Svetislav Basara

Ofucala se stvarnost. Ja k'o danas iskopam teoretsku rupu, a stvarnost koliko sutra upadne u nju.

Šta ja pre neki dan rekoh - ili Vučić ili Beli Preletačević, na to se sveo naš izbor, a da je tome tako pokazalo je i najnovije istraživanje javnog mnjenja saglasno kome je Beli Preletačević izbio na drugo mesto podrške u biračkom telu.

U slavskom pojasu zacelo će nastati žestoko ibretitenije kad pročitaju moju tvrdnju da u "svemu što je srpsko" - a po čemu udarnički "pljuju" i strane i domaće ale i vrane - u stvari ima vrlo malo srpskog, autentičnog, izniklog na domaćem tlu.

Kultura se često meša sa kulturnom produkcijom, pa se iz činjenice da se u nekom narodu javljaju dobri pisci, slikari i filmadžije, izvlači pogrešan zaključak da je to narod visoke kulture, što uopšte nije slučaj, kao što to nije slučaj u nas Srba.

Rekosmo juče da ćemo zadugo - a možda i zauvek - moći da biramo samo između Vučića i Belog Preletačevića, pa je, držim, red da objasnim šta sam time mislio, a svakako nisam mislio da će se rečena dvojica u nedogled smenjivati na vlasti.

Današnju kolumnu započinjem rečenicom koja će, bezbeli, izazvati ibretenije u krugovima dvojke, a kako će biti protumačena u Slavskom pojasu, to pojma nemam.

Elem, nekoliko godina posle jučeopisanog putešestvija u predizborni Solun i nama Srbima je (privremeno) svanulo, beše se dogodio peti oktobar.

Davne devedeset treće - na vrhuncu svih ovdašnjih pičvajza od kojih se još uvek bezuspešno oporavljamo - potegnem nekim poslom u Solun, a komedijant slučaj je udesio da tamo stignem u jeku predizborne kampanje za već nešto, za našu priču nebitno šta.

Politička ubistva nisu srpski ekskluzivitet, događala su se čak i u nasilju dibidus nesklonoj Švedskoj.

Po starom i Novom Mestu, na desnoj obali Vltave, u češkom gradu Pragu, kao da nema nikakvih tajni, sve je kristalno jasno i transparentno.

Elem, Čeda Jovanović negde blagnajavio da na predstojećim izborima namerava glasati za Sašu Jankovića, ali ga je - onako uzgred - malčice (i to ne sasvim bez razloga) i kritikovao za bledunjavost i nedorečenost prezidencijalnog programa.

Osvanu subota, dan za kulturu, pa ćemo je posvetiti sa kulturom povezanim problemima. Sve mi je - da pređem na stvar - škripavija harmonija srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

Ovu nedelju straćismo na teorijska smatranja o tome da naš vekovni problem nisu loše politike, nego anahrona ustaničko-razbojnička kulturna matrica iz koje te politike proizilaze i koje – koliko god menjali društevna uređenja, ustave i vladare – neće postati ništa bolje dok se ta matrica ne promeni...

Jučerašnju kolumnu završismo tvrdnjom da na periodične smene vlasti u Srbiji ne utiču greške vladara, a još manje prilježan rad njihovih protivnika, nego da se to događa po matrici.

Naša današnja tema je Vučićev pivnički spot, ali, čekajte, ne srljajte, najpre sledi uvod.