Svetislav Basara

Interesuje li vas možda zašto sam juče u dibidus nenarodnom maniru izjavio da masa Dodikovih kontramitingaša zaslužuje upravo Mila, a možda i nekog goreg? Iz istog razloga iz kojeg nikada nisam saosećao sa "žrtvama" šibicara i "žrtvama" berzanskih mešetara.

Nije jučerašnja kolumna ponovo štampana, ne trčite pred rudu, lovci na greške, u pitanju je naslovna varijacija na temu Mila i njegove alternative - smrti.

Izgleda da je Ocov saborni vapaj upućen banjalučkim mitingašima i konramitingašima da ispolje visok stepen "srpske demokratske kulture" imao efekta, pa se referendum pod parolom "Mile ili smrt" završio bez žrtava u ljudstvu i materijalu. I dobro je da je tako.

Verovatno ste i vi proteklih dana bili svedoci (a možda i učesnici) višednevnog javnog linčovanja Nede Arnerić, koja se onomad drznula da - mimo čaršijskog reda - padne sa terase i da se gadno povredi.

Bin Ćirjak i Bint Smajlovićka ponovo jašu. Glodurka Rotopalanke, kako čaršijski red i nalaže, na metli, a Bin Ćirjak na rasnom Crvenom Banu arapske sorte. Priča se da Atila nije silazio s konja - na kome je putovao, ratovao, jeo, spavao (gde je guzio, nije poznato ) - za Bin Ćirjaka se, pak, priča da, na podobije Biču Božijem, ne silazi sa Crvenog Bana, da na Crvenom Banu autojezdi, autojede, autospava i da sa katedre Crvenog Bana predaje neka muda umesto bubrega na Popovićperišićkinom univerzitetu, da ne kažem baš - Auto školi.

Bin Ćirjak i Bint Smajlovićka ponovo jašu. Glodurka Rotopalanke, kako čaršijski red i nalaže, na metli, a Bin Ćirjak na rasnom Crvenom Banu arapske sorte.

Juče smo apsolvirali da palanka, sama po sebi, nije ništa loše i da je, štaviše, ukoliko je deo uređenog sistema, odlično mesto za život, a danas ćemo se pozabaviti nevoljama koje nastaju kada palanka, to jeste njen duh, naumi da postane sistem, što je u Srbiji odavno postao.

Nema nam druge nego da pod sloganom - "upoznajmo palanačke filozofije da bismo ih bolje razumeli" - zađemo po palankama serbskim i da se upoznamo sa njihovim filozofijama i njihovim teorijama i praksama.

Behu burni protekli dani, već izvesno vreme nije bilo Bulazni dana, što je propust koji se pod hitno mora ispravljati. Ali i tu ima jedno "ali". Kao što "Srbijom bez komentatorluka" tradicionalno žari i pali neki tiranin, koji je uzurpirao svu vlast, tako i "komentatorlukom bez Srbije" autokratski "drma" jedan đuvegija koji je apsolutistički prigrabio lavovski deo gluposti i lupa li lupa, ne dajući ni pet para na to što mu kolege po tastaturi čame u medijskoj blokadi.

Baš se ja pitao gde li nam je Abu Ćirjak, šta radi, šta sanja, šta mu se događa, kad eto ti ga, oglasi se u prošli petak sa svog amvona u Smajlovićkinoj Rotopalanci. I - šta kažem, šta kaže Ćirjak? Duga je to priča, prepuna čuda i pokora, potražite je na internetu ako vas zanima, ja ću se ograničiti samo na jedno od mnoštva njenih osebujnih mesta.

Nije su se samo Oco i njegovi omladinci obradovali "više nego ubedljivoj pobedi", radovali su se i njegovi glasači, a moja je malenkost – zahvaljujući komedijantu slučaju – bila nepristrasnim svedokom jednog izliva glasačke radosti. I to gde? Na bezinskoj punpi u Sremskim Karlovcima na koju sam u povratku iz "upodobljenog" Novoga Sada, svratio da obnovim zalihe evro dizela i cigara.

Završi se izborni popravni ispit, istorijsko se brojanje privede kraju, DSS i Dveri uđoše u Dom narodne skupštine, što znači da će u takozvanom novom sazivu u parlamentu biti zastupljen i srpski narod iz Vladivostoka i NJižnjeg Novgoroda, doduše sa nekih (ako se drugačije ne naredi) trinaest poslanika, ali, Bože zdravlja, rašće to, a kako i ne bi kad je riba zvana Sanda ulazak u Skupštinu kroz iglene uši - cinik bi rekao na male dveri - proglasila velikom pobedom.

Ja se malo zabrojah - cinik bi rekao ko CESID i RIK - pa istrčah pred rudu i napisah da će se konačni rezultati izborne računice biblijskih razmera znati još juče (u utorak), a danas se (sreda) jako ponavljaju, tako da će Kodža, Kanda, Nebojša i Sanda tek večeras oko 11 PM moći da odahnu. Ili da uzdahnu. Videćemo.

Uskrs je - kao uostalom i Božić - sjajna prilika za srbifikaciju i banalizaciju hrišćanskih praznika, što je, po meni, logična posledica uticaja doktrine svetosavlja, koja - ima tome već sedamdesetak godina - Srbe ne poučava kako da se upodobe Hristu, nego svim silama pokušava da Hrista prilagodi Srbima i njihovim potrebama.

Ako Bog da - i ako se stekne famozna politička volja - dok budete listali ovaj broj Danasa, rezultati istorijskog brojanja izbornih glasova biće poznati, a u istoriji srpskog parlamentarizma (to je, inače, knjiga iz edicije u kojoj su izašle i "Italijanske junačke pesme") ostaće zabeležena pojava čudnih brojeva tipa 000,2, koji me navedoše na pomisao da će se na nekim budući izborima prilikom brojanja glasova koristiti i logaritmi, diferencijalne jednačine i infinitezimalni račun. Odavno im je, držim, trebalo pribeći. Iracionalno društvo i iracionalni brojevi idu u paru.