Intelektualac u tranziciji

Zlatko Paković

Diplomorao je pozorišnu režiju na FDU u Beogradu. Njegove najpoznatije predstave: „Ubiti Zorana Đinđića“, „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“, „Enciklopedija živih“, „Filosofija palanke“...Objavio je romane: "Soba za jedan krevet", "Zajednički pepeo“ (“Die gemeinsame Asche”, Berlin, 2013); i knjige eseja: “Anatomija nacionalističkog morala”, “O autoritarnoj savesti”. Dobitnik je Nagrade "Desimir Tošić" 2010. za publicistiku, norveške International Ibsen Scholarship 2014. za pozorišnu režiju i stipendije bečkog MuseumsQuartiera 2015. za književnost. Stalni je kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Nežnost među muškarcima

Kad su reditelji Katarina Pejović i Boris Bakal, osnivači i rukovodioci “Bacača sjenki”, odlučili da za svoju predstavu “Muški/ženski – ženske/muške” podele ne samo glumce na muški i ženski ansambl nego i publiku na mušku i žensku, sa striktnom zabranom mešanja polova u gledalištu za bilo koju od četiri kombinacije predstavljanja (žene za žene, žene za muškarce, muškarci za muškarce, muškarci za žene), čak i kad su u pitanju snimatelji i fotografi koji su tu na radnom zadatku za drugi, informativni medij, našim je južnoslovenskim (nek’ bude i zapadnobalkanskim) pozorišnim svetom prostrujala fama o krupnom seksističkom ispadu.

Crnjanski i fašizam, DS i kriminal

U intervjuu koji je vodio Svetislav Basara, objavljenom u 100. broju magazina „Status“, Boris Tadić je smelo otkrio dve bitne činjenice, kompromitujuće za funkcionisanje države i stranke kojima je na čelu.

Smrtonosna parapolitika

Pet dana posle presude Ustavnog suda Republike Srbije o zabrani „Nacionalnog stroja“ – kao „tajne organizacije koja sve što radi radi sa jednim ciljem da podriva ustavni poredak“ – ovaj neonacistički ilegalni ansambl, sa sestrinskim jedinicama „Obraza“ i „Naših 1389“, obrazovao je „zajednički pravni tim ovih organizacija (da ) podnese zahtev Ustavnom sudu Srbije za zabranu Vlade Srbije zbog njenog nelegalnog delovanja“.

Kakav preokret! Kao u čuvenom filmu „Poliveni polivač“ koji su Limijerovi, među deset, premijerno prikazali potkraj 1895. u iznajmljenom podrumu pariskog „Gran kafea“. Bila je to prva projekcija u istoriji bioskopa za koju su naplaćivane ulaznice.

Dobra vest

Sintagmom „vrlo dobra vest“, Čarls Simić poentira rečenicu u čijem je središtu „general bosanskih Srba“ označen optužbom da stoji „iza masakra u Srebrenici“, a započetu rečima „iznenađujuće hapšenje“ – prvu rečenicu teksta „Mladićevo hapšenje: Šta je Srbija znala“, objavljenog na sajtu The New York Review of Books, 26. maja, istog dana kad je iz skrovišta u Lazarevu Ratko Mladić transportovan u zatvorsku jedinicu beogradskog Specijalnog suda za ratne zločine.

Potencijal koalicionosti

Kao što naglo povišenje krvnog pritiska otkriva da su psihosomatski uslovi sazreli za srčani ili moždani udar, naglo nadiranje vesti o hapšenjima posednika preduzeća i vlasnika televizijskih produkcija, o zatvaranju brojnih kladionica i zabrani tajkunima da raspolažu zemljištem na kojem im je imovina, uz informacije o povećanju bruto iznosa ličnog dohotka, sve samopouzdanijem odnosu dinara prema evru i vladinim subvencijama preduzetništva u poljoprivredi i ekološkom turizmu, nisu ništa drugo do najava parlamentarnih izbora i poziv na glasanje. Sinergiju ovih akcija vlasti, prema kojima bi se reklo da država počinje da uzvraća udarce onima koji su je potkradali i sramotili, kao coup de grâce, upotpunjuje hapšenje Ratka Mladića - spektakularno brzo posle negativnog izveštaja Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

Arapske revolucije

Sve manje i manje se izveštava o „arapskom proleću“, kao da ono više ne daje plodove svog pravednog gneva. Posle obaranja režima koji su sekularni državni sistem koristili u diktatorske svrhe, iz Tunisa i Egipta - uprkos svakodnevnim ubistvima, otmicama, paležima i pljačkama u Kairu - mediji su ponovo zapljusnuti turističkim pozivima na letovanje.

Etos antifašizma

Na Dan Evrope, tačnije Dan Evropske unije, berlinski Inforadio anketirao je prolaznike na ulicama grada, postavljajući im dva pitanja: najpre, da li im je poznato koji značajan datum se proslavlja tog dana, a zatim, koja je himna EU. Niko se od ispitanika nije prisetio o kakvom je datumu reč, a samo je „jedan od duzine“ odgovorio tačno da je himna Evropske unije „Oda radosti“ iz Devete simfonije Ludviga van Betovena, dok je jedna žena, s nepokolebljivim ubeđenjem da je u pravu, kao odgovor otpevušila zvanični song Evrovizije. Dan pobede, koji se, takođe, proslavlja 9. maja, niti se podrazumevao u pitanju, niti je neko od anketiranih pomenuo.

Nesloboda medija

U poslednjem izveštaju „Reportera bez granica“ o slobodi štampe u svetu, prošlog oktobra, Srbija je zauzela 85. mesto, spustivši se na ovoj lestvici tri podeoka niže u odnosu na svoj prethodni položaj. To znači da je za godinu dana kod nas stanje (ne)slobode štampe pogoršano.

Slučaj Selin

Kako u ovu godinu pada pola veka od njegove smrti, ime Luja Detuša, u književnosti proslavljenog kao Luj-Ferdinan Selin (1894 - 1961), našlo se na listi predloženoj Komisiji za nacionalne počasti u Francuskoj, sve dok ga s nje nije uklonio ministar kulture Frederik Miteran. Veliki beletrist i dalje ostaje bez ijedne nagrade i počasti, i to, recimo odmah, sasvim pravedno.

Poluistine

Makijavelijevu tvrdnju da moderni vladar treba da bude „majstor u licemerju i pretvaranju“, možemo razumeti i kao praktičan savet za uspešnu političku karijeru i kao kritiku politike kao delatnosti u kojoj je obmana na najvišoj ceni. Sve i da je tačno da je politika carstvo „laži, neistina i poluistina“ - ideal ostaje istina u politici.



NOVA ELITA

Po nagodbi o visini kazne sa optuženom Svetlanom Ražnatović, portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić s ponosom izjavljuje kako je u ovoj utakmici krivde i pravde tužilaštvo odnelo blistavu pobedu. Milion i po evra koje će optužena uplatiti u gotovini dinarske protivvrednosti, efektivni je novac u budžetu države, i to će građani ubrzo osetiti na svojoj koži – obrazložen je efekat pobede. S obzirom na to da je optužena, prema optužnici tužilaštva, oštetila budžet Srbije za četiri miliona nekadašnjih nemačkih maraka i tri i po miliona američkih dolara, rezultat nagodbe je takav da bi glasnogovornik morao da kaže: Još jedna ovakva pobeda i tužilaštva neće biti!

Prva Poslednja