Svetislav Basara

U pravu je legendarna vašarska poslenica, Marika – ko nabije, taj dobije. Nabih onomad botove na Crven Ban, botovi momentalno zaćutaše. Preseo im valjda sendvič sa podrigušom. Ali uzvratiće oni udarac! Nalupaće mi oni minusa i minusa, a i nalupaće se, znate na šta mislim.

Još birvaktile sam ja lansirao tezu – u nedostatku dokaza samo u zajebanciji – da su neke stvari u našoj istoriji postavljene naopačke.

Čuo sam ja za postojanje takozvanih "botova", divnih stvorenja koja za bednu nadnicu (stalno se pominju neki sendviči) udaraju minuse ispod tekstova nedržavotvornih i antiprotivnih autora.

Čudo su jedno nedremanost, hipersenzitivnost i visoki kriterijumi, posebno u slučajevima kada mogu poslužiti kao kamuflaža za niske strasti.

Zna li se dokad će trajati izložba "Necenzurisane laži"?

Je li, more, Panoviću, sećaš li se kad smo vaktile raspravljali da li je Osvald Špengler povratak Evrope u varvarstvo predvideo za 2011. ili 2013?

Evo, prođe onoliko vremena od Ocove više nego ubedljive izborne pobede, a još se ne zna ni ko će sve sedeti "na vladi" ni kada će vlada definitivno zasesti.

Videh u novinčinama da je spoljni Dačić, gostujući na nekoj televiziji, blagoizjavio da on nije poredio peti oktobar i puč u Turskoj - pu, pu, pu, daleko bilo - nego je samo skrenuo pažnju na “strani uticaj”, što mi, budući da je pre par dana govorio dibidus drugačije - o čemu postoji gomila dokaza na kojima se još nije osušila štamparska boja - dade ideju da subotnju kultrunu kolumnu posvetim - kulturi laganja.

Elem, videvši u sredu uveče da je Nedeljnik najavio opširan intervju sa Politikinom ex glodurkom, Ljiljom Smajlovićkom, proveo sam besanu noć i ranom zorom odjurio do trafike da kupim rečenu štampanu stvar.

Ne znam, u stvari, šta je ideja narodnog pokreta "Ne da(vi)mo Beograd", a čisto sumnjam da to i narodni pokret zna.

Elem, Socijalstička partija Srbije prekjuče je svečano i radno - kako ljudima posebnog kova i dolikuje - proslavila dvadeset i šest godina postojanja, a imala je, bogme, šta i da slavi.

Eh, da je džumhurbaškan Erdogan imao Informer i pripadajućeg mu glodura - koji bi stvar u korenu sasekao - ne bi satima grizao nokte u avionu i čekao da stambolska sirotinja raja razoruža, išamara i poapsi pobunjenu vojsku.

Vreme je definitivno pregazilo štampane medije.

Da, ne dao Bog, nekim slučajem ne bi zaostao za Ocovim miljenikom, Vulinom, kontrazločinstvu se odao i (bivši) spoljni popečitelj Dačić.

Sve se nešto ovih dana pitam, gde li je ono divno stvorenje, Vulin Aleksandar, šta li radi, šta mu se događa.