Svetislav Basara

Prava je šteta što se nedavno smenjeni episkop Filaret nije blagovremeno i u potpunosti posvetio politici. Da je tako postupio, bilo bi to mnogo bolje i za crkvu i za politiku. A svetsko zlo bi - kako ćemo videti - bilo na gubitku.

Ako nešto ne krene po zlu, eto nama još jedne partije nastale iz raspadanja Demokratske stranke. Pre nego što pređemo na stvar, osvrnuću se načas na istoriju tog raspadanja, koje nije pojava od juče. Kakvog crnog juče! DS se počela raspadati takoreći od dana osnivanja. Pa šta, graknuće drkadžije, to je baš demokratski. Formalno posmatrano, to možda jeste demokratski - neka cveta hiljadu cvetova - ali je DS neprestanim deobama načisto urnisala demokratski potencijal Srbije, koji je danas neuporedivo manji nego pre četvrt veka.

Overlordova zvanična poseta Albaniji, protekla bez žrtava u ljudstvu i materijalu, navela me je da se odam južnoevropskom vizionarstvu i mirotvorstvu, što me ipak neće sprečiti da se uzdržim od uvaljivanja dubara. Idemo odmah in medias res. Tvrdim da balkanski problem nisu teritorije i granice - na ukletom poluostrvu lebensrauma ima napretek - glavni balkanski problem su balkanske glave, tačnije njihov sadržaj, a najtačnije zadrtost koja bi se slikovito ovako mogla opisati: Neka je moje parče zemlje zaparloženo, neka mene za to parče boli Crven Ban, ali to parče zemlje je MOJE i ubiću svakoga ko se drzne da na njega kroči nogom.

Juče smo, žčestnejši čteci, imali još jedan istorijski dan. Nije mala stvar. Prva poseta jednog srpskog premijera Albaniji, prvi put se u Tirani zavijorila srpska zastava! Prvi put intonirana srpska himna! Sve u svemu - bilo je tu mnogo "prvih puta", a opet, sve je nekako izgledalo kao da se istorija ponavlja. Jesu tom zgodom Vučić i Rama ispalili plotune poruka dobre volje, koje su zasigurno prijale ušima briselske administracije, ali lepo se videlo da Vučiću nije baš drago što je u gostima - iako je tvrdio da je ponosan - a isto tako se lepo videlo (doduše nešto manje) da ni Rami nije nešto naročito milo što je domaćin i da tu, u stvari, nikakve posete ne bi ni bilo da se u celu stvar nije umešala takozvana višnja sila.

Šta se dobija spajanjem "Ruskog ekspresa" i "Politike". "Ruska Politika ekspres", eto šta. Na takva tabloidna razmišljanja naveo me je intervju sa šefom "Ruskog ekspresa" u Srbiji, stanovitim Jevgenijem Baranovim, objavljen u - "Politici", a da gde bi drugde.

Politički život načisto zamro, ekonomija na izdisaju, kultura u čabru, sport u rasulu, novine sve dosadnije, novindžije sve nepismenije, komentatori sve gluplji, dobro ide još samo rijaliti programu "Parovi", starletama, ubicama žena, saobraćajnim nesrećama i - ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja - strankama takozvane krajnje desnice.

Ratovi, velike katastrofe uopšte, sjajna su prilika da se belosvetski psici, filozofi i intelektualci opšte prakse pokažu kao humanisti i pravednici, pritom s indignacijom odbijajući svaku primisao da u njihovom angažmanu ima podosta samoreklamerstva, a ponekad, bogme, i lepe zarade. Tako je bilo i tokom rata u takozvanoj bivšoj Jugoslaviji.

Ko bi rekao, čestnejši publikume, da će rehabilitacija Draže Mihailovića, umesto očekivanog nacionalnog pomirenja, dovesti do novih srpskih podela. I to u vladajućoj koaliciji. I to pred očima čitave javnosti! V čjom bylo djelo? Olivera Kovačević pozvala u emisiju "Da, možda, ne" spoljnog popečitelja Dačića i - počev od te večeri vanstranačkog intelektualca (sic!) - prezidencijalnog sovjetnika Olivera Antića. Sasvim predvidivo, Ivica i Oliver su se brzo pokarabasili. Dačić je neodustajno dokazivao da je Draža okupatorski sluga i koljač, a Antić je još neodustajnije uzimao Čiču u zaštitu, ali i jedan i drugi su sluđenom auditorijumu ostali dužni objašnjenje: Kako to, ako su već ljuti ideološki neprijatelji, bez problema participiraju u istoj vlasti.

Doguzeljasmo do vikenda, hajde da malo danemo dušom od subkarukaturalne politike i da se pozabavimo stvarima “od kojih se ne živi”, ali koje itekako umeju da zagorčaju život. Uzmimo primer pravopisa. Kao i sve ostale stvari koje nastoje da unesu nešto reda u okolni haos – zakoni, na primer – pravopisi su puni rupa, a rupama naročito obiluje Pravopis srpskog jezika. Cinik bi rekao: kakvi putevi, takav pravopis. I ne bi mnogo pogrešio. Nije stanje puteva baš toliko nepovezano sa stanjem pravopisa.

Odvajkada znam za Duška Petričića, ali sam ga upoznao tek pre pet godina i to gde? Bogu iza leđa, u Kanadi, preciznije - u Torontu. Došli Duško i Dragana da pogledaju neku moju komendiju koja je tamo je li gostovala, posle priredbe malo popričali, ja se požalio na kanadski antipušački fašizam, a Duško me pozove da sutradan dođem kod njega kući, pa da pušimo do mile volje. Rečeno - učinjeno. Sutradan uveče smo Duško i ja do neko doba pušili i razgovarali. Zapamtio sam dobro taj razgovor.

Odvajkada znam za Duška Petričića, ali sam ga upoznao tek pre pet godina i to gde? Bogu iza leđa, u Kanadi, preciznije - u Torontu. Došli Duško i Dragana da pogledaju neku moju komendiju koja je tamo je li gostovala, posle priredbe malo popričali, ja se požalio na kanadski antipušački fašizam, a Duško me pozove da sutradan dođem kod njega kući, pa da pušimo do mile volje. Rečeno - učinjeno. Sutradan uveče smo Duško i ja do neko doba pušili i razgovarali. Zapamtio sam dobro taj razgovor.

Jedan je pisac iz XIX veka - čijeg se imena trenutno ne mogu setiti - dalekovido rekao da je svet počeo da odlazi dođavola onoga momenta kada su jutarnju molitvu zamenile jutarnje novine.

Vidim da je Overlord održao sastanak sa predstavnicima takozvanih nevladinih organizacija, a negde pročitah da je na tom sastanku bio skloniji da sasluša "drugu stranu" nego da drži govorancije - novo mi je to bilo čuti, ali svakako zaslužuje da bude pohvaljeno.

Taman se malo smiriše četničko-partizanske srpske podele, kad eto ti srpskih podela na mestu na kome - bar se tako smatra - ne bi trebalo da ih bude - na zasedanju Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Arhijerejska trvenja su, predvidivo, izazvala veliku pozornost srpskih novinčina, vazda željnih jakih senzacija. Jer, pazite: vest da su se potukli Zoran Ćelo i Mile Murga, vođe navijača Rada i OFK Beograda, prolazi nezapaženo, ali hedlajn - pobili se vladika Ananije i vladika Tihon - to i te kako podiže tiraž.

Vidim da je subotnja antirehabilitaciona kolumna dolila još malo ulja na vatru srpskih podela. Čak je u svetu neđelju osvanula i na sajtu B92, a tamo ne osviću bezvezne vesti. U međuvremenu se, po istom pitanju, oglasio i Overlord, a i "najstariji dnevnik na Balkanu" je svoju "Temu nedelje" posvetio ovom "gorućem pitanju".