živeti od političarske predusretljivosti i velikodušnosti na naš račun.

Mašala, cenjeni publikume, pravna država ponovo nastupa u punom kapacitetu svoje imbecilnosti. Ovoga puta je uzela na zub novinarku „Nacionalnog građanskog“ (beše li to onaj „Građanski list“) sporadi toga što je „odavanjem državne tajne ugrozila bezbednost zemlje“. Ako vas ovo podseća na Miloševića vakat, treba da znate da je svaka sličnost slučajna. Glupa vest je koincidirala s jednom drugom, ovoga puta tužnom vešću, da u Srbiji, saglasno rezultatima Popisa živi 200.000 ljudi manje nego pre deset godina. Ej, more, 200.000, toliko je vojnika imala JNA, četvrta sila u Evropi. Lepo, bogami. Približno jedan Novi Sad manje.

Mudra politika donosi zrele plodove. Čitam prekjuče u novinčinama da je neki maloletnik izbo nožem devojku samo zato što je nosila majicu sa oznakom LBGT populacije. Momak je, budući maloletan, pušten iz pritvora, devojka je valjda dobro, a policajni popečitelj je - ovo je zanimljivo - u Bajinoj Bašti izjavio da „to što je zabranio Paradu ponosa ne znači da je otvorio sezonu lova na druge i drugačije“.

Uvek to tako ide: tražim jednu knjigu, a nađem neku drugu koja me zainteresuje, pa dignem ruke od tražene, zavalim se u fotelju i krenem da čitam. Ovoga puta sam naleteo na „Drugi svetski rat“ Vinstona Čerčila (tomovi su to) za koje delo je, ako se ne varam, dobio Nobelovu nagradu za književnost. Nije to bio jedan od Komitetovih promašaja, bar ne veliki. Čerčil je bio čovek od pera, a imao je, bogme, šta i da kaže.

E pa, cenjeni publikume, od danas smo kandidati za EU. Nije to mala stvar. Gospodar nam je poručio da budemo ponosni, pa ko ima mogućnosti da se ponosi, neka se ponosi. Evroskeptici svakako neće. Nekako su ambivalentni: s jedne strane besni zbog, makar i simboličnog približavanja mrskoj Evropi, s druge strane - bagatelišu. Tja, propala Evropa, luk i voda, trice i kučine. I među vladajućom koalicijom opada evroentuzijazam. Kud god se okreneš - nigde entuzijazma.

E, dame i gospodo, svetom Savi pripisuju autorstvo rečenice da smo mi, Srbi, istok na zapadu i zapad na istoku, to lepo zvuči, a ništa ne znači, što me navodi na jeretičku pomisao da su tu rečenicu svetom Savi, koji nije razmišljao u hladnoratovskim kategorijama, u usta stavili zagovornici takozvanog „svetoslavlja“, ekipa, dakle, koju bi svetitelj - garantujem ovo - dobro isprašio motkom.

Matuška Rusija se najerezila na Danas, a Panoviću se izgleda smeška Sibir. Tako stvari stoje, cenjeni publikume, u takozvanoj suverenoj Republici Srbiji. Danas objavio dva-tri, ne znam tačno koliko, tekstova o sumnjivim vezama ovdašnjih rusofila i Rusije, baćuške se narogušile. Kao i naši teoretičari zavera, i ruski su sveznalice, pa je u tom smislu ugledni moskovski žurnalista otkrio da, u stvari, iza cele ujdurme stoji Brisel koji SMS porukama redakciji Danasa šalje naloge kako da pokvari „vekovne bratske odnose“ dvaju naroda, za svaki slučaj ojačane „naftnim ugovorom“.

Duh devedesetih je definitivno preovladao u zemlji Srbiji. Rata, verovatno, neće biti jer - ovo smo već apsolvirali - rane i džebane nema. Ali svega će ostalog biti. Što znači da će ionako jadni kriterijumi biti još više sniženi i da ćemo se konačno i izgleda neopozivo zaglibiti u kaljugu tribalizma.

Crkva odlikovala Pahomija i Dačića! Ovog drugog zbog toga što je - kako reče ordenodavac, vladika s najpromašenijim imenom, Filaret - sprečio „Paradu srama“. Potpuno je, međutim, nejasno zbog čega je ordenovan Pahomije koga bi SPC pre trebalo da se stidi nego da ga odlikuje.

Tako to, cenjeni publikume, biva u zajednicama kojima dominira društvena i svaka druga laž. Laganje i obmanjivanje je uvek dvosmerno, što će reći – onoliko koliko si obmanuo bližnjeg, isto toliko si obmanuo i samog sebe. U stvari – u goroj si poziciji. Postaješ talac sopstvenih laži i obmana. I na kraju je teško, ako ne i nemoguće, ispetljati se svega toga.

Svojevremeno je Vasilij Rozanov - tom čoveku, dame i gospodo, treba verovati - izjavio da su političari ljudi poslednje vrste. Nema se tome šta dodati. Samo, treba se zapitati šta li bi Rozanov mislio o toj i inače sumnjivoj branši da je počem upoznao nekog od naših politikanata?

Of, lele, kakva sreća za serkl srpskih rusofila. Jego Visokoblagorodstvo Vladimir Vladimirovič obznanio je urbi et orbi plemenitu nameru da formira Evroazijsku zajednicu koja bi - pretpostavljam - bila pandan Evropskoj uniji. Takođe pretpostavljam da u toj zajednici namerava da okupi sve one države koje zbog blizine Matuške ne mogu odbiti ljubazni poziv, kao i one koje su spremne da dobrovoljno poture sopstveno dupe kao antiraketni štit.

Nakon što je (možda) uvideo da je zabrana Parade ponosa bila još jedna u seriji grandioznih brljotina počinjenih u poslednjih mesec i po dana, naš Gospodar je naložio svojoj državi da pokaže zube, a on potegao na otvaranje mitološkog mosta kod Beške. Izgleda da je od strane nadležnih službi obavešten da ga je Željko Cvijanović otpisao i da se rodoljupci spremaju za preuzimanje vlasti. Eh, puste sanjarije!

Eh taj Utisak nedelje. Svašta se tamo može čuti. Pa smo tako u prošlu nedelju čuli Đilasa, Dragana, ne Milovana, kako samouvereno kaže da „naše društvo nije spremno za Paradu ponosa“. To me podseti na sličnu svojevremenu izjavu Bulatovića, Rada, ne Miodraga, saglasno kojoj „ne postoji politička volja da se istraže zločini“. Pa me te dve izjave pogružiše u sumorna razmišljanja.

Odavno se, cenjeni publikume, nismo doticali teologije, pa ko velim - da obnovimo gradivo. Budući da se ovih dana sve vrti oko Parade ponosa, nije zgoreg da vidimo kako tu stvari stoje. I protivnici i zagovornici paradiranja homoseksualaca svoje argumente temelje na citatima iz Starog Zaveta. Ne pada mi na pamet da ustvrdim da Novi Zavet blagonaklono gleda na homoseksualnost, ali Novi Zavet ne gleda blagonaklono na čitav niz ljudskih grehova i mana.