Zlatko Paković

Glavnim srbijanskim štihovima zapadnoevropske i severnoameričke politike prema Kosovu kao republici, predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić, dopušteno je da blefiraju.

1. Y. X. piše najzad s one strane prinude svoje budućnosti, s one strane prinude budućnosti sveta. Svakog dana izuzev subote, tokom dva sata po svanuću, on sedi za stolom u sobi s pogledom na Dunav i Savu i piše ono što nikada niko neće imati priliku da pročita. Kao sveštenik, u sakristiji svog iščezavajućeg bića.

"Podeli, pa vladaj!", pravilo je otkad je svet mučki razdeljen na malobrojnu elitu moćnika i bezobalno mnoštvo razvlašćenih njihovih podanika, zadovoljnih i nezadovoljnih, časnih i nečasnih slugu koji, dakle, svoje gospodare služe dobro ili rđavo, ali ih, svakako, služe, i služe im sve dok i poslednji gospodar postoji.

Najlepši svoj kraj ovo leto u Srbiji ima u dvorištu zemunske Osnovne škole "Svetozar Miletić".

Ivan Cankar je slovenački književnik. Janko Polič Kamov je hrvatski književnik. Miloš Crnjanski je srpski književnik. I tako dalje, i tome slično.

Predsednik države objavio je u dnevniku Blic tekst u kojem poziva na "unutrašnji dijalog” o pitanju Kosova. Taj tekst je dvosmislen, i to veoma agresivno. Autor, često u istoj rečenici, zastupa dva oprečna stava, dve protivrečne politike.

Načini komunikacije toliko su se izmenili u poslednjih trideset godina da mi moj davnašnji detinji san o pokretnoj slici (ili hologramu) koja bi mogla da nam prizore iz drevnosti predoči kao savremenicima, danas izgleda kao san koji bih do kraja života - pod uslovom da se ovde, ipak, poduže zadržim - mogao i da doživim.

IJena, godina 1807. G. V. F. Hegel, pišući cele noći, uz kanonade francuskih topova, završio je "Fenomenologiju duha".

U Beogradu je i ove nedelje bilo krvavo. U Centru za socijalni rad u Rakovici, muškarac je udavio četvorogodišnjeg sina, bacio ga mrtvog majci u naručje, a nju, svoju zakonitu suprugu, nožem kasapio do smrti.

Okupili smo se, nas desetoro, na izložbi fotografija Srđana Veljovića pod naslovom "Devedesete", kod Nikole DŽafa, u galeriji Šok zadruge u Novom Sadu, na dan kad je autor bio i vodič kroz izložbu kako bi mlađe ljude, rođene tih godina kad je fotografije učinio, uputio u njen društveni kontekst i moralni smisao.

Ovaj presedan na Inauguraciji Predsednika Republike Srbije nije se dogodio, a mogao se dogoditi, i to po strogoj logici naše stvarnosti, tajne naše stvarnosti.

Danijel Dej-Luis obnarodovao je svoju volju da se pozivom glumca više neće baviti kao profesijom.

Vrhovi društva sve se ugodnije i ugodnije kalupe po podobiju vrha države. Uostalom, postoji li ovde od države išta osim tog vrha?

Presuda kojom je sudija Dragan Obradović, u Višem sudu u Valjevu, prononsiranog četničkog zlikovca Nikolu Kalabića, s ponosom proglasio licem koje se, po sili zakona, ima smatrati nevinim i neosuđivanim, a sve prethodne presude i pravne posledice tih presuda, svih jedanaest - ništavnima...

Tokom srpskocrnogorskog bombardovanja Dubrovnika gledao sam, u nekoliko navrata, iz Svetog Jakova, podno Žarkovice, na Stari grad, okupan suncem, kako se puši, a zvuk granata koje su udarale po njemu začuo bi se tek kad se izvije dim i zapršti prah razbijenog kamena.