Trg republike

Zlatko Paković

Pozorišni reditelj, pisac i novinar. Stalni kolumnista i pozorišni kritičar dnevnog lista Danas.

Med, krv i kokain

Najtiražniji dnevni listovi u Srbiji zastrašujuće puno krivotvore. Ne toliko što izmišljaju činjenice, mada ni to ne manjka, nego što određenim činjenicama pridaju nepostojeći značaj: iz jedne sfere života, krijumčare ih u sasvim suprotnu, menjajući im smisao, i to u razmeri u kojoj se miš odnosi prema slonu, tačnije - slon prema oblaku.

Poremećaji identifikacije

Novak Đoković predstavlja ne samo vrhunskog sportistu nego, pre svega, uzor vrline u sportu, koja je danas, pod težinom iskustava nesportskog ponašanja, gotovo zaboravljena.

Anđeli i demoni filma

Dok je Mihael Glavoger prelazio beogradske ulice kako bi na festivalu „Sedam veličanstvenih“ prisustvovao prikazivanju svog demonskog dokumentarca o „sjaju i bedi“ prostitucije, na jednoj ulici u Atini, koju je prelazio da bi glumcima, ispred kamere, dao rediteljsku instrukciju, Tea Angelopulosa udario je motorcikl u pokretu i oborio ga na asfalt. Lekari su pokušavali da mu spasu/povrate život, ali im na kraju nije preostalo ništa drugo do da konstatuju smrt.

Mnogo histerije ni oko čega

U godini započetoj dostizanjem istorijskog minimuma po broju nezaposlenih stanovnika u odnosu na radno sposobne, i s milijardom evra vrednom kamatom državnog kreditnog duga, s ubrzanim gašenjem radnih mesta i smanjivanjem radnog vremena u preostalim fabrikama, sa štrajkom u najboljem preduzeću i razdorom u policiji - u toj i takvoj situaciji, kad Vlada Republike Srbije sve svoje sile upregne u borbi protiv jednog novinskog članka, to je histerija, u najčistijem vidu.

Ko se boji gladi još

Sadašnji nivo nezaposlenosti u državi, najveći je u njenoj istoriji. Taj podatak iz izveštaja Evropske komisije o finansijskom učinku Srbije u 2011. godini, obeležava, dakle, nacionalni istorijski događaj bez presedana. Pažnja javnosti posvećena ovom događaju, upadljivo je nesrazmerna njegovoj važnosti, kao da je reč o nečem efemernom.

Prevedimo taj hladni, objektivni jezik statistike na jezik goruće, subjektivne političke odgovornosti! Dobijamo sledeći iskaz: učinak sadašnje Vlade Republike Srbije predstavlja istorijski rekord države u društvenom udelu ljudi bez posla i siromašnih. To znači da vlada nije radila na korist, nego na štetu države i društva. U tom negativnom bilansu, ima onih koji su profitirali. Šta tek to znači? Ništa drugo do to da su pomenuti lični profiti, u najvećem broju slučajeva, uslovljeni upravo štetom po državu i društvo. Logika je nepotkupljiva. Stoga i predstavlja najhumaniju disciplinu duha.

Savest levog liberala

„Savest liberala“ nije samo naslov bestselera Pola Krugmana (The Conscience of a Liberal) nego i bloga koji ovaj dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju vodi na elektronskim stranicama Njujork tajmsa, za koji svake druge nedelje piše i kolumnu. Reč savest ukazuje ovde na sferu morala u politici - na politiku kao odgovornost prema egzistencijama.

S ove strane Landštrase

Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković je ponosno izjavio da vlada „apsolutno ostaje na kursu i EU i Kosovo i Metohija“. To znači da je naš državno-društveni kurs apsolutno ostajanje na statusu kandidata za kandidaturu i određivanje datuma pregovora za priključenje Evropskoj uniji.

Havel i Evropa

U nedelju je umro Vaclav Havel. On u sećanju ostaje kao simbol disidentskog otpora istočnoevropskom realnom komunizmu, kao simbol Plišane revolucije i mirnog rušenja tog totalitarizma, i, ne na poslednjem mestu, jedne uspešno obavljene tranzicije države i društva. Iza njega ostaju ozbiljna dela i reči, odnosno tekstovi - dramski, esejistički, politički i epistolarni. I ništa više.

Njegova svetost demonstrant

Njujorški magazin Tajm (Time) i potkraj ove godine, kako to čini od 1929, izabrao je ličnost koja je obeležava. Ovog puta, što je presedan, to nije određeno građansko lice, nego subjekt masovnog civilnog pokreta protiv nepravednosti države i finansijskog kapitala - The Protester, demonstrant ili protestant (reč, poreklom latinska, koja se, dolazeći preko nemačkog, u našem jeziku, kako tvrde Klajn i Šipka, ne odnosi isključivo na protestantskog hrišćanskog vernika, nego i na onog „koji javno izražava svoje neslaganje ili nezadovoljstvo“ ).

Porodična samoubistva

„Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. Odgovor na suštinsko filozofsko pitanje jeste zapravo razmišljanje o tome da li život vredi ili ne vredi da se živi“, piše Alber Kami na početku „Mita o Sizifu“, tog ogleda – kako kaže, „relativnog karaktera“ – o „apsurdnoj osećajnosti“, o „verovanju u apsurdnost egzistencije“, o „samoubistvu kao rešenju apsurda“ i, konačno, u poenti, o životu koji, sa svešću o tome, treba živeti uprkos osećanju apsurdnosti života. Na kraju Kamijevog eseja mogla bi, poput epitafa, da stoji parafraza čuvenog Tertulijanovog slogana „Credo quia absurdum“ – Vivo quia absurdum!

Realno i imaginarno Kosovo

Predsednik Republike Srbije poziva sada pobunjene Srbe na severu Kosova da uklone iste one barikade za koje im je do pre neki dan pružao moralnu podršku. Predsednik kaže da su se okolnosti promenile, da su na barikadama već mnogi postradali i da bi se sve uskoro moglo pretvoriti u pogibelj.

Šef srpskog pregovaračkog tima za razgovore s Prištinom, takođe, putem televizije, istim onim ljudima koje je doskora, a naročito kad se pogase kamere, bodrio da istraju na barikadama, savetuje danas da ih uklone.

Očito je da ni predsednik ni šef pregovaračkog tima nemaju više razumevanja za svoje donedavne zahteve i želje. Pobunjenici na barikadama, međutim, dosledniji su im nego ranije. Oni učvršćuju prepreke, zalivajući ih betonom.

Neonacisti

Da u svojim tridesetim godinama, Uve Mundlos i Uve Benhart nisu početkom ovog meseca presudili sebi u jednoj kamp-kućici u Ajzenahu, motiv umorstava osam Turaka, jednog Grka i jedne policajke, izvršenih u Nemačkoj od 2000. do 2007, najverovatnije nikad ne bi bio razjašnjen, niti bi ova ubistva bila dovedena u vezu, Beate Zschäpe bi bila na slobodi, a nemačka javnost ne bi danas brujala o potrebi da se u svako vreme i na svakom mestu mora boriti protiv neonacizma.

Protestno glasanje

Otkad su Srbijanka Turajlić i Biljana Srbljanović govorile o političkoj prednosti namerno nevažećih glasova na predstojećim parlamentarnim izborima, pozivajući, u stvari, građane da se upravo na ovakav način izjasne o praksama političkih stranaka - da odbiju, dakle, da im i dalje nevoljno pružaju legitimitet - puno je reči izgovoreno i napisano u medijima protiv ovog političkog stava. Osnovni prigovor svodi se na to da je glasanje belim glasovima politički neozbiljno i bez ikakvog realnog efekta.

Paradigme

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, žiri koji su činili Ivan Milenković, Svetlana Gavrilović, Tijana Spasić, Lazar Bodroža i Nenad Milošević, nagradu za izdavački poduhvat dodelio je kritičkom leksikonu jugoslovenskog stripa „Stripovi koje smo voleli“, što su ga uredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović (Omnibus, Beograd); nagradu za izdavača godine - izdavačkoj kući Fabrika knjiga; nagradu za dečju knjigu - Igoru Kolarovu za zbirku priča „Rusvaj“ (Bookland, Beograd); a specijalnu nagradu - „Povijesti gej i lezbijskog života i kulture“ koju je priredio Robert Oldrič, profesor evropske istorije na Univerzitetu u Sidneju (Sandorf/Red Box, Zagreb/Beograd).

PrvaPoslednja