Svetislav Basara

Fokusiranost pažnje načelno je stvar za svaku pohvalu, ali kada se izmetne u maniju, onda proizvodi mnoge štete po istoriju i život.

Danas je vrlo šik biti "protiv" Vučića. Baš.

Pa dobro, šta kažem - kakve su šanse za raspisivanje ustavotvorne skupštine. Da budem kratak - nikakve!

Godinama ja tvrdim (i, naravno, džaba krečim) da ovdašnji "patrioti" i "nacionalisti" na dnevnoj bazi - i na rečima - Srbiju uzdižu do sedmih nebesa, a da je u realnosti (na koju, saglasno Vladeti "DSS" Jankoviću, nemamo pravo ni obraćati pažnju) guraju pravo u pakao.

Dovukosmo se nekako i do subote, dana rezervisanog za kulturu, pa sam odlučio da se bar danas okanem analne speleologije i neprotestantske etike mladih “protestanata” i da malo uozbiljim ton.

DŽaba sam prekjuče krečio, protesti su se "radikalizovali", a kakva bi to bila radikalizacija ako se u nju ne bi umešao i vrhovni radikal Vojo Šešelj.

Dupeuvlačenje - stari zanat, koje je u Srbiji odvajkada bio unosan posao...

Danas se protesti nastavljaju, najavljena je, kako vidim, i njihova "radikalizacija", što je bila vest koja je u krugovima dvojke podigla adrenalin i očekivanja do nebeskih visina.

Situacija se usložnjava, pa je u skladu sa složenošću situacije na naslovnoj strani svetonedeljnog broja moje omiljene žutare, Blica, osvanuo senzacionalistički naslov - SAZNAJEMO! SNS NEMA VEĆINU DA IZGLASA ANU BRNABIĆ! ODLAŽE SE SEDNICA SKUPŠTINE!

Ne sećam se (poodavno je bilo) da li sam u serijalu o starim srpskim zanatima pomenuo dupeuvlačenje kao jedan od najstarijih i najunosnijih...

Hteo bih da današnjom kolumnom gospodaru Vučiću skrenem pažnju da je - bar za domaću javnost - i sam podlegao opsenama vlastite propagandne mašinerije, koja srpski narod i senat danima ubeđuje da su protestujući mladići i devojke "izdajnici", "plaćenici Zapada"...

Budućnost nam je i došla glave - eto šta sam pomislio kada sam na Veliki petak, na naslovnoj stranici moje omiljene žutare, Blica, ugledao filozofski naslov: Imaju li protesti budućnost.

Nevolje sa izabranom traumom - kojoj se načelno nema šta prigovoriti jer je, kao i sve drugo, stvar slobode izbora - nastaju tek kada se traumatizovanost politizuje...

Predstavljajući poraz u kosovskom boju kao centralni događaj srpske istorije, ozlojeđenost zbog “gubitka carstva” kao ključni faktor nacionalne kohezije, a pobedu (osvetu) u budućem kosovskom boju kao nacionalni program...

Nakon što je - ne bez žilavog otpora - Vuk izvojevao "kao suza čistu" pobedu u "ratu za srpski jezik i pravopis", Srbi su se takoreći prekonoć našli u istorijskom vakuumu, u kome su ostali do dana današnjeg.