Pop Up

Nina Savčić

Rođena u Beogradu. Diplomirala Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, Unutrašnju arhitekturu na Fakultetu primenjenih umetnosti, magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Trebalo bi da piše doktorat, ali zabušava. Piše svašta za decu i odrasle, slika akvarel.

Tajna i melanholija ulice

Da, naravno, pratila sam prebrojavanje glasova. A dok sam slušala kako se menjaju brojke, gubeći koncentraciju i padajući u plitak san koji se prekidao kad čujem "cesid" i "rik", razmišljala sam o čudnim vezama, asocijacijama... Evo primera: neko vam kaže Srbija, a vi ako ste stranac pomislite na lud provod i lepe žene, za malo para i jedno i drugo. Onda vam neko kaže Jugoslavija, a vi se setite Tita i Dana mladosti...

Hit dana

Čudna stvar mi se dogodila pre neko veče... Išla sam trotoarom i trudila se da izbegnem decu bicikliste koji voze ko da su na svetu jedini. Dok sam se pitala ko ih vaspitava, ako iko, pored mene je prošao klinac, takođe biciklista, pa takođe sasvim nezainteresovan za to što oni bez točkova dele istu štraftu asfalta s njim. Ali, za razliku od ostalih, on je vozio sporije i pevao Odu radosti.

Ovo nije lula

Vlasnici restorana, bifea, bistroa, barova itd. neće morati da se upuštaju u zametnu aktivnost menjanja imena svojim objektima (na papirima, pečatima, reklamama, na flajerima, bilbordima...). Nije mi jasno kako je moglo da dođe do tako ozbiljne greške u formulaciji sporne tačke zakona. Čini se da je potrebno pojačati državnu administraciju, a ne gasiti je.

If you want to be the boss you have to pay the fee

Koristan projekat bio bi napraviti rečnik pesama popularne kulture (pop, narodnjaci, folk, razni hibridni žanrovi), mnogo bi rekao o nama. Zatim, ne bi bilo loše baviti se komparativistikom: međukontinentalne razlike, međužanrovske razlike, ljubavne pesme na islamskom terenu prema istoj temi u pravoslavnom popu...

If you want to be the boss you have to pay the fee

Koristan projekat bio bi napraviti rečnik pesama popularne kulture (pop, narodnjaci, folk, razni hibridni žanrovi), mnogo bi rekao o nama. Zatim, ne bi bilo loše baviti se komparativistikom: međukontinentalne razlike, međužanrovske razlike, ljubavne pesme na islamskom terenu prema istoj temi u pravoslavnom popu...

Negde se krije opasna greška

Kad se okrenem oko sebe, često vidim da muškarci reaguju na silikonom dorađene cice. Njihov final touch je garderoba koja pokazuje sve što može da se pokaže i sveže dekorisano sve što iz tela raste: oplavljena kosa, trepavice umočene u slojeve maskare i nokti oivičeni cirkonima. Mislila sam, OK meni one liče na pokretne instalacije, ali ja sam samo žena, sve muško prilično mi je strano. Kad kažem "sve" mislim na način razmišljanja, vrednovanja i sl.

Dve Srbije

U svemu se delimo na dve grupe. Recimo, postoje leva i desna Srbija. Ili, postoje gornja i donja Srbija. Dalje, delimo se na zvezdaše i partizanovce. Delimo se na one koji vole Cecu i one koji ne vole Cecu, na one koji čitaju i one koji ne čitaju, one koji puše i one koji ne puše... Između ostalog, delimo se na one koji peru ruke pre jela i one koji ne peru ruke pre jela ili pre nego što nekom naprave jelo. Poslednja podela mi je posebno zanimljiva.

Me, myself and I

Jedan od značajnijih izuma našeg egocentričnog doba je selfi. Ne znam kako se ranije nismo setili toga. Bili smo, možda, preterano zagledani u ogledalo. Da, i mobilni telefoni su morali ozbiljnije da uđu u upotrebu, i opamete se...

U hladu zlatne palme

Kan je Zlatnu palmu položio na film Dipan. Kako pobednika ne bi trebalo propustiti (žirirala su braća Koen), dva sata sunčanog vikenda spucala sam u SC-u.

Same old, same old

Baš kad odlučim da se skinem s dnevnih novina i TV-a, kad u ruke uzmem knjigu od 300 strana, desi se nešto značajno. Za Ekovu smrt sam saznala sa zakašnjenjem. Bio mi je jedan od omiljenih živih teoretičara, semiologa. Kako je moguće da ga niko od mojih prijatelja, niko po autobusima i tramvajima nije pomenuo, bar uzgred... Sumnjam da bi upokojavanje zvezde tabloida prošlo tako tiho. Ova godina je krenula mračno. Prvo Bouvi, zatim on... Bojim se za zdravlje Tima Bartona...

Lažnjaci

Ima neke neodoljive privlačnosti u sinetičkim materijalima. Svila je, recimo, nežna i lepo pada, ali veštački materijali ne moraju da se peglaju, sa njih se fleke skidaju lakše. Ima ih toliko kompaktnih da vam sibirski vetar i mraz ne mogu ništa, takođe toliko otpornih da vam ni šetnja po drugim nebeskim telima i okolini ne smeta (odličan primer su marsovski kostim Meta Dejmona, galaksijski Klunijev i Sandre Bulok). Možete da se ogrnete krznom leoparda koje nije videlo savanu (često ni zoološki vrt, izuzev ako se u tom zverinjaku upriliči dobrotvorni folk koncert).

Šta je maskulino, šta feminino danas?

Kada sam jednom prilikom pisala o seriji Seks i grad, stavila sam je u kategoriju sitkoma. Stručna javnost, bar onaj njen deo koji se pita, vratila je tekst sa napomenom da je u pitanju sapunska opera. Ne vredi objašnjavati, ostavila sam neku neodređenu formulaciju i nisam se bavila žanrovskim određenjem. Naime, ova poznata serija sa mnogo sezona i sa neumornim reprizama, ima elemente i jednog i drugog žanra. Ali ima i dodataka. Pošto se oslanja na ikonografiju modnih časopisa, ona uz žanrovsku mešavinu nosi i zanimljive kombinacije medija. Pripada nekom hibridnom ostvarenju. Zato je veoma zanimljiva.

Varijacije na Bahove teme

Od 15. januara naovamo, glavni problem novoizabranog UO RTS-a je učešće gospođe Šujuice u rijelitiju. Mene to ne šokira, svi imaju pomalo putera na glavi. Ali... da li je neko, iko, video njene slike? Slično se pitam i za A. Komnenovića, svežeg člana UO RTV-a. Našla sam njegovu prijavu u PDF-u. Tu čitko piše da je on "jedan od najpoznatijih i najpriznatijih audiovizuelnih umetnika sa ovih prostora". Nije precizirano koji je prostor u pitanju, ali ako se proteže čak do Beograda, biće da sam prespavala celokupnu njegovu bogatu umetničku karijeru. A prespavao je i Gugl.
PrvaPoslednja