Svetislav Basara

Sve smehotresniji u diletantski glumljenoj "ozbiljnosti" docent Ković se juče ponovo oglasio da bi me - sasvim u duhu svog duhovnog čukundede, onog već poslovičnog žandarmerijskog podnarednika - optužio za članstvo u Kju Kluks Klanu.

Iako će prozorljivi Ković, ako ponovo svrati u kafanu, zacelo ustvrditi da ni tu knjigu nisam čitao, sve dok davnih godina nisam pročitao studiju Miodraga Popovića "Vidovdan i časni krst", srpsku istoriju i istoriografiju prihvatao sam zdravo za gotovo.

Kada se ono onomad Vučić iznebuha europresaldumio, to je u krugovima dvojke, ali i u slavskom pojasu, iz samo prividno oprečnih razloga, prokomentarisano kao “neiskreno” jer je Vučić i slavskom pojasu i krugovima dvojke - opet iz samo prividno oprečnih razloga - bio prihvatljiv isključivo kao ljuti radikal.

Docent Ković - uprkos pismenom zavetu da "zauvek odlazi iz kafane" - vratio se u Danas tekstom "Ranjena zver, Basara".

Razvoj postizbornih događaja naveo me je da početak mini-serijala o štetnosti srpskog populizma i istoricizma na srpsku istoriju i život odložim za sutra, a da današnju kolumnu posvetim smatranjima na temu (bes)karakterologije ovdašnjih političara.

Završiše se - što je najvažnije bez žrtava u ljudstvu i materijalu - još jedni prezidencijalni izbori na kojima je, kako to esenesovci vole da kažu - "više nego ubedljivo" pobedio Aleksandar Vučić sa 55% osvojenih glasova.

U Sarajevu je prošle nedelje narodima i senatima ex-yu republičica predstavljena Deklaracija o zajedničkom jeziku koja je, sasvim predvidivo, izazvala grdno ibretenije, ponajpre u Hrvatskoj, ali bogme - doduše uz nešto manje buke i besa - i u Srbiji.

Verovatno se sećate vica o kuriru Mojsilu Spasiću, koji je u socijalističko doba dobio stan u zgradi u kojoj su većina stanara bili doktori nauka, profesori i inženjeri i koji - ugledavši na komšijskim vratima titule dr, prof. i inž. ...

Doguzeljasmo nekako i do početka izborne tišine, iskoristite tu sumnjivu tišinu kako najbolje znate i umete, danite malo dušom jer je to zatišje pred buru, već od ponedeljka kreće nova predizborna kampanja i u to ime menadžmentu i uredništvu Danasa predlažem

Gledam listu prezidencijalnih kandidata i vidim Srbiju u malom.

Nema ovde kraja beskonačnom ponavljanju otužnih farsi.

Tvrdim da bi srpska istorija, a posledično i sadašnjost, bile neuporedivo podnošljivije da je Srbija počem imala bolje - ne političare, kako ćete, bezbeli, pomisliti - nego istoričare.

Znao sam odranije da majke esenesovske invencije ne biraju sredstva kad je u pitanju politički probitak njihovog šefa, Vučića.

Doguzeljasmo nekako i do subote, dana rezervisanog za kulturu pa ćemo našu današnju kolumnu posvetiti razmišljanjima o uskršnjem postu, postu uopšte.

Nakon što smo stavili tačku na Srbiju, nastavljamo mini serijal provizorno nazvan Istraga.