Pop Up

Nina Savčić

Rođena u Beogradu. Diplomirala Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, Unutrašnju arhitekturu na Fakultetu primenjenih umetnosti, magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Trebalo bi da piše doktorat, ali zabušava. Piše svašta za decu i odrasle, slika akvarel.

Barakude u gorko-ljutom sosu

Kolektivni sportovi uglavnom isključuju pristojnost, a takva vrsta estetskog prestupa mi smeta. Zato se uzdržavam od gledanja utakmica i razgovora o sportu (samo snuker, džentlmenska igra tokom koje ćute i igrači i publika, plus, niko se ne znoji, što je neestetski detalj u ekipnim sportovima oprošten samo odbojkašima).

U mojoj glavi

Novi Pixarov animirani film. Radnja je smeštena na dva međusobno zavisna, neraskidivo vezana polja: u unutrašnji emotivno-mentalni prostor junakinje i u spoljašnji svet, stvarnost po kojoj se devojčica Rajli kreće. Od trenutka kad je prvi put otvorila oči, njenim reakcijama rukovodi pet emocija. Prva se pojavila Radost, žuta, ushićena, vetropirasta, ubeđena da je gazdarica rudimentarne emotivne komandne table. Pridružila joj se Tuga, plava, zdepasta, analitična, na ivici depresije. Celu družinu čine još neurotični Strah, dežmekasta Ljutnja i elegantno Gađenje, koje bi devojčicu trebalo da čuva od loših izbora.

O zavođenju


Ne mogu da se složim sa idejom da je Buržoaska revolucija ukinula zavođenje. Prihvatanje iluzije, čežnja za željom koja izmiče, glad koja se ne može utažiti jer na semiološkoj trpezi nema hrane... oko toga se gradi najvitalniji savremeni mehanizam. Štaviše, naša potreba da budemo zavedeni jača je od potrebe za demistifikacijom ili posedovanjem, jer u zavođenju nema ni istine ni objekta. Ako nam kao rezultat u rukama ostane roba, pošto sedimo i družimo se u potrošačkom ambijentu, samo smo naseli.

Nezgrapni čuvari Beograda

O nekim stvarima: događajima, ljudima, fenomenima... skulpturama... jednostavno ne mogu da promenim stav. Stajala sam pred grupom junaka na Trgu republike i trudila se da nađem bar zrnce simpatije prema delu mladog Podgoričanina. Ništa.

Pivo na aparatima

Ne znam koliko je vrsta piva postojalo kad sam bila mala, ali znam da nije bio veliki izbor sokova: Fruktal, Takovo, BIP... Negazirani proizvodi ovih poslednjih su mi bili omiljeni. Kad su počeli da rastu i sebi put da krče novi brendovi, BIP-ov đus (najbolji ikad) malo-pomalo je nestajao iz prodavnica, pa iz većih prodavnica, pa sa lica zemlje. Odavno se ne proizvodi.

Pivo na aparatima

Ne znam koliko je vrsta piva postojalo kad sam bila mala, ali znam da nije bio veliki izbor sokova: Fruktal, Takovo, BIP... Negazirani proizvodi ovih poslednjih su mi bili omiljeni. Kad su počeli da rastu i sebi put da krče novi brendovi, BIP-ov đus (najbolji ikad) malo-pomalo je nestajao iz prodavnica, pa iz većih prodavnica, pa sa lica zemlje. Odavno se ne proizvodi.

Revizija

Od svih poslovica koje mi padaju na pamet, retke su one što su dubinu mudrosti zadržale do danas. Mislim da ovo vreme zahteva ozbiljnu reviziju bogatog korpusa umotvorina kojima su nas kljukale knjige sa narodnim blagom.

Crtice iz života

Od svih pobeda i poraza koje smo osvajali i trpeli u proteklom periodu jači utisak na mene ostavile su dve crtice iz života, za srpski sport i politiku beznačajne.

Časna svingerska

Možda sam težak mejnstrim, ali svingeraj nije arija iz moje opere. Naravno, naivno je priželjkivati psihološki uravnoteženo društvo, jer je ono, rekla bih sve više, skup neurotičnih jedinki koje se umrežuju po afinitetima i aberacijama. Pretpostavljam da se ovo može čitati kao moj otpor priznavanju seksualnih sloboda. Zato bih da se ogradim, OK su mi gej brakovi (verovatno su jednako problematični kao i oni sa supružnicima različitih polnih aparata, jer... u krajnjoj liniji, ljudi su ljudi), ali nisu mi OK ni gej ni hetero komune.

Između reda i nereda

Učili su nas da odelo ne čini čoveka. Čini ga i te kako. Zapravo, čoveka čine telo i odelo. Čine ga još i kola, stan, radni prostor, izbor letovališta, SPA centra. Ili, s druge strane gledano, sve od napred navedenog nedvosmisleno govori o nama.

OŠ Srbija

Ponekad mi sve što gledam oko sebe i u čemu moram da učestvujem liči na neverending OŠ. Učenici sabotiraju, nastavnici sabotiraju, čistačice, rukovodstvo, računovodstvo... i to manje-više na isti način. Kao da neće biti provaljeni.

Pitam se pitam…

Društveno-političke promene često liče na geološke procese. I po tempu i po posledicama. Tempo ume da bude spor, skoro neprimetan, a posledice fatalne. Dok se ta tiha pomeranja dešavaju, ljude podešene na druge frekvencije nije mnogo briga za ishod jer mahom žive u čudnom, iracionalnom poimanju vremena u kojem je sadašnjost večnost. Čitala sam da će se za vek do dva nivo mora popeti za dvadesetak metara. Potopljeni će biti neki delovi Zemlje i naša vodena planeta će znatno drugačije izgledati iz kosmosa. Ali, mi za sada o tome ne razmišljamo, šta nas briga.
Prva Poslednja