Zoran Panović

Sad je popularno spekulisati kako bi se ko od počivših državnika ponašao u savremenim političkim izazovima. Azem Vlasi mi je jednom prilikom rekao kako smatra da bi Tito ipak priznao Kosovo, a posebno su bile interesantne spekulacije kako bi se Nikola Pašić odnosio prema nekoj od faza kosovke krize, ili kako bi, na primer, savetovao Milorada Dodika.

U Kanu svaki čas imate osećaj da ćete na nekom ćošku da nabasate na Umu Turman. Kad ono, na Kroazeti sretnete Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, i Miću Jovanovića, rektora Megatrend univerziteta. I oni se nisu slučajno sreli na Azurnoj obali, već su obojica učesnici Vindzorskih debata, koje su se prvi put prošlog četvrtka održale u Kanu, u hotelu „Karlton“.

Ako bi gravitacija imala inteligenciju, onda bi ona možda bila nalik distorziji koju prave Nil Jang & Crazy Horse. Ako bi gravitacija imala i dušu, onda bi ona opet bila u formatu Nila Janga & Crazy Horse.

Koji su vrganji najbolji? Oni srednje veličine. Najpre ih očistimo, a zatim operemo i blanširamo u slanoj vreloj vodi. Potom ih izvadimo da se ocede i ohladimo pod mlazom vrele vode. Dobro oceđene vrganje uvaljamo u brašno, razmućena jaja i prezle i pržimo na vrelom ulju oko pet minuta. Služimo ih tople kao predjelo uz kiselo mleko ili neki sos od majoneza.

Stigao je novi 3D film iz čuvene franšize "Zvezdane staze": Star Trek: Into Darkness. Maštoviti režiser Džej Džej Abrams (koji je radio i prošli uspešni film iz istog serijala), uspeo je u gotovo nemogućem-da se "Staze" konačno ne moraju stideti pred Star Wars filmovima iz radionice Džordža Lukasa. A, setimo se da je Stenli Kjubrik govorio da ako neko hoće vizuelno da pobedi njegovu i Klarkovu "Odiseju", taj mora film da snima direktno u kosmosu. Kako to sad, pred Into Darkness 3D deluje naivno.

Sredinom osamdesetih, jedan u to vreme mladi inženjer iz „Pupina“ zatekao se u Americi na godinu dana (žena mu je dobila Fulbrajtovu stipendiju). Bilo mu je poprilično dosadno i kao božji dar video je flajer koji je dobio na jednoj večernjoj žurci. U njemu je bio poziv za zaposlene u mladoj kompaniji koja se bavi razvojem softvera.

Bio je autoritet mnogima, od Igi Popa do Halida Muslimovića, jednima kao kreativni mentor doktrinarne pop-rok lojalnosti, dok je pitanje da li bi se ovi drugi ikada setili da šatiraju vašarske pramenove da slučajno nisu zapazili neku od hiljadu maski Belog Vojvode, što je jedan od nadimaka inventivnog rok aristokrate.

Možda je Vuk Jeremić i emotivno infantilan o trošku poreskih obveznika Srbije, kako misle njegovi ovdašnji dušmani, mada „predsednik sveta“ možda i nenamerno otvara velike teme. Tu ne mislimo samo na pitanja hobita i Haškog tribunala. Doduše, njegovim dušmanima ništa ne valja: ni kad se Jeremić slika sa dvojnikom Bona Voksa, ali ni kad se slika sa pravim Stingom i pravim Stivijem Vonderom.

Uvek kad je gadno oko Kosova, i na terenu i duši, a kad se misli o budućnosti, treba se vratiti Kremanskom proročanstvu. Ako je uteha, tamo piše da ćemo mi (Srbi) biti u grdnoj zavadi sa jednim narodom (koga će biti ko mrava) i to na jugu u odnosu na nas, ali da će doći vreme kada ćemo se izmiriti - vreme kada će oni živeti tamo, a mi (pazite sad!) i tamo i vamo.

Ćaskam nedavno sa nekim mojim prijateljima Slovencima na temu raspada bivše nam države, a povodom Janeza Janše, koji je tih dana bio na otkosima. Slovenci mi kažu da je Janša uradio vrlo bitnu stvar za Sloveniju: definisao neprijatelja - JNA.

Margaret Tačer je umrla u Titovim godinama. Bila mu je i na sahrani. Dostojanstveno se u crnini poklonila pred njegovim odrom. Veze Tita i Britanaca su duboke i složene. Ali, kakve veze imaju Nikola Kalabići Margaret Tačer? Pa nije da nemaju. Doduše te veze su malkice nadrealne: Pre neki dan RTS je reprizirala (u tupom terminu oko podneva) „Poslednji čin“. Ta serija o hvatanju Draže Mihailovića (s

Ko ne veruje u ubrzanje istorije, ili misli da je to filozofski snobizam, neka pogleda put Aleksandra Vučića u poslednjih godinu dana. Čovek je krenuo na izbore da pobedi Dragana Đilasa u Beogradu (i izgubio), a sad je najmoćniji političar u zemlji koji nam saopštava hamletovsku dilemu pred kojom se Srbija nalazi.

Nekada je na televiziji (jugoslovenskoj) postojala emisija koja se zvala „Sportska sreda“. Jedna je bila posebno interesantna. Ona hladnog novembra 1989. Crvena zvezda je u Beogradu pobedila Keln sa, tada se činilo, nedostižnih 2:0 (u revanšu je bilo 3:0 za Keln), dok se sticajem okolnosti u Zagrebu igrala zaostala utakmica Kupa maršala Tita između Dinama i Partizana. Beogradski klub je prošao dalje, a domaćin „Sportske srede“ bio je zagrebački studio YU mreže, gde su se, nakon utakmice, obreli gosti Fahrudin Omerović(Partizan) i Zvonimir Boban (Dinamo).

Šta vam je simpatičnije: Glasine da bi Velimir Ilić na tacni Vuku Jeremiću ponudio liderstvo u Novoj Srbiji, ili da bi to Nenad Čanak isto ponudio Goranu Ješiću u Ligi socijaldemokrata Vojvodine? Šta li bi Vuk Drašković rekao da ga neko upita da li bi voleo da vidi Vuka Jeremića kao svog naslednika na čelu SPO?

Kada istoričar Fluk Kelso sazna za postojanje tajne Staljinove beležnice, odlučuje da sledi taj trag po svaku cenu. Put ga iz Moskve u doba Jeljcina vodi na sever - u divlje šume oko belomorske luke Arhangelsk (Staljin je verovao da je duša Rusije na severu), da bi se tamo sreo sa zastrašujućom prošlošću koju Rusija još nije sahranila. To je siže bestselera „Arhangelsk“ Roberta Herisa, jedno vreme i političkog urednika Obzervera.