Vladimir Matković

Bludnica sa Nila opet se vratila. Kako njenom ugledu i dolikuje, bilo je to trijumfalno. Još se jednom vratila u Večni grad, koji joj nikada nije bio naklonjen. Njen povratak je gradu i svetu objavljen u svim dnevnim novinama, u televizijskim spotovima i na ogromnim posterima.

Film Sidnija Polaka „Moja Afrika“ mnogi pamte po nezaboravnom glumačkom paru Meril Strip i Robert Redford. Sniman je prema motivima čuvenog romana danske spisateljice Karen Bliksen „Afrička farma“.

„Kao da mi je netko zabio šilo pod rebra, osjetio sam uzbuđenje kao nikada u službi. Trnci su mi prošli cijelim tijelom i komešali organe za probavu te sam se jedva suzdržao. Između ostalog, kao ni itko u sali za brifing, nisam mogao vjerovati da se to dogodilo za naših života. Zar ćemo zaista napustiti Zed i napokon naseliti planet? Planet G-kategorije imao je sve što planet mora imati za naseljavanje: atmosferu, vodu, pogodnu temperaturu, život na bazi ugljika, sto drugih čimbenika za koje nikada nisam imao volje ni vremena proučiti što su.

Teško ih je pronaći na zemljopisnoj karti, za ulazak je potrebna viza i obavezna je vakcina protiv tropskih bolesti. Putnici namernici koji su se usudili da do ovog dela sveta koji se nalazi u Ekvatorijalnom pojasu Atlantika, pišu i govore da je ovo mesto komadić savršenog i izgubljenog raja.

Zvali su ga Mare Nostrum, Mediteran, Sredozemlje. Stolećima ovo more jeste bilo i ostalo ključno za razvoj ne samo trgovine već i evropske nauke i kulture. Iako danas u vreme globalizacije gubi ulogu kakvu je imalo nekada Sredozemno more sa kulturama i civilizacijama koje su kroz njega prošle za sve nas ostaje upamćeno.

Nije nikakvo čudo što je praško Društvo Franca Kafke nagradu koja nosi ime velikog klasika ove godine dodelilo izraelskom spisatelju Amosu Ozu. Ovaj veliki književnik odista i zaslužuje priznanje koje odaje počast širenju granica slobode pisane reči i prevazilaženju rasnih, klasnih, verskih i političkih predrasuda, otvarajući neophodan prostor za dijalog.

Svi koji su tamo bili govore da je poseta „Zlatnom Pragu“ nezaboravno iskustvo, kažu još i to da ko jednom ovde dođe, sigurno se vraća ponovo. Obe tvrdnje su svakako tačne. Retko ko se u češku prestonicu ne zaljubi na prvi pogled i gotovo da nema osobe koja je ne poseti barem još jednom. Poslovični Česi su prednosti svoje prestonice toliko dobro iskoristili da im se treba odati svako priznaje. Nema onoga što se u na ovom mestu ne može dobro prodati. Od kič suvenira do skupih i ekskluzivnih restorana, ali i raznovrsne kulturne ponude.

Postoje brojni dokazi, koje smo prikupljali više od pet godina, a koji ukazuju na to da je na kraju Drugog svetskog rata Hitler sa Evom Braun pobegao iz Berlina da bi iznova započeo život u enklavi pod kontrolom nacista u fašističkoj Argentini. Hitler je lagodno i srećno živeo sve do 1962. godine i čak izrodio potomstvo kaže za Danas istoričar i novinar Džerald Vilijams koji je u Beogradu predstavio bibliofilsko izdanje svoje knjige „Sivi Vuk“ koje je pisao sa kolegom Sajmonom Danstenom (Izdavač: Admiral books, prevod: Goran Skrobonja) i igrani film rađen prema motivima iz knjige. Na prvi pogled ova knjiga podseća na jednu od mnogih teorija zavere.

Verovatno najpoznatija stanovnica glavnog grada Filipina Manile bila je svojevremeno prva dama ove države Imelda Markos. U istoriji je ostala između ostalog zapamćena kao jedna od najvećih kolekcionarki cipela u istoriji čovečanstva.

Kao i mnogi turski književnici našao se pred sudom. Prema članu 516 turskog krivičnog zakona optužen je za „javno vređanje religioznih osećanja nacije.“ Reč je o književniku Nedimu Gurselu i njegovom romanu „Alahove kćeri“ (izdavač: Geopoetika, u maestralnom prevodu na kakve se nailazi doista retko Mirjane Marinković).

- Može se reći da je u pitanju ironijia savremenog društva koje je u stanju da konzumira velike količine hrane, ali istovremeno i da konzumira velike količine sredstava za mršavljenje. Ceo roman je zapravo kritika društva u kome živi pisac, zato je i napisan - kaže za Danas poznata argentinska književnica Ana Marija Šua (1951), čiji se kontraverzni roman „Teret iskušenja“ (izdavač: Laguna, prevod Branko Anđić) konačno pojavio na srpskom.

Adam Džonson je sa delom „Gospodar siročadi“, neobičnom pričom o problemima jednog čoveka u Severnoj Koreji, dobio ovogodišnju Pulicerovu nagradu za književnost. Tako je nastavljena tradicija dodele ove nagrade, budući da prošle godine nije bilo nikoga ko je, barem što se književnosti tiče, zavredeo ovo ugledno priznanje. Ovo je treća knjiga 45-godišnjeg Adama Džonsona, koji na Stanfordu koji predaje kreativno pisanje.

Romani Hilari Mantel “Vučje leglo” (Mladinska knjiga) i “Leševe na videlo” (Čarobna knjiga) su kod naše a i svetske javnosti pobudili interes za ovu britansku spisateljicu. Žiriju koji joj je za prva dva dela trilogije posvećene prvom čoveku Henrija Osmog, misterioznom Tomasu Kromvelu, dodelio nagradu “Men Buker”, ali i sve ugledniju nagradu “Kosta”, nije promakao njen neobičan, slojevit stil pisanja, ali i način gledanja na događaje koji su promenili tok ne samo engleske već i evropske istorije.

„Amerika i Evropa u velikoj meri koriste monetarnu relaksaciju. Zapravo, to je fensi reč koja označava da oni štampaju novac. A, kada vaša zemlja krene da štampa novac, onda vi ne osećate da će to biti bezbedno za vašu porodicu, već želite da imate drugu opciju i to je u mom slučaju zlato“, kaže u razgovoru za Danas Ted Hofman autor serijala „Zlatna groznica“, čija se treća sezona emituje sredom u 20 sati na kanalu Diskaveri. Reč je o serijalu koji prati hrabre tragače za zlatom u najnegostoljubivijim prostorima na svetu.

Beogradska publika nestrpljivo iščekuje premijeru filma “Na putu”, koji je uvršten u program ovogodišnjeg Festa. Film je rađen prema motivima istoimenog kultnog romana Džeka Keruaka, koji je napisan daleke 1951. godine. Zanimljiiva je činjenica da je Frensis Ford Kopola, koji je producent filma, prava na korišćenje ove knjige kupio još 1980. godine.