Svetislav Basara

Jesmo li ono i prošlog vikenda govorili o "kulturi sećanja"? Zaboravio sam. Jesmo? Svejedno, i ovog ćemo. Ako ne zaboravim. Ali pre nego što se prisetim šta sam hteo da kažem o sećanju, reći ću reč-dve o fanatizmu.

Vidim da se patriotluk serbski zdravo uzibretio nad činjenicom da se sedamnaesta godišnjica NATO bombardovanja poklopila sa izricanjem presude Radovanu Karadžiću. Oco, nedreman, kakav je, u toj je koincidenciji ugledao opasnost po stabilnost Srbije - a Danasov Redakcijski komentar mu je dao par dobrih saveta kako da tu opasnost izbegne - da bi još nedremanija Politika u tome videla zlu nameru. Ko biva... Dušmanska posla. Sipaju so na ranu. Pljuju na našu istoriju. Ali mi nećemo zaboraviti. I pročaja.

Manje-više svi ozbiljni analitičari, pa čak i mudroseri opšte prakse, saglasni su u oceni da se posle terorističkog napada u Briselu Evropa (opet i uvek samo Evropa, gde je ostatak sveta) nalazi u ratnom stanju. Neki šaljivdžija bi rekao - dobro jutro, Kolumbo. Ali ni šaljivdžijama više nije do šale. Odneo ju je đavo, ako pogađate šta hoću da kažem.

anje-više svi ozbiljni analitičari, pa čak i mudroseri opšte prakse, saglasni su u oceni da se posle terorističkog napada u Briselu Evropa (opet i uvek samo Evropa, gde je ostatak sveta) nalazi u ratnom stanju. Neki šaljivdžija bi rekao - dobro jutro, Kolumbo. Ali ni šaljivdžijama više nije do šale. Odneo ju je đavo, ako pogađate šta hoću da kažem.

Bilo je vremena - nisu ona tako davna - kad su dnevne novine išle ispred vremena. I dobro im je išlo. Kao što je (relativno) dobro išlo i svetu u kome su se štampale i čitale. Takozvani jutarnji listovi - nekoliko smo to puta ovde utuvili - u stvari iz štampe izlaze prethodne večeri, pa je otuda već sama sintagma "današnje novine" poprilična novinarska patka. Svejedno, bez obzira na bad timing, novine su ipak imale neke veze sa danom u kome su čitane.

Danas je utorak, dan za predizbornost. Izborni dan D se munjevito bliži, a kampanja mi - osim ako nešto ne izmiče mojoj ne baš budnoj pažnji - izgleda nekako mlakašna, nedostojna svetle, bukačko-nasilničke tradicije srpskog parlamentarizma. Cinik bi rekao da je to stoga što su rezultati izbora već poznati - a u provladinim medijima i objavljeni - i što su jedina nepoznanica imena srećnih dobitnika poslaničkog mandata.

Vidim da su takozvane "virtualne istorije" - to jest velepalamudna razmatranja na temu šta bi bilo da je Hitler imao veći Crven Ban, a Napoleon manji IQ - ušle u veliku modu, pa ko velim - daj da se i ja oprobam u novom žanru.

Današnja subota, dan za kulturno uzdizanje, posvećena je - kako to učeni mrsomudi vole da kažu - "kulturi sećanja". Preporučujem da pre nego što počnete čitati Famozno - ili bar posle - pročitate i blok tekstova iz poslednjeg broja "Vremena", posvećen mračnim devedesetim, kojima su nas Jovana Gligorijević, Miša Vasić & Co podsetili na poslove i dane Slobodana Miloševića, njegovih satrapa i njihove posluge.

Pre neki dan mi redovni komentator "Cale" - koji je odavno zaslužio udarničku značku Famoznog - nabi na nos pristrasnost u tretmanu znamenitih srpskih pokojnika. Ko biva... o svakim se martovskim Idama prisetim Đinđića dočim tendenciozno - a da kako drugačije - prećutkujem još jednu nacionalnu veličinu - naslutio sam da je "Cale" mislio na Slobodana Miloševića - koju je kobni mart prerano pomeo sa lica ovoga sveta.

Vidim da mojoj omiljenoj Danasovoj rubrici Pitanje/odgovor nije promakla izjava Meha Omerovića o drastičnim razlikama u medijskom tretmanu žrtava terorističkih napada - onog u Parizu i onog Istanbulu - pa je određenom broju javnih ličnosti postavila pitanje - zašto je to tako?

Ne znam da li je Oco pročitao moju prekjučerašnju sugestiju da bi bilo baš bogougodno istražiti političku pozadinu javnog streljanja Zorana Đinđića pa je potomprosledio nadležnima za ta ćorava posla, tek se - kako god da bilo – oglasio popečitelj pravde, Selaković blagoizjavivšida svim - ličnim i institucionalnim - silama podržava rasvetljavanje okolnosti zločina.

Nameračih se preksinoć da na prvom programu RTS-a pogledam prigodnu emisiju o Draganu Nikoliću, pa budući da mi je televizor, poslednji put kad sam ga gledao, ostao naštelovan na National Geographic, a da je do početka emisije bilo "lufta" od nekih desetak minuta, odlučih da - koristeći takozvani daljinac - prošetam od NG-ja do RTS-a, čisto da vidim šta čudesni TV svet radi i šta mu se događa. Tokom tog kanalskog - umal ne rekoh kanalizacionog - surfovanja ustanovih da mi je dobronamerni provajder, IPTV, ne povećavajući cenu, dodao nekoliko mukte kanala za koje ranije nisam znao, nekakvu "Žensku televiziju" meždu pročim.

Baš me je žestoko rastužila vest o smrti Dragana Nikolića. Ima ljudi - Gaga je bio jedan od njih, možda i poslednji - sa kojima umire čitavo mnoštvo dobrih stvari koje su - veliki pokojnici, dok su bili među nama - nekako držali na okupu.

Znamoda je Bodrijar teoretičaradefinisaokao čovekakoji kopa rupuu nadi da će u nju upasti realnost, paće se takoi moja malenksot danas posvetitikopanju zamke, čisto za promenu, da se malo odmorimod džabakrečenja. Sledi, dakle, nastavak kuhinjske teorije katastrofa, započete tokom prethodnog povodnja.

Nije ruski Gidrometeorologičeskij zavod kao ovaj naš - koji se očigledno dopao kontrole izdajnika i petokolonaša i koji tendenciozno zavodi protivpoplavne službe na pogrešan put tako što najavljuje umerene padavine, pa im posle uvali potop. Ne! Ruski GZ - kao i sve ostalo u Rusiji - radi na veliko, sledstveno čemu je napravio jednu širokogrudu prognozu padavina za naredne dane u Srbiji - sto litara po kvadratnom metru - i prognozu bratski prosledio srpskom narodu i senatu.