Svetislav Basara

Izgleda da se ljudima posebnog kova, Dačiću i Vulinu, nešto pričinilo, pričulo - ili im je, pre će biti, neko nešto nepravovremeno došapnuo - pa su kukuriknuli pre svitanja, znate na šta mislim - na pokušaj naknadne beatifikacije Miloševića.

Videh jutros u rubrici Pitanje/ odgovor da se rasplamsava polemika na temu - da li je Danas tabloid ili nije i eto ti na pomolu još jedne srpske podele.

Samo što je - provučen ruskom iglom i koncem kroz Ocove iglene uši - zaseo "na vladu", spoljni se popečitelj, Dačić, odao svojim omiljenim rabotama.

Zbogom drekavci, doviđenja teladi sa tri glave, asta la vista proplakale ikone, svanu konačno i nama, kolumnistima, – proradila je skupštinska kalakurnica, temelj srpske duhovne vertikale i neicrpno vrelo zajebantske inspiracije.

Izgleda da sam - božemeprosti na poređenju - krenuo stopama našeg Spasitelja jer mi je pošlo za rukom da jednom kolumnom nahranim 5000 takozvanih botova, ne doduše ribom, nego sendvičima i ne baš njih 5000 - malčice sam preterao - ama ispodfamozni komentatorluk mi sve više liči na menzu iliti, kako se to nekad zvalo - restoran društvene ishrane, za koji ketering obezbeđuje SNS.

Nisam slušao Vučićev ekspoze - ali meni se to može, za razliku od poslanika opozicije za koje sam - glasao da me zastupaju u skupštini, a ne da iz nje izlaze čim ih zasvrbi guzica.

Novovladin hit dana - ne samo u Srbiji, nego i u regionu, a i šire - ipak je novopopečiteljka, Ana Brborić, prva gej dama u mačističkoj istoriji Balkana koja se vinula do ministarske fotelje

Pre neki dan, u prostranom intervjuu datom mojoj omiljenoj žutari Blicu, opštenarodni poslanik Đorđe, Vukadinović, optužio je Oca Vučića i njegovu kamarilu.

Eh, šta ti je sređena država! Ništa ta ne prepušta slučaju!

Doguzeljasmo nekako - uz minimum žrtava u ljudstvu i materijalu - do takozvanog vikenda, preostaje nam samo da, kako se to stručno kaže, rekapituliramo prošlonedeljna smatranja na temu novije i tekuće srpske istorije, pa da polegamo.

Doguzeljasmo nekakako – uz minimum žrtava u ljudstvu i materijalu – do takozvanog vikenda., preostaje nam samo da, kako se to stručno kaže, rekapituliramo prošlonedeljna smatranja na temu novije i tekuće srpske istorije, pa da polegamo.

Pročitah negde - ko će u ovoj gužvi znati gde - da bi pokret Ne da(vi)mo Beograd lako mogao prerasti u "respektabilnu" političku stranku.

Svakog jutra čitam nastavke Đorgovićeve sage o lažnim disidentima i svakog sam jutra sve sam uvereniji da je naslov knjige trebalo da bude "tragikomedija", a ne "tragedija", objasniću jednom i zašto.

Furtutma povodom - da se odmah razumemo, nepotrebne i besmislene - izložbe bajatih novina u galeriji Progres, kako vidim, ne jenjava, nema takoreći srpskog siročeta koje nije naoštrilo Crven Bančić i dalo oduška pravedničkom antiizložbenom gnevu, što je - takođe da se razumemo - stvar legitimna i nezazorna, ali mi se čini nekako preterana.

Videh jutros da je Danas objavio još jedan odlomak iz Đorgovićeve knjige "Tragedija jednog naroda", kojoj bi bolje pristajao naslov "tragikomedija" ili "horor burleska".