Svetislav Basara

Ne bi ti novorodoljubi svih naših naroda i narodnosti - ma koliko u zvezde kovali svoje "najlepše jezike na svetu" - rekli "napetost" umesto "tenzija", pa taman da ih na muke turiš.

Sećate li se sa kakvih su se visina ovdašnji samosvesnici i samobitnici sprdali - i to s pravom, ako mene pitate - sa pesmuljkom Danke Deutschland.

Sećate li se sa kakvih su se visina ovdašnji samosvesnici i samobitnici sprdali - i to s pravom, ako mene pitate...

I - šta kažem? Kakva je Politika bez Smajlovićke?

Postojao je nekada i taj magazin, ali nostalgija nije naša tema.

Kao da sezona drekavaca, proplakalih ikona i teladi sa tri glave nije prošla, kao da je malo svakodnevnih pičvajza i senzacija, moja omiljena žutara, Blic, ponovo je iz naftalina izvadila famozni HAARP.

Današnje ćemo Famozno, kako Bog i zapoveda, a ja se prečesto oglušujem o tu zapovest, konačno posvetiti kulturi.

Elem, Oco Vučić je lupio istorijskom rukom o astal.

Vratili su se naši zlatni, srebrni i bronzani momci i devojke sa Olimpijade.

Mic po mic dođe vakat da se srpskom narodu i senatu podastru redovni izveštaji o imovnom stanju državnika.

Prođe i Olimpijada! I - šta sad? Kako šta?

Eh, pusta Srbijica, uvek ili u agoniji ili u ekstazi.

Ima inastavak: ova zemlja biće ruska. Afera “Milošević” ne jenjava. Naprotiv! Usložnjava se. I – šta da vam kažem.

Sve su - vidim u novinčinama i po kojekakvim sajtovima - učestalija huškanja da pokret Ne da(vi)mo Beograd preraste u političku organizaciju koja bi trebalo da učestvuje u izbornim trkama i - ako Bog da - osvoji zavidan broj poslaničkih mesta.

Nema srpske slave - ne samo u beogradskom slavskom pojasu, nego i šire - bar ja nisam bio na takvoj, na kojoj se neće povesti reč o politici (u novije vreme i o geopolitici) i na kojoj se - kao opravdanja za sve srpske brljotine - neće pomenuti petovekovno robovanje pod Turcima.