Svetislav Basara

Kratak sadržaj prethodnog nastavka.

Kaže, između ostalog Šainović, da sam ja nešto promrsomudio o nekakovoj presudi, što mi je, budući da sam tanak u toj materiji, ostalo nejasno, a da sam posle nastavio da "krečim" po Miloševiću "po starom"

Hrvatska je bar smogla snage da nacrta svoje granice i da se svede na koliko-toliko razumnu meru, za razliku od Srbije, čije su granice postavljene daleko izvan granica njenih mogućnosti i još dalje izvan granica razuma, a postojeće liče na razvaljeni seoski plot, ili na nešto još gore.

Država, rekoh, sa čije se teritorije - i to na potezu od najmanje sto pedeset kilometara - vide teritorije drugih država nije država nego ničija zemlja.

Nezavisnost pa nezavisnost, samobitnost pa samobitnost, državnost pa državnost, svejedno što za to nema ni osnovnih uslova.

Nešto kasnije, kada sam se malo odmorio, primetih da je tokom 68 koma nešto sati, koliko sam bio odsutan, Stojković ostario najmanje 20 godina.

Verovatno ste čuli za ime Osvald Mozli.

Kontam nešto preko vikenda potaknut periodičnim pomamama oko ulica nazvanih po - ovoj ili onoj čaršiji - nepoćudnom piscu ili umetniku i evo šta sam dokontao:

Nema mira na beogradskim ulicama.

Demokratski poredak - napisao je jedan vispreni anglosaksonac, kome sam u staračkoj demenciji zaboravio ime - funkconiše dobro (iliti najmanje loše) tamo gde su ljudi (bar u većini) spremni da političku volju podvrgnu pravilima i proceduralnosti, ali da u sredinama - a balkanske su takve - u kojima politička pravila i proceduralnost dopadnu šaka samovoljnih pojedinaca, politička kola vrlo brzo krenu nizbrdo i stvar završi u sveopštem pičvajzu.

Velika se teološko-politička furtutma podigla oko podobija Bate Gašića živopisanog rame uz rame sa Jovanom Krstiteljem - iliti Pretečom - na fresci u nekoj kruševačkoj crkvi, sledstveno se i moja malenkost, kao teolog amater, blagoodlučila da prozbori neku na tu temu.

Budući da tokom proteklog dana nije bilo nikakvih spektakularnosti - utihnula su čak i hrvatsko-srpska prepičkavanja - a da sam iz nepoznatog mi razloga dobre volje i u zajebantskom modu, današnju ćemo kolumnu posvetiti vanzemaljcima, ne, međutim, onom turisti-Marsovcu koji povremeno gostuje u Srbiji i Famoznom, nego uopšte. Kao takvim.

Situacija se usložnjava.

Glavna tema proteklih nekoliko dana beše predstojeći referendum u Republici Srpskoj.

Ponestade juče karaktera, ne razradih temu, izostade i zaključak, pa ćemo se i danas zabaviti mistikom južnoslovenske sklonosti bogorađenju i zaklinjanju.